80 Classical Serbian
80 Класични српски

2528 нед 11 феб 2018 ЛЕССОН

Класични будизам (учења пребуђеног са свесношћу) припада свету, и сви имају ексклузивна права:
је најпоситивнија енергија информативног и истраживачког оријентираног
сајта који пропагира учење Пребуђеног са Свесношћу Буда и Покретом
техно-политичко-социјалног покрета и покрета економског еманципације
праћено милионима људи широм света.

Омогућавање
тачног превода као лекције овог универзитета на свом матерњем језику на
овај Гоогле превод хттпс://транслате.гоогле.цом и ширење даје право да
постане Стреам Ентерер (Соттапанна) и постигне Вечни Блисс као коначни
циљ. Аналитиц Инсигхт-Нет - БЕСПЛАТНО Онлине Аналитиц Инсигхт-Нет Типитака
Истраживање и пракса Универзитета и сродних ВЕСТа путем
хттп://сарвајан.амбедкар.орг у 105 КЛАСИЧКИХ ЈЕЗИКА

хттп://ввв.типитака.орг/еот

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=РблЈЛКЦ-В8М&т=418с
Дигха Никаиа 9 Поттапада Сутта - О државама свести Парт 1
Дхаммалока Суттас
Објављено у Нов 11, 2013
Категорија
Непрофитна организација и активизам

Дигха Никаиа 9 Поттапада Сутта - О државама свести Парт 1
иоутубе.цом

Дигха Никаиа: Дуги дискурси
Тхе
Дигха Никаиа, или “Збирка дугих дискурса” (Пали дигха = “дуго”)
је прва дивизија Сутта Питаке и састоји се од тридесет и четири
сутате, груписане у три вагине или подјеле:
аццесстоинсигхт.орг

Сутта Питака
    Тхе
    збирка сутата или дискурса, приписаних Буди и неколико
    његових најближих ученика, који садрже сва централна учења
    Тхеравада будизам. (Више од хиљаду превода сутте су
    доступне на овој веб страници.) ​​Сутате су подељене међу пет никаиас (колекције):

        Дигха Никаиа - “дуга колекција”

    хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх…
    буддха нова песма
    153,375 виевс

ШТА ЈЕ СУТТАНТА ПИ ТОАКА?

Суттанта Питака је колекција свих дискурса
које је у разним приликама у потпуности испоручила Буда. Неколико
дискурси који су дали неки од уважених ученика
Буда, попут частитљивог Сарипутта, Маха Моггаллана, поштованог
Ананда итд., Као и неке нарације, такође су укључене у књиге
Суттанта Пиатта. Дискурси Буда сакупљени заједно
у Суттанта Питака су достављени како би одговарали различитим приликама и
различите публике са различитим темпераментима. Иако дискурси
углавном су били намењени у корист бхиккуса и бавили се њима
праксу чистог живота и објашњавањем наставе,
Постоји и неколико других дискурса који се баве материјалом и
морални напредак ученика лаика.

Суттанта Питака доноси значење Будине
учења, јасно их изражава, штити и чува против њих
изобличење и погрешно тумачење. Као и низ који служи као а
плумб-лине за вођење столара у њиховом раду, баш као нит
који штити цвеће од расејавања или дисперзије када се наноси
заједно с њим, на сличан начин помоћу суттаса значење Будине
учења се јасно могу схватити, схватити и схватити исправно,
и савршена заштита од погрешног тумачења.

Суттанта Питака је подијељен у пет засебних колекција познатих као никаиас. То су Дигха Никаиа, Мајјхима Никаиа, Самиутта Никаиа, Ангуттара Никаиа и Кхуддака Никаиа.

Опсервације и праксе у настави Буда

У Суттанти Питака налазе се не само основе
Дхамма, али и практичне смернице како би Дхамма учинила значајним
и примењива на свакодневни живот. Сва поштовања и праксе који се формирају
кораци на Будиној племенити пут осмих конституенција доводе до духовног
пречишћавање на три нивоа:

Сила-морална чистота кроз исправно понашање.

Самадхи-чистост ума кроз концентрацију (саматха).

Панна-чистост увида кроз медитацију Випассана.

Да започне са једном, мора се направити исправна резолуција да се склони
у Буди, да пратимо Будино учење и да га руководе
Сангха. Први ученици који су објавили вере
Буда и обавезали се да ће следити његово учеће двоје
трговачка браћа, Тапуса и Бхаллика. Путовали су својим
следбеници у пет стотина кола када су видјели Буду
близина дрвећа Бодхи након његовог просветљења. Два трговца
понудио му пиринче од пиринча. Прихватају своју понуду и тако крше
брз који је он себи наметнуо седам недеља, направио је Буда
ученицима њиховим, остављајући им речи по њему:

Буддхам Саранам Гаццхами (Ја се склоним у Буду)

Дхаммам Саранам Гаццхами (Ја се склоним у Дхамму)

Ова рецитација постала је формула декларације вере
Буда и његово учење. Касније када је постао Сангха
формула је проширена тако да укључује трећу обавезу:

Сангхам Саранам Гаццхами (Ја се склоним у Сангху)


На правом путу да пружи молитве

Као практичан корак који може одмах и плодно користити
људи у свим слојевима живота Буда је давао дискусије на добротворне сврхе
објашњавајући његове врлине, и на прави начин и правичан став
ум с којим би се дала понуда за духовне користи.

Мотивирајућа сила у добротворном поступку је воља
хоће да дају. Добротворност је заслужна акција која се јавља искључиво
воља. Без воље да се донесе не постоји чин давања. Волиција
у давању милости има три врсте:

(1) Воља која почиње помисао “Ја ћу направити
нуде “и која постоји за вријеме припреме за израду
понуда: пубба цетана (воља прије дела).

(2) Важност која се појављује у тренутку подношења пријема и предаје га примаоцу: мунца цетана (воља током поступка).

(3) Воља која прати радост и радост која се јавља
током поновљеног сјећања или размишљања о акту давања: апара цетана (волиција послије акта).

Да ли је дар који се одаје углед на живог Буду или
на минутну честицу његових реликвија након његовог проласка, то је
вољу, њену снагу и чистоћу, која одређује природу
резултат тога.

Дискурси такође објашњавају нетачне ставове ума са којима се не треба извршити ни један чин добробити.

Донатор треба избјећи гледање на друге који не могу направити
слична понуда нити треба да прославља своју добротвору. Загађена
такве недостојне мисли, његова воља је само лошија.

Када је чин добробити мотивисан очекивањима
корисни резултати непосредног просперитета и среће или препород
виша егзистенција пратећа воља је класификована као просечна.

Тек када се изврси добро дело давања милости
духа одрицања мотивисан мишљењем чисте несебичности,
која тежи само за постизање ниббане у којој се завршава сва патња, да се воља која је основа овог дела сматра супериорним градом

У дискурсима који се тичу добротворности и начина давања милости постоје бројни примери.

Морална чистота кроз правилно понашање: Сила

Пракса силе представља најосновнији аспект
Будино учење. Састоји се од праксе Правог говора, тачно
Акцију и праву животну средину да би се очистили нечистим дјелима, речима и
мисли. Заједно са посвећеношћу Тхреефолд Рефуге (као
горе описани) ученик који је учествовао у љепоту посматра пет заповести тиме што га чини
након формалног завета:

(1) Ја се обавезујем да поштујем пропуст да се уздржим од убијања.

(2) Ја се обавезујем да поштујем пропуст да се уздржим од крађе.

(3) Ја се обавезујем да поштујем пропуст да се уздржим од сексуалног злостављања.

(4) Ја се обавезујем да поштујем пропуст да се уздржим од казивања лажи.

(5) Обавезујем се да придржавам правила да се уздржавам од алкохолних пића, лекова или опојних средстава која замагљују ум.

Осим негативног аспекта горње формуле која наглашава апстиненцију, ту је и позитиван аспект силе.
На пример, у многим дискурсима налазимо изјаву: “Он се уздржава
од убијања, оставља странку и мач; пун љубазности и
саосећање он живи за добробит и срећу свих живих ствари. “
Свака препорука из формуле има ова два аспекта.

У зависности од појединца и фазе његовог напретка,
други облици заповести (нпр. осам правила, десет правила) могу бити
примећено. За бхиккхусе редова више и напредније врсте
постављене су праксе морала. Пет принципа мора бити увек
које посматрају ученици који се налазе на пољу, који их повремено могу побољшати
само-дисциплину посматрајући осам или десет правила. За оне који имају
већ су се упутили на пут светог живота десет правила
суштински прелиминарни напори за даљи напредак.

Сила савршене чистоће служи као основа за следећу фазу напретка, самадхи-чистоћу ума кроз концентрациону медитацију.
Практични методи менталне култивације за развој концентрације: Самадхи

Ментална култивација за духовну подизање састоји се од два корака.
Први корак је очистити ум од свих оштећења и корупције
и да се фокусира на једну тачку. Одлучан напор (десно
Напор) мора бити учињено да се умањи домет мисли у
мрачан, нестабилан ум. Затим пажња (Права Миндфулнесс или
Пажња) мора бити фиксиран на одабраном објекту медитације до
постиже се једнообразност ума (праве концентрације). У таквом
стање, ум се ослобађа препрека, чист, спокојан, моћан
и светао. Он
је тада спреман да напредује до другог корака помоћу кога се магга увид
и остварење може остварити како би се превазишло стање гнуса и туга.