Free Online FOOD for MIND & HUNGER - DO GOOD 😊 PURIFY MIND.To live like free birds 🐦 🦢 🦅 grow fruits 🍍 🍊 🥑 🥭 🍇 🍌 🍎 🍉 🍒 🍑 🥝 vegetables 🥦 🥕 🥗 🥬 🥔 🍆 🥜 🎃 🫑 🍅🍜 🧅 🍄 🍝 🥗 🥒 🌽 🍏 🫑 🌳 🍓 🍊 🥥 🌵 🍈 🌰 🇧🇧 🫐 🍅 🍐 🫒Plants 🌱in pots 🪴 along with Meditative Mindful Swimming 🏊♂️ to Attain NIBBĀNA the Eternal Bliss.
Kushinara NIBBĀNA Bhumi Pagoda White Home, Puniya Bhumi Bengaluru, Prabuddha Bharat International.
05/31/18
Pali Canon Online
The Original Words of the Buddha
The Origin of the Pali Canon
79) Classical Samoan-Samoan Samoa,80) Classical Scots Gaelic-Gàidhlig Albannach Clasaigeach,81) Classical Serbian-Класични српски,82) Classical Sesotho-Sesotho ea khale,83) Classical Shona-Shona Shona,
79) Classical Samoan
79) Samoan Samoa
2638 Fri 1 LONA LESONA
Pali Canon Online
O Upu Autu a le Buddha
Le Amataga o le Canon Papa “Faapea
o se monike e fai mai:” Au uo, na ou faalogo ma maua lenei mea mai
laugutu o le Alii lava ia: o le Dhamma, o le amio pulea lea, o le
aʻoaʻoga lea a le Matai “, o le mea lea, monike, e le tatau ona e
faamaonia pe le taliaina foi upu. Ma,
e aunoa ma le faamaonia pe le taliaina foi, o ana upu ma faaupuga e
tatau ona tusia ma le faaeteete ma faatusatusa i le Suttas ma toe iloilo
i le malamalama o le amio pulea. Afai
latou, i luga o sea faatusatusaga ma iloiloga, ua maua e le ogatasi ma
le Suttas poo le amio, o le faaiuga e tatau ona i ai: “E mautinoa e le o
le upu lenei a le Buddha, ua sese ona malamalama i ai lenei monike”, ma
le mataupu e tatau ona teena. Ae
o fea i luga o sea faatusatusaga ma iloiloga ua latou maua ina ia
ogatusa ma Suttas poo le amio pulea, o le faaiuga e tatau ona: “E
mautinoa lava o le upu lenei a le Buddha, ua malamalama lelei i ai lenei
monike.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - Le Faʻamasinoga Sili, Aso Mulimuli o Buddha
O aʻoaʻoga moni a Gotama le Buddha ua faʻasaoina ma tuʻuina mai ia i matou ma o loʻo maua i le Tipiṭaka. O le upu Pāli, ‘Tipiṭaka’, o lona uiga moni o ‘ato e tolu’ (ti = tolu + piṭaka = aoina o tusitusiga paia). O aʻoaʻoga a Buddha na vaevaeina i ni vaega se tolu. 1. O le vaega muamua e taua o le Vinaya Piṭaka ma o loo aofia ai tulafono uma na faataatia e Buddha mo faifeau ma nuns.
2. O le vaega lona lua ua taʻua o le Suttaṅta Piṭaka ma o loo aofia ai le Discourses.
3. O le vaega lona tolu o loʻo taʻua o Abhidhamma Piṭaka ma e aofia ai aʻoaʻoga faʻapitoa a le Buddha. Ua
lauiloa, soo se taimi lava e tuuina atu ai e le Buddha se lauga i ona
soo faauuina po o ni tagata e faatalanoaina pe faatonuina se pulega
faamasani i le faagasologa o lana galuega e fasefululima tausaga, oi
latou o ana aulotu tuuto ma aoao, o le a latou tuuina atu loa ana aoaoga
upu mo le upu manatua. Na faapena ona faasaoina saʻo upu a le Buddha ma na iu lava ina pasi le tautala mai le faiaoga i le tamaititi aoga. O
nisi o patele na faalogo i le Buddha o lauga i le tagata lava ia o
Araha, ma i le faauigaga, o le ‘mama aʻiaʻi’ e aunoa ma le tuinanau, le
fiafia ma le sese ma o lea, e le masalomia e mafai ona faatumauina, ma
le atoatoa upu a Buddha. O lea na latou faamautinoaina ai o le a tausia ma le faamaoni ia aoaoga a le Buddha mo fanau. E
oo lava i nei faifeau tuuto e le i oo i le vavalalata ae na latou ausia
ia vaega muamua e tolu o le paia ma e malolosi, o manatuaga manatua e
mafai foi ona manatua ai upu mo le upu po o le a le mea na laugaina e le
Buddha ma mafai ai foi ona avea ma tagata e leoleoina aoaoga a Buddha. O se tasi o ia tamaloa o Ānanda, o le tagata filifilia ma le soa tumau o le Buddha i le luasefululima tausaga o lona olaga. O Āanda sa sili ona atamamai ma faʻamanuiaina i le mafai ona manatua mea uma na ia faʻalogo ai. O
le mea moni lava, o lana moomooga moni lava e masani ona faamatala uma e
le Buddha ana lauga uma ia te ia ma e ui lava e lei avea o ia ma
Arahanta na ia faia ma le loto i ai le upu mafaufau mo upu uma lauga a
le Buddha lea na ia apoapoai atu ai i faipule, au ma ana tagata taoto. O
taumafaiga tuufaʻatasiga a nei faifeʻau taʻutaʻua ma faʻamaonia na
mafai ai e Dhamma ma Vinaya, e pei ona aʻoaʻoina e le Buddha ina ia
puipuia i lona uluai setete. O
le Pāli Tipiṭaka ma ana tusitusiga vavalalata o loʻo i ai o se taunuuga
o le mauaina e le Buddha le ala mamalu ma le saoloto o le Dhamma mama. O lenei ala e mafai ai ei latou uma oe mulimuli i ai ona taʻitaʻia se olaga filemu ma le fiafia. O
le mea moni, i lenei aso ma tausaga ua tatou manuia i le i ai o
aʻoaʻoga moni a le Buddha e puipuia mo augatupulaga i le lumanaʻi e ala i
taumafaiga faamaoni ma le faʻamaoni a ona soo faauuina i lalo e oʻo atu
i augatupulaga. O
le Buddha na fai atu i ona soo, ina ua le toe i ai o ia i totonu ia i
latou, e taua le sau faatasi o le Saṅgha mo le faamoemoe o le
faapotopoto faatasi o le Dhamma, e pei lava ona ia aoaoina. I
le usitaia o lenei faatonuga, na valaauina ai e uluai Toeaina se aufono
ma faatulaga lelei ia lauga uma a le Buddha ma tulafono a le patele,
ona toe faitauina ma le faamaoni lea upu mo le upu.
Le Amataga o le Canon Papa “Faapea
o se monike e fai mai:” Au uo, na ou faalogo ma maua lenei mea mai
laugutu o le Alii lava ia: o le Dhamma, o le amio pulea lea, o le
aʻoaʻoga lea a le Matai “, o le mea lea, monike, e le tatau ona e
faamaonia pe le taliaina foi upu. Ma,
e aunoa ma le faamaonia pe le taliaina foi, o ana upu ma faaupuga e
tatau ona tusia ma le faaeteete ma faatusatusa i le Suttas ma toe iloilo
i le malamalama o le amio pulea. Afai
latou, i luga o sea faatusatusaga ma iloiloga, ua maua e le ogatasi ma
le Suttas poo le amio, o le faaiuga e tatau ona i ai: “E mautinoa e le o
le upu lenei a le Buddha, ua sese ona malamalama i ai lenei monike”, ma
le mataupu e tatau ona teena. Ae
o fea i luga o sea faatusatusaga ma iloiloga ua latou maua ina ia
ogatusa ma Suttas poo le amio pulea, o le faaiuga e tatau ona: “E
mautinoa lava o le upu lenei a le Buddha, ua malamalama lelei i ai lenei
monike.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - Le Faʻamasinoga Sili, Aso Mulimuli o Buddha
O aʻoaʻoga moni a Gotama le Buddha ua faʻasaoina ma tuʻuina mai ia i matou ma o loʻo maua i le Tipiṭaka. O le upu Pāli, ‘Tipiṭaka’, o lona uiga moni o ‘ato e tolu’ (ti = tolu + piṭaka = aoina o tusitusiga paia). O aʻoaʻoga a Buddha na vaevaeina i ni vaega se tolu. 1. O le vaega muamua e taua o le Vinaya Piṭaka ma o loo aofia ai tulafono uma na faataatia e Buddha mo faifeau ma nuns.
2. O le vaega lona lua ua taʻua o le Suttaṅta Piṭaka ma o loo aofia ai le Discourses.
3. O le vaega lona tolu o loʻo taʻua o Abhidhamma Piṭaka ma e aofia ai aʻoaʻoga faʻapitoa a le Buddha. Ua
lauiloa, soo se taimi lava e tuuina atu ai e le Buddha se lauga i ona
soo faauuina po o ni tagata e faatalanoaina pe faatonuina se pulega
faamasani i le faagasologa o lana galuega e fasefululima tausaga, oi
latou o ana aulotu tuuto ma aoao, o le a latou tuuina atu loa ana aoaoga
upu mo le upu manatua. Na faapena ona faasaoina saʻo upu a le Buddha ma na iu lava ina pasi le tautala mai le faiaoga i le tamaititi aoga. O
nisi o patele na faalogo i le Buddha o lauga i le tagata lava ia o
Araha, ma i le faauigaga, o le ‘mama aʻiaʻi’ e aunoa ma le tuinanau, le
fiafia ma le sese ma o lea, e le masalomia e mafai ona faatumauina, ma
le atoatoa upu a Buddha. O lea na latou faamautinoaina ai o le a tausia ma le faamaoni ia aoaoga a le Buddha mo fanau. E
oo lava i nei faifeau tuuto e le i oo i le vavalalata ae na latou ausia
ia vaega muamua e tolu o le paia ma e malolosi, o manatuaga manatua e
mafai foi ona manatua ai upu mo le upu po o le a le mea na laugaina e le
Buddha ma mafai ai foi ona avea ma tagata e leoleoina aoaoga a Buddha. O se tasi o ia tamaloa o Ānanda, o le tagata filifilia ma le soa tumau o le Buddha i le luasefululima tausaga o lona olaga. O Āanda sa sili ona atamamai ma faʻamanuiaina i le mafai ona manatua mea uma na ia faʻalogo ai. O
le mea moni lava, o lana moomooga moni lava e masani ona faamatala uma e
le Buddha ana lauga uma ia te ia ma e ui lava e lei avea o ia ma
Arahanta na ia faia ma le loto i ai le upu mafaufau mo upu uma lauga a
le Buddha lea na ia apoapoai atu ai i faipule, au ma ana tagata taoto. O
taumafaiga tuufaʻatasiga a nei faifeʻau taʻutaʻua ma faʻamaonia na
mafai ai e Dhamma ma Vinaya, e pei ona aʻoaʻoina e le Buddha ina ia
puipuia i lona uluai setete. O
le Pāli Tipiṭaka ma ana tusitusiga vavalalata o loʻo i ai o se taunuuga
o le mauaina e le Buddha le ala mamalu ma le saoloto o le Dhamma mama. O lenei ala e mafai ai ei latou uma oe mulimuli i ai ona taʻitaʻia se olaga filemu ma le fiafia. O
le mea moni, i lenei aso ma tausaga ua tatou manuia i le i ai o
aʻoaʻoga moni a le Buddha e puipuia mo augatupulaga i le lumanaʻi e ala i
taumafaiga faamaoni ma le faʻamaoni a ona soo faauuina i lalo e oʻo atu
i augatupulaga. O
le Buddha na fai atu i ona soo, ina ua le toe i ai o ia i totonu ia i
latou, e taua le sau faatasi o le Saṅgha mo le faamoemoe o le
faapotopoto faatasi o le Dhamma, e pei lava ona ia aoaoina. I
le usitaia o lenei faatonuga, na valaauina ai e uluai Toeaina se aufono
ma faatulaga lelei ia lauga uma a le Buddha ma tulafono a le patele,
ona toe faitauina ma le faamaoni lea upu mo le upu.
Le Fono Lua
O
le Fono Lona Lua na taʻua i le selau tausaga talu ona uma le Buddha’s
Parinibbāna ina ia mafai ai ona foia se finauga ogaoga i ‘’ sefulu ‘. O se faʻamatalaga lea i nisi o faipule na vavaeina tulafono laiti e sefulu. na tuʻuina atu ia i latou: 1. Faʻasaoina o le masima i se pu.
2. Aʻai ina ua maeʻa le aoauli.
3. Fafaga tasi ona toe foi lea i se nuu mo meaalofa.
4. Tausia o le Sauniga Uposatha ma faipule nofo i le nuʻu lava e tasi.
5. Faia o galuega aloaia pe a le maeʻa le fonotaga.
6. Mulimuli i se faiga masani ona sa faia e le tasi o le faiaoga poʻo le faiaoga.
7. Fua le susu susu pe a uma ona fai sana taumafataga o le aoauli.
8. Faʻaaogaina o le inu malosi ao leʻi faʻamaina.
9. Faʻaaogaina o se fala e leʻo le tele o le tele.
10. Faaaogaina o auro ma siliva. Na
avea a latou sese ma mataupu ma mafua ai se feeseeseaiga autu o le
solia o nei tulafono na manatu e feteenai ma uluai aoaoga a Buddha. O le Tupu o Kākāsoka o le sui lagolago lona lua ma na faia le fonotaga i Vesāli ona o tulaga nei. I
se tasi aso, ao asiasi atu i le Mahāvana Grove i Veāsli, na iloa ai e
Elder Yasa o se vaega tele o faifeʻau ua lauiloa o Vajjians ua solia le
tulafono lea na faasaina ai le taliaina e le monk o auro ma siliva e ala
i le faalauiloa faalauaitele mai ia latou tagata tapuaʻi. Na
ia vave faitioina a latou amioga ma o la latou tali o le ofoina atu lea
ia te ia o se vaega oa latou tupe faasolitulafono i le faamoemoe o le a
manumalo o ia. O le Elder Yasa, e ui i lea na teena ma ulagia a latou amio. Na vave ona molia o ia e le au monike i se faiga aloaia o le faaleleiga, ma molia o ia i le tuuaia o latou tagata tapuaʻi. O
le mea lea na faʻamaonia ai e Elder Yasa ia lava ma le au faipisinisi,
ae i le taimi lava e tasi, na latou talitonu ai na faia e le au faifeau a
Vijjia le sese i le siiina mai o le faʻaaliga a le Buddha i luga o le
faʻasaina o le taliaina poʻo le talosaga mo auro ma siliva. Na
vave ona faailoa mai e le alii faipule la latou lagolago mo le Elder
Yasa ma tautino atu misi Vajjian i tagata sese ma tagata faatuiese, fai
mai ‘’ o Elder Yasa na o ia o le tamaloa moni ma tama tama a Sākana. O isi uma e le o ni faipese, ae le o tama a Sākyan ‘’. O
le au Stubborn ma le salamō o faifeau a Vajjian na siitia loa le
Venerable Yasa Thera e aunoa ma le faamaoniga a le vaega totoe o le
Saṅgha ina ua latou iloa le iuga o lana feiloaiga ma a latou tagata
tapuaʻi. O
le alii o Yasa, e ui lava na sola ese mai le latou moliaga ma alu atu e
saili le lagolago a le au monike i se isi itu, o le na lagolagoina ona
manatu masani i luga o le Vinaya. O
le ono ono o vaomatua o loʻo nonofo ai mai Pavā ma le valu sefulu alii
monokesa mai le itu i saute o Avanti oe na tutusa le manatu, na ofoina
atu e fesoasoani ia te ia e siaki le leaga o le Vinaya. Na
latou filifili faatasi eo atu i Soreyya e feutagai ma le Venerable
Revata ona o ia o se alii sili ona faaaloalo ma o se tagata atamai i
Dhamma ma le Vinaya. O
le taimi lava na iloa ai e le au monks Vajjian lenei mea na latou
sailia foi le lagolago a le Venerable Revata e ala i le ofoina atu ia te
ia o mea e fa na ia vave teena. Na taumafai nei taupulega ina ia faʻaaogaina ia lava auala e manumalo ai i le tagata o Venerable Revata, le Venerable Uttara. I
le taimi muamua, na ia teenaina le latou ofo, ae na latou tauanauina o
ia e talia la latou ofo, ma fai mai afai e le taliaina e ia ia mea e
manaomia mo le Buddha, o le a talosagaina Ānanda e talia ma e masani ona
malie e faia. Na suia e lona mafaufau ma faʻafeiloaʻi ai manaoga. Na
faʻamalosia i latou e ia na ia malilie e alu ma faʻamaonia le Venerable
Revata e taʻutino atu ai o faifeʻau Vajjian o ni failauga tonu ia o le
Upumoni ma tagata o loʻo umia le Dhamma. Na vaaia e le Venerable Revata la latou faʻaʻoleʻole ma mumusu e lagolagoina i latou. Ona ia lafoina lea o Uttara. Ina
ia mafai ona foia le mataupu i le taimi e tasi, o le Venerable Revata
na fautua mai e tatau ona valaauina se fono i Vākamikama ma ia lava e
fesiligia fesili e sefulu o le sili ona sinia o toeaina o le aso, o le
Thera Sabbjakāmi. O
le taimi lava na tuuina atu ai ia te ia o le a faafofogaina e se komiti
o alii siliva e toavalu, ma lona aloaia na filifilia i la latou palota.
O
le au faipule e valu na valaauina e faamasino le mataupu, o le
Venerables Sabbakāmi, saha, Khujjasobhita ma Vasasafamika, mai sasaʻe ma
le fa misa mai Sisifo, Venerables Revata, Sambhuta-Sāṇavīsī, Yasa ma
Sumana. Na latou finau ma le faʻaaliga le mataupu ma Revata ao fesili le tagata fesiligia ma sabbakāmī i ana fesili. Ina
ua maeʻa le felafolafoaiga, na filifili le au faipule e toʻavalu e
tetee i le au faipule a Vajjian ma na faasilasilaina le latou faaiuga i
le faapotopotoga. Mulimuli
ane, e fitu selau faipule na toe taʻua le Dhamma ma Vinaya ma o lenei
mataupu na taua o le Sattasatī ona o le fitu selau pasene na auai. O
lenei aufaʻasolopito taua o loʻo taʻua foi, le Yasatthera Sangīti ona o
le tele o matafaioi a Elder Yasa i ai ma lona maelega mo le puipuia o
le Vinaya. Na
teena e le au faipule a Vajjian le taliaina o le faaiuga a le Fono ma
le tetee, na latou taua ai le fono a le aufono lea sa taua o le
Mahāsaṅgiti.
le Fono Lona Lua na taʻua i le selau tausaga talu ona uma le Buddha’s
Parinibbāna ina ia mafai ai ona foia se finauga ogaoga i ‘’ sefulu ‘. O se faʻamatalaga lea i nisi o faipule na vavaeina tulafono laiti e sefulu. na tuʻuina atu ia i latou: 1. Faʻasaoina o le masima i se pu.
2. Aʻai ina ua maeʻa le aoauli.
3. Fafaga tasi ona toe foi lea i se nuu mo meaalofa.
4. Tausia o le Sauniga Uposatha ma faipule nofo i le nuʻu lava e tasi.
5. Faia o galuega aloaia pe a le maeʻa le fonotaga.
6. Mulimuli i se faiga masani ona sa faia e le tasi o le faiaoga poʻo le faiaoga.
7. Fua le susu susu pe a uma ona fai sana taumafataga o le aoauli.
8. Faʻaaogaina o le inu malosi ao leʻi faʻamaina.
9. Faʻaaogaina o se fala e leʻo le tele o le tele.
10. Faaaogaina o auro ma siliva. Na
avea a latou sese ma mataupu ma mafua ai se feeseeseaiga autu o le
solia o nei tulafono na manatu e feteenai ma uluai aoaoga a Buddha. O le Tupu o Kākāsoka o le sui lagolago lona lua ma na faia le fonotaga i Vesāli ona o tulaga nei. I
se tasi aso, ao asiasi atu i le Mahāvana Grove i Veāsli, na iloa ai e
Elder Yasa o se vaega tele o faifeʻau ua lauiloa o Vajjians ua solia le
tulafono lea na faasaina ai le taliaina e le monk o auro ma siliva e ala
i le faalauiloa faalauaitele mai ia latou tagata tapuaʻi. Na
ia vave faitioina a latou amioga ma o la latou tali o le ofoina atu lea
ia te ia o se vaega oa latou tupe faasolitulafono i le faamoemoe o le a
manumalo o ia. O le Elder Yasa, e ui i lea na teena ma ulagia a latou amio. Na vave ona molia o ia e le au monike i se faiga aloaia o le faaleleiga, ma molia o ia i le tuuaia o latou tagata tapuaʻi. O
le mea lea na faʻamaonia ai e Elder Yasa ia lava ma le au faipisinisi,
ae i le taimi lava e tasi, na latou talitonu ai na faia e le au faifeau a
Vijjia le sese i le siiina mai o le faʻaaliga a le Buddha i luga o le
faʻasaina o le taliaina poʻo le talosaga mo auro ma siliva. Na
vave ona faailoa mai e le alii faipule la latou lagolago mo le Elder
Yasa ma tautino atu misi Vajjian i tagata sese ma tagata faatuiese, fai
mai ‘’ o Elder Yasa na o ia o le tamaloa moni ma tama tama a Sākana. O isi uma e le o ni faipese, ae le o tama a Sākyan ‘’. O
le au Stubborn ma le salamō o faifeau a Vajjian na siitia loa le
Venerable Yasa Thera e aunoa ma le faamaoniga a le vaega totoe o le
Saṅgha ina ua latou iloa le iuga o lana feiloaiga ma a latou tagata
tapuaʻi. O
le alii o Yasa, e ui lava na sola ese mai le latou moliaga ma alu atu e
saili le lagolago a le au monike i se isi itu, o le na lagolagoina ona
manatu masani i luga o le Vinaya. O
le ono ono o vaomatua o loʻo nonofo ai mai Pavā ma le valu sefulu alii
monokesa mai le itu i saute o Avanti oe na tutusa le manatu, na ofoina
atu e fesoasoani ia te ia e siaki le leaga o le Vinaya. Na
latou filifili faatasi eo atu i Soreyya e feutagai ma le Venerable
Revata ona o ia o se alii sili ona faaaloalo ma o se tagata atamai i
Dhamma ma le Vinaya. O
le taimi lava na iloa ai e le au monks Vajjian lenei mea na latou
sailia foi le lagolago a le Venerable Revata e ala i le ofoina atu ia te
ia o mea e fa na ia vave teena. Na taumafai nei taupulega ina ia faʻaaogaina ia lava auala e manumalo ai i le tagata o Venerable Revata, le Venerable Uttara. I
le taimi muamua, na ia teenaina le latou ofo, ae na latou tauanauina o
ia e talia la latou ofo, ma fai mai afai e le taliaina e ia ia mea e
manaomia mo le Buddha, o le a talosagaina Ānanda e talia ma e masani ona
malie e faia. Na suia e lona mafaufau ma faʻafeiloaʻi ai manaoga. Na
faʻamalosia i latou e ia na ia malilie e alu ma faʻamaonia le Venerable
Revata e taʻutino atu ai o faifeʻau Vajjian o ni failauga tonu ia o le
Upumoni ma tagata o loʻo umia le Dhamma. Na vaaia e le Venerable Revata la latou faʻaʻoleʻole ma mumusu e lagolagoina i latou. Ona ia lafoina lea o Uttara. Ina
ia mafai ona foia le mataupu i le taimi e tasi, o le Venerable Revata
na fautua mai e tatau ona valaauina se fono i Vākamikama ma ia lava e
fesiligia fesili e sefulu o le sili ona sinia o toeaina o le aso, o le
Thera Sabbjakāmi. O
le taimi lava na tuuina atu ai ia te ia o le a faafofogaina e se komiti
o alii siliva e toavalu, ma lona aloaia na filifilia i la latou palota.
O
le au faipule e valu na valaauina e faamasino le mataupu, o le
Venerables Sabbakāmi, saha, Khujjasobhita ma Vasasafamika, mai sasaʻe ma
le fa misa mai Sisifo, Venerables Revata, Sambhuta-Sāṇavīsī, Yasa ma
Sumana. Na latou finau ma le faʻaaliga le mataupu ma Revata ao fesili le tagata fesiligia ma sabbakāmī i ana fesili. Ina
ua maeʻa le felafolafoaiga, na filifili le au faipule e toʻavalu e
tetee i le au faipule a Vajjian ma na faasilasilaina le latou faaiuga i
le faapotopotoga. Mulimuli
ane, e fitu selau faipule na toe taʻua le Dhamma ma Vinaya ma o lenei
mataupu na taua o le Sattasatī ona o le fitu selau pasene na auai. O
lenei aufaʻasolopito taua o loʻo taʻua foi, le Yasatthera Sangīti ona o
le tele o matafaioi a Elder Yasa i ai ma lona maelega mo le puipuia o
le Vinaya. Na
teena e le au faipule a Vajjian le taliaina o le faaiuga a le Fono ma
le tetee, na latou taua ai le fono a le aufono lea sa taua o le
Mahāsaṅgiti.
O le Fono Lona Tolu
O
le Fono Lona Tolu na faia muamua lava e aveesea ai le Saṅgha o faiga
piʻopiʻo ma masalosalo masalomia na latou umia manatu faaalia. Na taloina le Fono i le 326 TLM. I Asokārāma i Paṭaliputta i lalo o le lagolago a le Emeperoa Asoka. Sa pulefaamalumalu ai Elder Moggaliputta Tissa ma le tasi le afe o failotu na auai i lenei Fono. Tu
ma aga masani na manumalo ia Asoka i lona nofoalii e ala i le
faʻamaligiina o le toto o le tama tama a lona tama sei vagana lona lava
uso, o Tissa Kumāra lea na iu lava ina faʻauʻuina ma ausia le
faʻalavelave. Na faapaleina Asoka i le lua selau ma le sefulu valu tausaga talu ona maua le Budapha a Mahaparinibbana. I
le taimi muamua, sa ia na o le faʻaaloaloga o le faʻafetai i le Dhamma
ma le Saṅgha ma na lagolagoina foi sui auai o isi lotu faʻalelotu e pei
ona faia e lona tama i ona luma. Ae ui i lea, na suia nei mea uma ina ua latou feiloai ma le auvalu-noc Nigrodha o le na talaiina ia te ia le Appimada-vagga. Mulimuli ane, na ia taofia le lagolagoina o isi vaega faalelotu ma lona fiafia ma le tuuto i le Dhamma ua loloto. Na
ia faaaogaina lona tamaoaiga tele ina ia fausia, o loo taua, e valu
sefulu fa afe pagodas ma vihāras ma lagolagoina malosi Bhikkhus i mea e
fa. O lona atalii o Mahinda ma lona afafine o Saṅghamittā na faauuina ma taliaina i le Saṅgha. Mulimuli ane, o lona agalelei na mafua ai faafitauli matuia i totonu o le Saṅgha. O
le taimi na faia ai le poloaiga e le toatele o alii le taualoa, o loo i
ai ni manatu faaalia ma na tosina atu i le poloaiga ona o le fesoasoani
a le Emeperoa ma le ofoina atu o meaai, lavalava, fale ma vailaau
faafomai. O
le toʻatele o tagata le faʻatuatuaina, matapeʻapeʻa faʻafeiloaʻi manatu
sese na taumafai e auai i le faʻatonuga ae na manatu e le talafeagai mo
le faʻauʻuga. E
ui lava i lea na latou faʻaaogaina le avanoa e faʻaaoga ai le agaalofa o
le Emeperoa mo o latou lava iuga ma fai ofu talaloa ma auai i le
poloaiga e aunoa ma le faauuina lelei. O le mea lea, na faʻaitiitia le faʻaaloalo mo le Saṅgha. Ina
ua oo mai lenei mea, o nisi o faipule moni na mumusu e taofi le
faʻamamaina faʻamaonia po o le sauniga a Uposatha i le faʻatasi ai ma
tagata leaga, o faifeʻau. Ina
ua faalogo le Emeperoa i lenei mea sa ia saili e toe faaleleia le
tulaga ma auina atu se tasi o ana faifeau i monike ma le poloaiga latou
te faatinoina le sauniga. Ae
ui i lea, na tuuina atu e le Emeperoa i le faifeau ni faatonuga patino
pe o le a le uiga e tatau ona faaaoga e faatino ai lana poloaiga. O le au monks na mumusu e usitai ma taofi le sauniga i le kamupani oa latou uo pepelo ma le ‘gaoi’ [themyasinivāsaka]. I
le atuatuvale, na alu ifo ai le faifeau ita i lalo o le laina o le
aufono a le au monike ma toso lana pelu, vavae ese uma i latou mai le
tasi seia oo i le uso o le Tupu, o Tissa o le na faauuina. Na
taofia e le faifeau mataʻutia le fasiga ma sola ese mai le fale tele ma
toe lipoti atu i le Emperor Asoka na matuai faanoanoa ma le fiafia ona o
le mea na tupu ma tuuaia o ia lava mo le fasioti tagata. Na ia sailia le fautuaga a Thera Moggaliputta Tissa. Na ia fai mai e tatau ona tuliesea le au faipule mai le poloaiga ma le tolu Fono e fono vave. Na faapena foi i le sefulu fitu o tausaga o le nofoaiga a le Emeperoa na taua ai le Fono lona tolu. O
Lera Moggaliputta Tissa na taʻitaʻia taualumaga ma filifili ai le
faitau afe o faipule mai le toʻa 60,000 tagata na auai mo le tafaoga
masani a Dhamma ma le Vinaya, lea na faaauau mo le iva masina. O le Emeperoa, na fesiligia e le au monokesa mai le tele o monasala e uiga i aoaoga a le Buddha. O i latou na faia ni manatu sese na faʻaalia ma tuliese mai le Saṅgha vave. I lenei auala sa faʻamamāina ai le Bhikkhu Saṅgha mai tagata atamamai ma bogus bhikkhus.
O lenei aufono na ausia foi le tele o isi mea taua. O
le Elder Moggaliputta Tissa, ina ia faafitia ai le tele o taʻiala ma
faamautinoa ua tausia mama le Dhamma, na ia usitaia se tusi i le taimi o
le fono e taʻua o le Kathāvatthu. O
lenei tusi e aofia ai mataupu e luasefulutolu, ma o se tuufaatasiga o
talanoaga (kathā) ma faʻataʻitaʻiga o manatu faʻavae na faia e le tele o
vaega i matāupu faʻalosolo. O le lima o tusi e fitu a Abhidhamma Piṭaka. O
sui auai o le Fono na latou tuuina mai foi se faamaufaailoga a le tupu o
le faamaoniga i le aoaoga faavae o le Buddha, faaigoaina o le
Vibhajjavada, o le Mataupu Faavae o le Suʻesuʻega. E tutusa lelei ma le aʻoaʻoga a le Theravāda. O
se tasi o mea sili ona taua na ausia o lenei fonotaga a Dhamma ma le
tasi lea na fua mai mo le tele o seneturi, na auina mai ai e le Emeperoa
le au monike, e masani lelei i le Buddha o Dhamma ma Vinaya, e mafai
ona tauloto uma i le fatu, e aoao ai i atunuu eseese e iva. O nei faifeau Dhammadūta na aofia ai le Venerable Majjhantika Thera na malaga atu i Kashmir ma Gandhāra. Sa talosagaina o ia e talai le Dhamma ma faatuina se poloaiga a faifeau iina. O
le Venerable Mahādeva na auina atu i Mahinsakamaṇḍa’āa (Mysore i ona po
nei) ma le Venerable Rakkhita Thera na auina atu i Vanavāsī (Northern
Kanara i le itu i saute o Initia.) O le Venerable Yonaka Dhammarakkhita
Thera na auina atu i Upper Aparantaka (Gujarat, Kathiawar, Kutch ma
Sindh) .
le Fono Lona Tolu na faia muamua lava e aveesea ai le Saṅgha o faiga
piʻopiʻo ma masalosalo masalomia na latou umia manatu faaalia. Na taloina le Fono i le 326 TLM. I Asokārāma i Paṭaliputta i lalo o le lagolago a le Emeperoa Asoka. Sa pulefaamalumalu ai Elder Moggaliputta Tissa ma le tasi le afe o failotu na auai i lenei Fono. Tu
ma aga masani na manumalo ia Asoka i lona nofoalii e ala i le
faʻamaligiina o le toto o le tama tama a lona tama sei vagana lona lava
uso, o Tissa Kumāra lea na iu lava ina faʻauʻuina ma ausia le
faʻalavelave. Na faapaleina Asoka i le lua selau ma le sefulu valu tausaga talu ona maua le Budapha a Mahaparinibbana. I
le taimi muamua, sa ia na o le faʻaaloaloga o le faʻafetai i le Dhamma
ma le Saṅgha ma na lagolagoina foi sui auai o isi lotu faʻalelotu e pei
ona faia e lona tama i ona luma. Ae ui i lea, na suia nei mea uma ina ua latou feiloai ma le auvalu-noc Nigrodha o le na talaiina ia te ia le Appimada-vagga. Mulimuli ane, na ia taofia le lagolagoina o isi vaega faalelotu ma lona fiafia ma le tuuto i le Dhamma ua loloto. Na
ia faaaogaina lona tamaoaiga tele ina ia fausia, o loo taua, e valu
sefulu fa afe pagodas ma vihāras ma lagolagoina malosi Bhikkhus i mea e
fa. O lona atalii o Mahinda ma lona afafine o Saṅghamittā na faauuina ma taliaina i le Saṅgha. Mulimuli ane, o lona agalelei na mafua ai faafitauli matuia i totonu o le Saṅgha. O
le taimi na faia ai le poloaiga e le toatele o alii le taualoa, o loo i
ai ni manatu faaalia ma na tosina atu i le poloaiga ona o le fesoasoani
a le Emeperoa ma le ofoina atu o meaai, lavalava, fale ma vailaau
faafomai. O
le toʻatele o tagata le faʻatuatuaina, matapeʻapeʻa faʻafeiloaʻi manatu
sese na taumafai e auai i le faʻatonuga ae na manatu e le talafeagai mo
le faʻauʻuga. E
ui lava i lea na latou faʻaaogaina le avanoa e faʻaaoga ai le agaalofa o
le Emeperoa mo o latou lava iuga ma fai ofu talaloa ma auai i le
poloaiga e aunoa ma le faauuina lelei. O le mea lea, na faʻaitiitia le faʻaaloalo mo le Saṅgha. Ina
ua oo mai lenei mea, o nisi o faipule moni na mumusu e taofi le
faʻamamaina faʻamaonia po o le sauniga a Uposatha i le faʻatasi ai ma
tagata leaga, o faifeʻau. Ina
ua faalogo le Emeperoa i lenei mea sa ia saili e toe faaleleia le
tulaga ma auina atu se tasi o ana faifeau i monike ma le poloaiga latou
te faatinoina le sauniga. Ae
ui i lea, na tuuina atu e le Emeperoa i le faifeau ni faatonuga patino
pe o le a le uiga e tatau ona faaaoga e faatino ai lana poloaiga. O le au monks na mumusu e usitai ma taofi le sauniga i le kamupani oa latou uo pepelo ma le ‘gaoi’ [themyasinivāsaka]. I
le atuatuvale, na alu ifo ai le faifeau ita i lalo o le laina o le
aufono a le au monike ma toso lana pelu, vavae ese uma i latou mai le
tasi seia oo i le uso o le Tupu, o Tissa o le na faauuina. Na
taofia e le faifeau mataʻutia le fasiga ma sola ese mai le fale tele ma
toe lipoti atu i le Emperor Asoka na matuai faanoanoa ma le fiafia ona o
le mea na tupu ma tuuaia o ia lava mo le fasioti tagata. Na ia sailia le fautuaga a Thera Moggaliputta Tissa. Na ia fai mai e tatau ona tuliesea le au faipule mai le poloaiga ma le tolu Fono e fono vave. Na faapena foi i le sefulu fitu o tausaga o le nofoaiga a le Emeperoa na taua ai le Fono lona tolu. O
Lera Moggaliputta Tissa na taʻitaʻia taualumaga ma filifili ai le
faitau afe o faipule mai le toʻa 60,000 tagata na auai mo le tafaoga
masani a Dhamma ma le Vinaya, lea na faaauau mo le iva masina. O le Emeperoa, na fesiligia e le au monokesa mai le tele o monasala e uiga i aoaoga a le Buddha. O i latou na faia ni manatu sese na faʻaalia ma tuliese mai le Saṅgha vave. I lenei auala sa faʻamamāina ai le Bhikkhu Saṅgha mai tagata atamamai ma bogus bhikkhus.
O lenei aufono na ausia foi le tele o isi mea taua. O
le Elder Moggaliputta Tissa, ina ia faafitia ai le tele o taʻiala ma
faamautinoa ua tausia mama le Dhamma, na ia usitaia se tusi i le taimi o
le fono e taʻua o le Kathāvatthu. O
lenei tusi e aofia ai mataupu e luasefulutolu, ma o se tuufaatasiga o
talanoaga (kathā) ma faʻataʻitaʻiga o manatu faʻavae na faia e le tele o
vaega i matāupu faʻalosolo. O le lima o tusi e fitu a Abhidhamma Piṭaka. O
sui auai o le Fono na latou tuuina mai foi se faamaufaailoga a le tupu o
le faamaoniga i le aoaoga faavae o le Buddha, faaigoaina o le
Vibhajjavada, o le Mataupu Faavae o le Suʻesuʻega. E tutusa lelei ma le aʻoaʻoga a le Theravāda. O
se tasi o mea sili ona taua na ausia o lenei fonotaga a Dhamma ma le
tasi lea na fua mai mo le tele o seneturi, na auina mai ai e le Emeperoa
le au monike, e masani lelei i le Buddha o Dhamma ma Vinaya, e mafai
ona tauloto uma i le fatu, e aoao ai i atunuu eseese e iva. O nei faifeau Dhammadūta na aofia ai le Venerable Majjhantika Thera na malaga atu i Kashmir ma Gandhāra. Sa talosagaina o ia e talai le Dhamma ma faatuina se poloaiga a faifeau iina. O
le Venerable Mahādeva na auina atu i Mahinsakamaṇḍa’āa (Mysore i ona po
nei) ma le Venerable Rakkhita Thera na auina atu i Vanavāsī (Northern
Kanara i le itu i saute o Initia.) O le Venerable Yonaka Dhammarakkhita
Thera na auina atu i Upper Aparantaka (Gujarat, Kathiawar, Kutch ma
Sindh) .
Venerable Mahārakkhita Thera na malaga atu i Yonaka-loka (o le nuu o
tagata Saina, Bactania ma Eleni.) O Venerable Majjhima Thera na alu i
Himavanta (le mea e lata ane i le Himalaya.) Na auina atu le Venerable
Soṇa ma le Venerable Uttara i Suvaṇṇabhūmi [now Myanmar]. O
le Venerable Mahinda Thera, Le Venerable Ittiya Thera, le Venerable
Uttiya Thera, le Venerable Sambala Thera ma le Venerable Bhaddasalala
Thera na auina atu i Tambapaṇṇi (lea ua iai nei Sri Lanka). O
le galuega a Dhamma o nei faipule na faamanuiaina ma fua mai ai ni fua
lelei i le gasologa o le taimi ma ua umi se taimi i le faamamaluina o
tagata o nei laueleele faatasi ai ma le meaalofa a le Dhamma ma
faatosina ai o latou aganuu ma aganuu. Faatasi
ai ma le faasalalauina o Dhamma e ala i upu a le Buddha, i le taimi
mulimuli na amata ai ona iloa Initia o Visvaguru, le faiaoga o le
lalolagi. Fono Lona Fa O le Fono lona fa na faia i Tambapaṇṇi [Sri Lanka] i le aso 29 TLM. i lalo o le lagolago a le Tupu Vaṭṭagāmaṇi. O
le mafuaaga autu mo le taloina o le iloa lea ua le mafai nei e le
toatele o faipule ona taofi le Tipiṭaka atoa i lo latou manatua e pei o
le mataupu muamua mo le Venerable Mahinda ma i latou na mulimuli ia te
ia i se taimi vave. O
le mea lea, e pei ona tusia e le tusitusi, i le taimi lea na matua
atiaeina, na manatu e talafeagai ma tatau ona tusia i lalo le vaega atoa
o aoaoga a Buddha. Na
lagolagoina e le Tupu Vaṭṭagāmaṇi le manatu o le monk ma sa faia se
fono faapitoa ina ia faaitiitia ai le Tipiṭaka atoa i le tusitusi. O
le mea lea, ina ia mafai ona faasaoina lelei le Dhamma moni, o le
Venerable Mahārakhita ma le limaselau faifeʻau na latou tauloto upu a le
Buddha ona tusi lea i lalo i luga o pama. O
lenei galuega ofoofogia na faia i totonu o se ana e taua, o le Aloka
lena, o loʻo i totonu o le vaʻaiga o se laufanua anamua e lata ane i le
mea ua i ai nei Matale. Na faapena ona ausia le sini o le Fono ma o le faasaoina o tusitusiga a le Dhamma moni na mautinoa. Mulimuli ane, i le seneturi lona sefuluvalu, o King Vijayarājasīha ei ai ata o le Buddha na faia i totonu o lenei ana. Le Lima Fono Na faia le Fono lona Lima i Māndalay, Burma lea ua iloa nei o Myanmar i le 1871 TA i le nofoaiga a le Tupu Mindon. O
le autu autu o lenei fonotaga o le taulotoina uma o aʻoaʻoga a le
Buddha ma suʻesuʻeina i minute auiliili e fai pe a fai o se tasi oi
latou ua suia, faʻavasegaina pe paʻu. Na
pulefaamalumalu ia e Toeaina e toʻatolu, le Maota o Mahāthera
Jāgarābhivaśsasa, le Venerable Narindābhidhaja, ma le Venerable
Mahāthera Sumaṅgalasāmi ma le lua afe fā selau faifeʻau (2,400). O a latou faʻasalalauga Dhamma faʻatasi na tumau mo le lima masina. O
le galuega a lenei aufono na mafua ai ona tusia le Tipiṭaka atoa mo
fanau i luga o le fitu selau luasefulu-iva i luga o le maamora i le
Myanmar i le maeʻa ai o le toe faitauina ma ua autasi le autasi. O
lenei galuega taua na faia e nisi pe tusa ma le lua afe faselau faipule
ma le toatele o tagata atamamai tomai, ina ua maeʻa paʻu taʻitasi sa
latou nonofo i totonu o le ‘piṭaka’ pagodas i se nofoaga faapitoa i le
lotoa o le Tupu Mindon o Kuthodaw Pagoda i lalo o Māndalay Hill lea e taʻua ai le ‘tusi sili ona tele i le lalolagi’, e tu mai i lenei aso.
Le Ono Lona Ono O
le Ono Ono na valaauina i le Kaba Aye i Yangon, muamua o Rangoon i le
1954, valu-tolu tausaga talu ona faia le lima lona lima i Mandalay. O loʻo lagolagoina e le Malo o Burmese na taʻitaʻia e le Palemia, le mamalu o le U Nu. Na
ia faatagaina le fausiaina o le Mahā Pāsāna Gūhā, o le ana tele lea na
fausia mai le eleele, e avea ma nofoaga e faapotopoto ai e pei o le
Sattapānni Cave Initia - le nofoaga o le uluai Fono a Dhamma. Ina
ua maeʻa, na fono le Fono i le aso 17 o Me, 1954. E pei o le fono
muamua, o lana uluai sini o le faamautuina ma le puipuia o le moni o
Dhamma ma Vinaya. Ae ui lava i lea, e tulaga ese lava e pei o le au faipule na auai i lea mea na sau mai i atunuu e valu. O
nei tagata e lua afe lima selau na aʻoaʻoina le aufaipese a leravāda
mai Myanmar, Cambodia, Initia, Laos, Nepal, Sri Lanka, Taialani ma
Vietnam. Na
tofia le Susuga Venerable Mahāsi Sayadaw i le galuega mamalu o le
fesiligia o fesili e uiga i le Dhamma o le Venerable Bhadanta
Vicittasārābhivagunasa Tipiṭakadhara Dhammabhaṇḍāgārika o le na taliina
uma i latou aʻoga ma le fiafia. E
oo atu i le taimi na fono ai lenei fono, o atunuu uma sa auai na maua e
le Pali Tipiṭaka a latou tusitusiga, sei vagana ai Initia. O
le taulotoina masani o Tusitusiga a Dhamma na faia i le lua tausaga na
suesueina ai ma le maelega le Tipiṭaka ma ana tusitusiga i tusitusiga
uma lava. Soo se eseesega na maua, sa maitauina, na faia faasaoga talafeagai ma toe tuufaatasia uma lomiga. O le mea e fiafia ai, na maua ai e leai se eseesega tele i le anotusi o soʻo se tusitusiga. Mulimuli
ane, ina ua uma ona aloaia aloaia e le Fono, na saunia uma volumes o le
Tipiṭaka ma a latou Faʻasalalauga mo le lomitusi i luga o lomiga
faʻaonaponei ma lolomiina i le Myanmar (Burmese) tusitusiga. O lenei tulaga taua na ausia e ala i taumafaiga tuuto a le lua afe lima selau faifeau ma le tele o tagata tafafao. O la latou galuega na iu ia Me, 1956, lua ma le afa miliona talu ona ausia e le Alii Parinibbāna. O lenei galuega a le aufono o le tulaga tulaga ese lea o le ausia o sui mai le lalolagi atoa o Buddha. O
le lomiga o le Tipiṭaka lea na ia faia ina ia maua, ua aloaia o le
faamaoni i aoaoga taua a Gotama le Buddha ma le sili ona aloaia o latou
faaliliuga i le taimi nei. O voluma na lomia ina ua maeʻa le Ono Sausagāyana sa lolomiina i le Myanmar script. Ina
ia mafai ona tuʻuina atu voluma i tagata o Initia, na amataina e le
Vipassana Research Institute le poloketi e lolomi le Tipiṭaka ma ona
Aṭṭhakathās ma ṭikas i Devanagari i le tausaga 1990. Fafaguina le tasi i le faʻalogoina o Aoaoga a Buddha i le 5 Upu
Ia Lelei Pea Lelei Ia Manatua! Mo le faʻamatalaga atoa Faamolemole asiasi mai:
Analtic
Insight Net - FREE Online Tipiṭaka Research ma Practice University ma
TALA FOU e ala i http://sarvajan.ambedkar.org i totonu o 105 gagana
faʻanumera
Mai:
http://sarvajan.ambedkar.org Faʻaliliu lenei Faʻaliliuga Google i lau gagana gagana e faʻaaoga
https://translate.google.com O lau LESONA lena Imeli:
buddhasaid2us@gmail.com
http://www.palicanon.org/
https://www.youtube.com/watch…
Batzorig Vaanchig - Morin Khuur
Tengiz Türk
Published on Feb 25, 2015
Batzorig Vaanchig - Morin Khuur (Moğolistan)
Category
Music
youtube.com
Batzorig Vaanchig - Morin Khuur (Moğolistan)
80) Classical Scots Gaelic
80) Gàidhlig Albannach Clasaigeach
2638 Fri 1 Ògmhios LESSON
Pali Canon Air-loidhne
Na faclan tùsail bhon Buddha
Tùs an Canon Pali “Nam
biodh manach ag ràdh:” Cairdean, chuala mi seo agus fhuair mi seo bho
bhilean an Tighearna: is e seo an Dhamma, is e seo an smachd, is e seo
teagasg an Mhaighstir “, an sin, manaich, cha bu chòir dhut a bhith a
‘toirt cead no aimhreit dha. faclan. An
uairsin, gun aonta no aontachadh, bu chòir na faclan agus na
h-abairtean aige a bhith air an toirt fa-near gu cùramach agus an
coimeas ris na Suttas agus an ath-bhreithneachadh ann an solas na
smachd. Ma
tha iad, air a leithid de choimeas agus lèirmheas, air an lorg gun a
bhith a ‘co-fhreagairt ris na Suttas no an smachd, feumaidh an
co-dhùnadh a bhith: “Gu cinnteach chan e seo facal an Buddha, tha am
manach seo air a thuigsinn gu ceàrr”, agus a’ chùis a bhith air a dhiùltadh. Ach
far a bheil coimeas agus lèirmheas mar sin air an lorg gu bheil iad a
‘freagairt ris na Suttas no an smachd, feumaidh an co-dhùnadh a bhith:
“Gu dearbh, is e seo facal an Buddha, tha am manach seo air a thuigsinn
gu ceart.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - An Slighe Mòr, Na Làithean mu dheireadh aig Buddha
Tha an teagasg ceart Gotama an Buddha air a ghleidheadh agus air a thoirt thugaibh agus tha sinn ri lorg anns an Tipiṭaka. Tha
am facal Pāli, ‘Tipiṭaka’, gu litireil a ‘ciallachadh’ na trì
basgaidean ‘(ti = three + piṭaka = cruinneachaidhean de sgriobtairean). Chaidh a h-uile teachdaireachd Buddha a roinn ann an trì pàirtean. 1.
Is e ‘Vinaya Piṭaka’ a chanar ris a ‘chiad phàirt agus tha na
riaghailtean anns a bheil Buddha a’ suidheachadh airson manaich agus
mnathan-cràbhaidh.
2. Is e an Suttaṅta Piṭaka an dàrna pàirt agus tha na Discourses ann.
3. Canar an Abhidhamma Piṭaka ris an treas pàirt agus tha e a ‘toirt a-steach teisteanasan psycho-ethical an Buddha. Tha
fios againn, nuair a thug an Buddha còmhradh dha na deisciobail no na
luchd-leanmhainn aige òrduichte no òrdughan manachainn a thoirt seachad
ann an cùis a ‘mhinistrealachd dà fhichead bliadhna a dh’ aois, an
fheadhainn a bh ‘aig na manaich a bha dìleas agus a dh’ ionnsaich e, an
uairsin bhiodh e an-dràsta a ‘teagasg a theagasg facal airson facal gu cuimhne. Mar
sin chaidh faclan nan Buddha a ghleidheadh gu ceart agus chaidh an
toirt seachad gu teachdaireachd bho òraidiche gu sgoilearan. Bha
cuid de na manaich a chuala an Buddha a ’searmonachadh gu pearsanta nan
Arahants, agus mar sin le mìneachadh,’ feadhainn fhìor ’saor bho
dhìoghras, droch-thoil agus dealachadh agus mar sin, gun teagamh, bha e
comasach air na briathran Buddha a chumail suas. Mar sin bha iad a ‘dèanamh cinnteach gun deidheadh teagasg an Buddha a ghleidheadh gu dìomhair airson an ath latha. Fiù
’s na manaich a bha dìleas sin nach do shoirbhich le Arahantahood ach
gun do ràinig iad a’ chiad trì ìrean de shaighdear agus gun robh
cuimhneachan cumhachdach, dìoghainteach cuideachd a ‘toirt fa-near facal
airson facal air an robh an Buddha air preasachadh agus mar sin dh’
fhaodadh e bhith airidh air teisteanasan Buddha. B
‘e aon de na manaich sin Ānanda, an neach-taic taghte agus companach
leantainneach an Buddha anns na còig bliadhna fichead a dh’fhalbh de a
bheatha. Bha Ānanda gu math inntinneach agus air a thoirt seachad leis a ‘chomas cuimhneachadh air na bha e air a chluinntinn. Gu
dearbha, bha e ag iarraidh gum biodh an Buddha a ‘bruidhinn air a
h-uile cùis aige dha, agus ged nach robh e fhathast na Arahanta bha e a’
gealltainn cuimhneachadh air facal uile searmonan Buddha leis an robh e
ag iarraidh manaich, mnathan-cràbhaidh agus a luchd-leanmhainn. Rinn
na h-oidhirpean co-cheangailte ris na manaich thiodhlacach seo agus e
comasach dha an Dhamma agus Vinaya, mar a theagasg an Buddha a bhith air
an gleidheadh anns an stàit thùsail aca. Tha
am Pāli Tipiṭaka agus a litreachas co-cheangailte ri chèile mar thoradh
air lorg Buddha air slighe uasal agus shaor-bheatha an Dhamma
fhìor-ghlan. Tha an frith-rathad seo a ‘toirt comas dha na daoine a tha ga leantainn a bhith a’ stiùireadh beatha shìtheil agus sona. Gu
dearbh, anns an latha is an-diugh tha sinn fortanach gu bheil
teisteanasan inntinneach an Buddha air an gleidheadh airson nan
ginealaichean ri teachd tro oidhirpean co-chonsail agus co-obrachail nan
deisciobail òrdaichte sìos tro na linntean. Thuirt
an Buddha ris na deisciobail nach robh e riatanach gum biodh an
Saurlagha a ‘tighinn còmhla còmhla gus aithris a dhèanamh air an Dhamma,
dìreach mar a bha e air a theagasg. Ann
a bhith a ‘gèilleadh ris an stiùireadh seo, dh’ ainmich na ciad
Seanairean comhairle gu riaghailteach agus òrdaich iad gu riaghailteach
gach cùis Buddha agus riaghailtean manachail agus an uairsin dh’aithris
iad gu fìrinneach iad airson facal ann an cuirm.
Tùs an Canon Pali “Nam
biodh manach ag ràdh:” Cairdean, chuala mi seo agus fhuair mi seo bho
bhilean an Tighearna: is e seo an Dhamma, is e seo an smachd, is e seo
teagasg an Mhaighstir “, an sin, manaich, cha bu chòir dhut a bhith a
‘toirt cead no aimhreit dha. faclan. An
uairsin, gun aonta no aontachadh, bu chòir na faclan agus na
h-abairtean aige a bhith air an toirt fa-near gu cùramach agus an
coimeas ris na Suttas agus an ath-bhreithneachadh ann an solas na
smachd. Ma
tha iad, air a leithid de choimeas agus lèirmheas, air an lorg gun a
bhith a ‘co-fhreagairt ris na Suttas no an smachd, feumaidh an
co-dhùnadh a bhith: “Gu cinnteach chan e seo facal an Buddha, tha am
manach seo air a thuigsinn gu ceàrr”, agus a’ chùis a bhith air a dhiùltadh. Ach
far a bheil coimeas agus lèirmheas mar sin air an lorg gu bheil iad a
‘freagairt ris na Suttas no an smachd, feumaidh an co-dhùnadh a bhith:
“Gu dearbh, is e seo facal an Buddha, tha am manach seo air a thuigsinn
gu ceart.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - An Slighe Mòr, Na Làithean mu dheireadh aig Buddha
Tha an teagasg ceart Gotama an Buddha air a ghleidheadh agus air a thoirt thugaibh agus tha sinn ri lorg anns an Tipiṭaka. Tha
am facal Pāli, ‘Tipiṭaka’, gu litireil a ‘ciallachadh’ na trì
basgaidean ‘(ti = three + piṭaka = cruinneachaidhean de sgriobtairean). Chaidh a h-uile teachdaireachd Buddha a roinn ann an trì pàirtean. 1.
Is e ‘Vinaya Piṭaka’ a chanar ris a ‘chiad phàirt agus tha na
riaghailtean anns a bheil Buddha a’ suidheachadh airson manaich agus
mnathan-cràbhaidh.
2. Is e an Suttaṅta Piṭaka an dàrna pàirt agus tha na Discourses ann.
3. Canar an Abhidhamma Piṭaka ris an treas pàirt agus tha e a ‘toirt a-steach teisteanasan psycho-ethical an Buddha. Tha
fios againn, nuair a thug an Buddha còmhradh dha na deisciobail no na
luchd-leanmhainn aige òrduichte no òrdughan manachainn a thoirt seachad
ann an cùis a ‘mhinistrealachd dà fhichead bliadhna a dh’ aois, an
fheadhainn a bh ‘aig na manaich a bha dìleas agus a dh’ ionnsaich e, an
uairsin bhiodh e an-dràsta a ‘teagasg a theagasg facal airson facal gu cuimhne. Mar
sin chaidh faclan nan Buddha a ghleidheadh gu ceart agus chaidh an
toirt seachad gu teachdaireachd bho òraidiche gu sgoilearan. Bha
cuid de na manaich a chuala an Buddha a ’searmonachadh gu pearsanta nan
Arahants, agus mar sin le mìneachadh,’ feadhainn fhìor ’saor bho
dhìoghras, droch-thoil agus dealachadh agus mar sin, gun teagamh, bha e
comasach air na briathran Buddha a chumail suas. Mar sin bha iad a ‘dèanamh cinnteach gun deidheadh teagasg an Buddha a ghleidheadh gu dìomhair airson an ath latha. Fiù
’s na manaich a bha dìleas sin nach do shoirbhich le Arahantahood ach
gun do ràinig iad a’ chiad trì ìrean de shaighdear agus gun robh
cuimhneachan cumhachdach, dìoghainteach cuideachd a ‘toirt fa-near facal
airson facal air an robh an Buddha air preasachadh agus mar sin dh’
fhaodadh e bhith airidh air teisteanasan Buddha. B
‘e aon de na manaich sin Ānanda, an neach-taic taghte agus companach
leantainneach an Buddha anns na còig bliadhna fichead a dh’fhalbh de a
bheatha. Bha Ānanda gu math inntinneach agus air a thoirt seachad leis a ‘chomas cuimhneachadh air na bha e air a chluinntinn. Gu
dearbha, bha e ag iarraidh gum biodh an Buddha a ‘bruidhinn air a
h-uile cùis aige dha, agus ged nach robh e fhathast na Arahanta bha e a’
gealltainn cuimhneachadh air facal uile searmonan Buddha leis an robh e
ag iarraidh manaich, mnathan-cràbhaidh agus a luchd-leanmhainn. Rinn
na h-oidhirpean co-cheangailte ris na manaich thiodhlacach seo agus e
comasach dha an Dhamma agus Vinaya, mar a theagasg an Buddha a bhith air
an gleidheadh anns an stàit thùsail aca. Tha
am Pāli Tipiṭaka agus a litreachas co-cheangailte ri chèile mar thoradh
air lorg Buddha air slighe uasal agus shaor-bheatha an Dhamma
fhìor-ghlan. Tha an frith-rathad seo a ‘toirt comas dha na daoine a tha ga leantainn a bhith a’ stiùireadh beatha shìtheil agus sona. Gu
dearbh, anns an latha is an-diugh tha sinn fortanach gu bheil
teisteanasan inntinneach an Buddha air an gleidheadh airson nan
ginealaichean ri teachd tro oidhirpean co-chonsail agus co-obrachail nan
deisciobail òrdaichte sìos tro na linntean. Thuirt
an Buddha ris na deisciobail nach robh e riatanach gum biodh an
Saurlagha a ‘tighinn còmhla còmhla gus aithris a dhèanamh air an Dhamma,
dìreach mar a bha e air a theagasg. Ann
a bhith a ‘gèilleadh ris an stiùireadh seo, dh’ ainmich na ciad
Seanairean comhairle gu riaghailteach agus òrdaich iad gu riaghailteach
gach cùis Buddha agus riaghailtean manachail agus an uairsin dh’aithris
iad gu fìrinneach iad airson facal ann an cuirm.
Is e Doctrine nan Seann Daoine [Theravāda] a theirear ris na teagasg a tha anns an Tipiṭaka. Tha na h-aithrisean sin a ‘dèanamh grunn cheudan agus chaidh aithris air facal a-riamh bho chaidh a’ chiad Chomhairle a ghairm. Mar
thoradh air an sin, chaidh iarraidh air barrachd Chomhairlean airson
grunn adhbharan ach air a h-uile gin dhiubh, tha a ‘bhuidheann gu lèir
de theagasg Buddha air aithris bho na com-pàirtichean Saṅgha, ann an
cuirm agus facal airson facal. Chaidh
a ‘chiad chomhairle a chumail trì mìosan an dèidh dha Buddha a bhith a’
coileanadh Mahāparinibbāṇa agus lean e còig eile, agus chaidh dithis
dhiubh a ghairm san naoidheamh linn deug agus san fhicheadamh linn. Is
e ‘Dhamma Saṅgītis’ an t-ainm a th ‘air na h-aithrisean coitcheann seo a
rinn na manaich anns a h-uile Comhairle Dhamma seo, na Dhamma
Recitations. Tha
iad air an ainmeachadh mar thoradh air an ro-ràdh a chaidh a
stèidheachadh aig Comhairle a ‘Chiad Dhamma, nuair a chaidh na Teagasgan
uile aithris an toiseach le Elder of the Saṅgha agus an uair sin a’
seinn aon uair eile ann an sèist leis na manaich uile a bha an làthair
aig a ‘cho-chruinneachadh. Bha
an aithris air a mheas gu robh e dearbhte, cuin agus a-mhàin nuair a
chaidh gabhail ris gu h-aon-ghuthach le buill na Comhairle. Is e na leanas a leanas eachdraidh ghoirid de na Sia Comhairlean. A ‘Chiad Chomhairle Thug King Ajātasattu taic don chiad Chomhairle. Chaidh a ghairm ann an 544 B.C. anns an Uamh Sattapaāāī taobh a-muigh Rājagaha trì mìosan an dèidh dhan Buddha bàsachadh. Gheibhear cunntas mionaideach mun choinneamh eachdraidheil seo ann an Cūllavagga den Vinaya Piṭaka. A
rèir a ‘chlàraidh seo, b’ e an tachartas a bhrosnaich an Elder
Mahākassapa a dh ‘ainmich a’ choinneamh seo a chluinntinn gu robh e ag
ràdh gun robh e a ‘cluinntinn mar a bha riaghladh teann dha manaich. Seo mar a thachair. Bha
am manach Subhadda, a bha na bharbair roimhe, a dh ‘òrduich anmoch ann
am beatha, nuair a chuala e gu robh an Buddha air a dhol seachad, a’ cur
dragh air a bhith a ‘cumail ris na riaghailtean air fad airson manaich a
chaidh a shuidheachadh leis a’ Buddha. Bha mòran manaich a ‘caoidh gu robh iad a’ dol seachad air a ‘Buddha agus bha iad gu mòr duilich. Ach, chuala an Seanair Mahākassapa Subhadda: “‘Gu leòr do na h-Urrraichean, na gabh gràdh, na caoidh. Tha sinn a ‘faighinn cuidhteas math den ath-dhuais mhòir seo (an Buddha). Chaidh
a chuir an grèim nuair a thuirt e, “tha seo ceadaichte dhut, chan eil
seo ceadaichte dhut” ach a-nis bidh sinn comasach air a dhèanamh mar a
tha sinn a ‘còrdadh agus cha leig sinn oirnn na rudan nach eil sinn a’
còrdadh riinn a dhèanamh “. Bha
eagal air Mahākassapa leis a ‘bheachd aige agus bha eagal oirre gum
faodadh an Dhamma agus an Vinaya a bhith air an truailleadh agus gun a
bhith beò gu leòr nam biodh manaich eile ag iomain mar Subhadda agus a’
mìneachadh riaghailtean Dhamma agus Vinaya mar a tha iad toilichte. Gus seo a sheach, chuir e roimhe gum feumadh an Dhamma a ghleidheadh agus a dhìon. Chun na crìche seo às dèidh dhaibh cead Saurlagha fhaighinn, ghairm e comhairle còig ceud Arahants. Bha Ānanda ri ghabhail a-steach anns an seo fhad ’s gun do choilean e Arathantachd ron àm a chaidh a’ chomhairle a ghairm. Leis an uachdaran Mahākassapa na cheannard, choinnich na còig ceud manaich Arahant anns a ‘chomhairle rè an t-seusan glainne. B
‘e a’ chiad rud a rinn Mahākassapa a bhith a ‘ceasnachadh an eòlaiche
as cudromaiche air Banais-beatha an latha, Upāli Urramach air
fiosrachadh mun riaghailt manachail. Bha am manach seo air a dheagh thaghadh airson na h-obrach oir bha an Buddha air a theagasg dha fhèin dha fhèin. An
toiseach, dh ‘iarr an Elder Mahākassapa dha gu sònraichte mun riaghladh
air a’ chiad eucoir [pārājika], a thaobh a ‘chuspair, an tachartas, an
neach a chaidh a thoirt a-steach, an aithris, ath-aithris an gairm, an
eucoir agus cùis neo- eucoir. Thug
Upāli seachad freagairtean fiosraichte agus iomchaidh agus chaidh na
beachdan aige a choileanadh le aonta aona-ghuthach na Saṅgha a bha a
‘riaghladh. Mar sin chaidh gabhail ris an Vinaya gu foirmeil. Thionndaidh
an Seanair Mahākassapa an aire dha Ānanda mar thoradh air an eòlas
ainmeil aige anns a h-uile cùis a bha ceangailte ris an Dhamma. Gu
math, an oidhche ron a bha a ‘Chomhairle a’ coinneachadh, bha Ānanda
air Arahantship a choileanadh agus chaidh e dhan Chomhairle. Mar
sin, bha an Elder Mahākassapa comasach air ceasnachadh a dhèanamh dheth
le làn mhisneachd mun Dhamma le iomradh sònraichte air searmonan
Buddha. Dh’iarr
an ceist seo air an Dhamma an àite far an deach a h-uile deasachadh a
shearmonachadh an toiseach agus an neach ris an deach dèiligeadh riutha.
Bha
Ānanda, air a chuideachadh leis a ‘chuimhne cheart fhacail aige
comasach air freagairt gu ceart agus mar sin choinnich na Discourses le
aonta aon-ghuthach bhon Saṅgha. Thug
a ‘Chiad Comhairle cuideachd seula aonta oifigeil airson a bhith a’
dùnadh a ‘chaibideil mu na riaghailtean beaga agus nas lugha, agus aonta
airson an aire. Thug
e na mànaich seachd mìosan gus aithris a dhèanamh air a
‘Bhàn-fhiadhaich air fad agus bha an Dhamma agus na manaich sin a fhuair
taic gu leòr le cuimhneachain mhath air an cumail a h-uile càil a
chaidh aithris. Thàinig
an Paācasatika air a ‘chiad chomhairle eachdraidheil seo oir bha còig
ceud Arahants làn shoilleir air pàirt a ghabhail ann.
thoradh air an sin, chaidh iarraidh air barrachd Chomhairlean airson
grunn adhbharan ach air a h-uile gin dhiubh, tha a ‘bhuidheann gu lèir
de theagasg Buddha air aithris bho na com-pàirtichean Saṅgha, ann an
cuirm agus facal airson facal. Chaidh
a ‘chiad chomhairle a chumail trì mìosan an dèidh dha Buddha a bhith a’
coileanadh Mahāparinibbāṇa agus lean e còig eile, agus chaidh dithis
dhiubh a ghairm san naoidheamh linn deug agus san fhicheadamh linn. Is
e ‘Dhamma Saṅgītis’ an t-ainm a th ‘air na h-aithrisean coitcheann seo a
rinn na manaich anns a h-uile Comhairle Dhamma seo, na Dhamma
Recitations. Tha
iad air an ainmeachadh mar thoradh air an ro-ràdh a chaidh a
stèidheachadh aig Comhairle a ‘Chiad Dhamma, nuair a chaidh na Teagasgan
uile aithris an toiseach le Elder of the Saṅgha agus an uair sin a’
seinn aon uair eile ann an sèist leis na manaich uile a bha an làthair
aig a ‘cho-chruinneachadh. Bha
an aithris air a mheas gu robh e dearbhte, cuin agus a-mhàin nuair a
chaidh gabhail ris gu h-aon-ghuthach le buill na Comhairle. Is e na leanas a leanas eachdraidh ghoirid de na Sia Comhairlean. A ‘Chiad Chomhairle Thug King Ajātasattu taic don chiad Chomhairle. Chaidh a ghairm ann an 544 B.C. anns an Uamh Sattapaāāī taobh a-muigh Rājagaha trì mìosan an dèidh dhan Buddha bàsachadh. Gheibhear cunntas mionaideach mun choinneamh eachdraidheil seo ann an Cūllavagga den Vinaya Piṭaka. A
rèir a ‘chlàraidh seo, b’ e an tachartas a bhrosnaich an Elder
Mahākassapa a dh ‘ainmich a’ choinneamh seo a chluinntinn gu robh e ag
ràdh gun robh e a ‘cluinntinn mar a bha riaghladh teann dha manaich. Seo mar a thachair. Bha
am manach Subhadda, a bha na bharbair roimhe, a dh ‘òrduich anmoch ann
am beatha, nuair a chuala e gu robh an Buddha air a dhol seachad, a’ cur
dragh air a bhith a ‘cumail ris na riaghailtean air fad airson manaich a
chaidh a shuidheachadh leis a’ Buddha. Bha mòran manaich a ‘caoidh gu robh iad a’ dol seachad air a ‘Buddha agus bha iad gu mòr duilich. Ach, chuala an Seanair Mahākassapa Subhadda: “‘Gu leòr do na h-Urrraichean, na gabh gràdh, na caoidh. Tha sinn a ‘faighinn cuidhteas math den ath-dhuais mhòir seo (an Buddha). Chaidh
a chuir an grèim nuair a thuirt e, “tha seo ceadaichte dhut, chan eil
seo ceadaichte dhut” ach a-nis bidh sinn comasach air a dhèanamh mar a
tha sinn a ‘còrdadh agus cha leig sinn oirnn na rudan nach eil sinn a’
còrdadh riinn a dhèanamh “. Bha
eagal air Mahākassapa leis a ‘bheachd aige agus bha eagal oirre gum
faodadh an Dhamma agus an Vinaya a bhith air an truailleadh agus gun a
bhith beò gu leòr nam biodh manaich eile ag iomain mar Subhadda agus a’
mìneachadh riaghailtean Dhamma agus Vinaya mar a tha iad toilichte. Gus seo a sheach, chuir e roimhe gum feumadh an Dhamma a ghleidheadh agus a dhìon. Chun na crìche seo às dèidh dhaibh cead Saurlagha fhaighinn, ghairm e comhairle còig ceud Arahants. Bha Ānanda ri ghabhail a-steach anns an seo fhad ’s gun do choilean e Arathantachd ron àm a chaidh a’ chomhairle a ghairm. Leis an uachdaran Mahākassapa na cheannard, choinnich na còig ceud manaich Arahant anns a ‘chomhairle rè an t-seusan glainne. B
‘e a’ chiad rud a rinn Mahākassapa a bhith a ‘ceasnachadh an eòlaiche
as cudromaiche air Banais-beatha an latha, Upāli Urramach air
fiosrachadh mun riaghailt manachail. Bha am manach seo air a dheagh thaghadh airson na h-obrach oir bha an Buddha air a theagasg dha fhèin dha fhèin. An
toiseach, dh ‘iarr an Elder Mahākassapa dha gu sònraichte mun riaghladh
air a’ chiad eucoir [pārājika], a thaobh a ‘chuspair, an tachartas, an
neach a chaidh a thoirt a-steach, an aithris, ath-aithris an gairm, an
eucoir agus cùis neo- eucoir. Thug
Upāli seachad freagairtean fiosraichte agus iomchaidh agus chaidh na
beachdan aige a choileanadh le aonta aona-ghuthach na Saṅgha a bha a
‘riaghladh. Mar sin chaidh gabhail ris an Vinaya gu foirmeil. Thionndaidh
an Seanair Mahākassapa an aire dha Ānanda mar thoradh air an eòlas
ainmeil aige anns a h-uile cùis a bha ceangailte ris an Dhamma. Gu
math, an oidhche ron a bha a ‘Chomhairle a’ coinneachadh, bha Ānanda
air Arahantship a choileanadh agus chaidh e dhan Chomhairle. Mar
sin, bha an Elder Mahākassapa comasach air ceasnachadh a dhèanamh dheth
le làn mhisneachd mun Dhamma le iomradh sònraichte air searmonan
Buddha. Dh’iarr
an ceist seo air an Dhamma an àite far an deach a h-uile deasachadh a
shearmonachadh an toiseach agus an neach ris an deach dèiligeadh riutha.
Bha
Ānanda, air a chuideachadh leis a ‘chuimhne cheart fhacail aige
comasach air freagairt gu ceart agus mar sin choinnich na Discourses le
aonta aon-ghuthach bhon Saṅgha. Thug
a ‘Chiad Comhairle cuideachd seula aonta oifigeil airson a bhith a’
dùnadh a ‘chaibideil mu na riaghailtean beaga agus nas lugha, agus aonta
airson an aire. Thug
e na mànaich seachd mìosan gus aithris a dhèanamh air a
‘Bhàn-fhiadhaich air fad agus bha an Dhamma agus na manaich sin a fhuair
taic gu leòr le cuimhneachain mhath air an cumail a h-uile càil a
chaidh aithris. Thàinig
an Paācasatika air a ‘chiad chomhairle eachdraidheil seo oir bha còig
ceud Arahants làn shoilleir air pàirt a ghabhail ann.
An Dàrna Comhairle
Chaidh
an dàrna Comhairle a ghairm ceud bliadhna às deidh Parinibbāṇa an
Buddha gus deasbad mòr a rèiteachadh thairis air na ‘deich puingean’. Tha seo a ‘toirt iomradh air cuid de na manaich a’ briseadh de dheich riaghailtean beaga. chaidh an toirt gu: 1. A ’stòradh salann ann an adharc.
2. A ‘biathadh an dèidh meadhan-latha.
3. Ag ithe aon uair agus an uairsin a ‘dol a-rithist gu baile airson laogh.
4. A ‘cumail Seirbheis Uposatha le manaich a’ fuireach anns an aon sgìre.
5. A ‘coileanadh ghnìomhan oifigeil nuair nach robh an co-chruinneachadh iomlan.
6. A ‘leantainn dòigh-obrach àraidh seach gu robh an neach-teagaisg no an neach-teagaisg air a dhèanamh.
7. Ag ithe bainne searbh an dèidh dha a bhith ag ithe biadh meadhon-latha.
8. A ‘cleachdadh deoch làidir mus deach a ghluasad.
9. A ‘cleachdadh brat nach b’ e am meud ceart.
10. A ‘cleachdadh òr agus airgead. Thàinig
na mì-fheuman aca gu bhith na chùis agus rinn iad connspaid mòr nuair a
bha iad a ’smaoineachadh gun robh iad a’ dol an aghaidh a ‘chiad
theagasg aig Buddha. B
‘e an Rìgh Kāḷāsoka an neach-taic aig an dàrna Comhairle agus chaidh a’
choinneamh a chumail aig Vesāli air sgàth nan suidheachaidhean a
leanas. Aon
latha, fhad ’sa bha e a’ tadhal air a ‘Mahāvana Grove at Veāsli, bha
fios aig Yasa an Elder gun robh buidheann mòr de na manaich ris an canar
na Vajjians a’ briseadh an riaghailt a bha a ‘toirmisg air na manaich a
bhith a’ gabhail ri òr agus airgead le bhith a ‘faighneachd gu
fosgailte bhon luchd-laighe aca. Rinn
e càin air an giùlan sa bhad agus b ‘e an fhreagairt a thug e dha cuid
de na buannachdan mì-laghail aige leis an dòchas gun toireadh e thairis
e. Ach bha an Elder Yasa, ge-tà, a ‘crìonadh agus a’ cur dragh air an giùlan. Bha
na manaich a ‘cumail a’ chùis air dòigh foirmeil de rèite air a shon, a
‘cur an cèill air a bhith a’ cur a ‘choire air na h-iomairtean aca. Mar
sin, rinn an Elder Yasa rèiteachadh dha fhèin leis na devotees laids,
ach aig an aon àm, bha e air a dhearbhadh gun robh na manaich Vijjian
air a bhith ceàrr le bhith a ‘cur an cèill abairt Buddha air an
toirmeasg an aghaidh a bhith a’ gabhail no a ‘tagradh airson òr agus
airgead. Chuir
an luchd-laighe an taic aca an-dràsta don Y Elder Elder agus dh’ainmich
iad na manaich Vajjian don luchd-ceàrr agus na saoraidhean, ag ràdh
‘”an Elder Is e Yasa aonar am fìor mhanaich agus mac Sākyan. Chan eil a h-uile càil eile nam manaich, chan e mic Sākyki ‘’. Ghluais
na manaich Diadhaich Stubborn is unrepentant a chuir an grèim air Yasa
Thera iongantach gun aonta bhon chòrr den Saṅgha nuair a thàinig fios
a-mach mu thoradh a ‘choinneimh aca le na devotees a bha aca. Ach
dh ‘fhàg Yasa an t-Seanair às an tubaist aca agus chaidh e a-mach a’
lorg taic bho manaich ann an àite eile, a chuir taic ris na beachdan
inntinneach aige air a ‘Vinaya. Bha
seasgad manaich a bha a ‘fuireach ann an coille bho Pāvā agus ochdnar
manach bho roinnean ceann a deas Avanti a bha den aon bheachd, a’
tabhann gus cuideachadh le bhith a ’sgrùdadh coirbeachd a’ Vinaya. Còmhla,
dh ‘aontaich iad a dhol gu Soreyya airson a bhith a’
co-chomhairleachadh leis an Ath-bheothachadh Urramach oir bha e na
mhàthar urramach agus eòlaiche anns an Dhamma agus an Vinaya. Cho
luath ’sa bha fios aig manaich Vajjian seo, bha iad cuideachd a’
sireadh taic Urramach an Urrais le bhith a ‘tairgse dha na ceithir
feumalachdan a dhiùlt e. Bha
na manaich sin an uairsin a ‘feuchainn ris na h-aon dhòighean a
chleachdadh airson a bhith a’ buannachadh thairis air an
neach-frithealaidh Ath-bheothachaidh Urramach, an Uttara Urramach. Aig
a ‘chiad dol a-mach, chuir e sìos an tairgse aca gu ceart ach chuir iad
an cèill air a’ thairgse aca a ghabhail, ag ràdh nach biodh aonta aig
Ānanda riutha agus gum biodh iad ag aontachadh sin a dhèanamh nuair a
bhiodh na feumalachdan airson Buddha. Dh’atharraich Uttara inntinn agus ghabh e ris na riatanasan. Chaidh
iarraidh orra an uairsin a dhol a-steach agus an t-Ath-ghairm Urramach a
dhearbhadh gun robh na manaich Vajjian gu dearbh nan luchd-labhairt an
Fhìrinn agus luchd-gleidhidh an Dhamma. Chleachd an t-Urramach Urramach tro na h-èisg aca agus dhiùlt iad taic a thoirt dhaibh. An uair sin chuir e às do Uttara. Gus
an gnothach a rèiteachadh aon uair agus airson a h-uile duine, mhol an
Ath-bhreithneachadh Urramach gum bu chòir comhairle a bhith aig
Vāḷikārāma còmhla ris fhèin a ‘faighneachd cheistean mu na deich
eucoirean aig àrd-inbhe Seann an latha, Thera Sabbjakāmi. Nuair
a bha a bheachd air a thoirt gun robh comataidh de ochd manach ri
chluinntinn, agus cho daingeann ’sa bha am bhòt aca air a cho-dhùnadh. B
‘e na h-ochd manaich a bha a’ gairm a ‘bhreithneachadh a’ chùis an
Venerables Sabbakāmi, saḷha, Khujjasobhita agus Vāsabhagāmika, bhon
taobh an Ear agus ceathrar manaich bhon Iar, an Reverables Revata,
Sambhuta-Sāṇavāsī, Yasa agus Sumana. Rinn iad deasbad air a ‘chùis gu mionaideach le Revata mar an ceasniche agus sabbakāmī a’ freagairt a cheistean. An
dèidh na h-èisteachd a chluinntinn, chuir na h-ochd manaich co-dhùnadh
an aghaidh na manaich Vajjianach agus chaidh an co-dhùnadh a ghairm don
cho-chruinneachadh. Às
dèidh sin dh’aithris seachd ceud manaich an Dhamma agus Vinaya agus
thàinig an aithris seo gu bhith mar an Sattasatī oir bha seachd ceud
manaich air pàirt a ghabhail ann. Canar
a ‘chomhairle eachdraidheil seo cuideachd, an Yasatthera Sangīti air
sgàth na prìomh dhreuchd a chluich an Elder Yasa ann agus a shùilean
airson dìon a dhèanamh air a’ Vinaya. Dhiùlt
na manaich Vajjian gu h-àraid gabhail ri co-dhùnadh na Comhairle agus
ann an dìona bha comhairle de sin air an robh an t-ainm Mahāsaṅgiti.
an dàrna Comhairle a ghairm ceud bliadhna às deidh Parinibbāṇa an
Buddha gus deasbad mòr a rèiteachadh thairis air na ‘deich puingean’. Tha seo a ‘toirt iomradh air cuid de na manaich a’ briseadh de dheich riaghailtean beaga. chaidh an toirt gu: 1. A ’stòradh salann ann an adharc.
2. A ‘biathadh an dèidh meadhan-latha.
3. Ag ithe aon uair agus an uairsin a ‘dol a-rithist gu baile airson laogh.
4. A ‘cumail Seirbheis Uposatha le manaich a’ fuireach anns an aon sgìre.
5. A ‘coileanadh ghnìomhan oifigeil nuair nach robh an co-chruinneachadh iomlan.
6. A ‘leantainn dòigh-obrach àraidh seach gu robh an neach-teagaisg no an neach-teagaisg air a dhèanamh.
7. Ag ithe bainne searbh an dèidh dha a bhith ag ithe biadh meadhon-latha.
8. A ‘cleachdadh deoch làidir mus deach a ghluasad.
9. A ‘cleachdadh brat nach b’ e am meud ceart.
10. A ‘cleachdadh òr agus airgead. Thàinig
na mì-fheuman aca gu bhith na chùis agus rinn iad connspaid mòr nuair a
bha iad a ’smaoineachadh gun robh iad a’ dol an aghaidh a ‘chiad
theagasg aig Buddha. B
‘e an Rìgh Kāḷāsoka an neach-taic aig an dàrna Comhairle agus chaidh a’
choinneamh a chumail aig Vesāli air sgàth nan suidheachaidhean a
leanas. Aon
latha, fhad ’sa bha e a’ tadhal air a ‘Mahāvana Grove at Veāsli, bha
fios aig Yasa an Elder gun robh buidheann mòr de na manaich ris an canar
na Vajjians a’ briseadh an riaghailt a bha a ‘toirmisg air na manaich a
bhith a’ gabhail ri òr agus airgead le bhith a ‘faighneachd gu
fosgailte bhon luchd-laighe aca. Rinn
e càin air an giùlan sa bhad agus b ‘e an fhreagairt a thug e dha cuid
de na buannachdan mì-laghail aige leis an dòchas gun toireadh e thairis
e. Ach bha an Elder Yasa, ge-tà, a ‘crìonadh agus a’ cur dragh air an giùlan. Bha
na manaich a ‘cumail a’ chùis air dòigh foirmeil de rèite air a shon, a
‘cur an cèill air a bhith a’ cur a ‘choire air na h-iomairtean aca. Mar
sin, rinn an Elder Yasa rèiteachadh dha fhèin leis na devotees laids,
ach aig an aon àm, bha e air a dhearbhadh gun robh na manaich Vijjian
air a bhith ceàrr le bhith a ‘cur an cèill abairt Buddha air an
toirmeasg an aghaidh a bhith a’ gabhail no a ‘tagradh airson òr agus
airgead. Chuir
an luchd-laighe an taic aca an-dràsta don Y Elder Elder agus dh’ainmich
iad na manaich Vajjian don luchd-ceàrr agus na saoraidhean, ag ràdh
‘”an Elder Is e Yasa aonar am fìor mhanaich agus mac Sākyan. Chan eil a h-uile càil eile nam manaich, chan e mic Sākyki ‘’. Ghluais
na manaich Diadhaich Stubborn is unrepentant a chuir an grèim air Yasa
Thera iongantach gun aonta bhon chòrr den Saṅgha nuair a thàinig fios
a-mach mu thoradh a ‘choinneimh aca le na devotees a bha aca. Ach
dh ‘fhàg Yasa an t-Seanair às an tubaist aca agus chaidh e a-mach a’
lorg taic bho manaich ann an àite eile, a chuir taic ris na beachdan
inntinneach aige air a ‘Vinaya. Bha
seasgad manaich a bha a ‘fuireach ann an coille bho Pāvā agus ochdnar
manach bho roinnean ceann a deas Avanti a bha den aon bheachd, a’
tabhann gus cuideachadh le bhith a ’sgrùdadh coirbeachd a’ Vinaya. Còmhla,
dh ‘aontaich iad a dhol gu Soreyya airson a bhith a’
co-chomhairleachadh leis an Ath-bheothachadh Urramach oir bha e na
mhàthar urramach agus eòlaiche anns an Dhamma agus an Vinaya. Cho
luath ’sa bha fios aig manaich Vajjian seo, bha iad cuideachd a’
sireadh taic Urramach an Urrais le bhith a ‘tairgse dha na ceithir
feumalachdan a dhiùlt e. Bha
na manaich sin an uairsin a ‘feuchainn ris na h-aon dhòighean a
chleachdadh airson a bhith a’ buannachadh thairis air an
neach-frithealaidh Ath-bheothachaidh Urramach, an Uttara Urramach. Aig
a ‘chiad dol a-mach, chuir e sìos an tairgse aca gu ceart ach chuir iad
an cèill air a’ thairgse aca a ghabhail, ag ràdh nach biodh aonta aig
Ānanda riutha agus gum biodh iad ag aontachadh sin a dhèanamh nuair a
bhiodh na feumalachdan airson Buddha. Dh’atharraich Uttara inntinn agus ghabh e ris na riatanasan. Chaidh
iarraidh orra an uairsin a dhol a-steach agus an t-Ath-ghairm Urramach a
dhearbhadh gun robh na manaich Vajjian gu dearbh nan luchd-labhairt an
Fhìrinn agus luchd-gleidhidh an Dhamma. Chleachd an t-Urramach Urramach tro na h-èisg aca agus dhiùlt iad taic a thoirt dhaibh. An uair sin chuir e às do Uttara. Gus
an gnothach a rèiteachadh aon uair agus airson a h-uile duine, mhol an
Ath-bhreithneachadh Urramach gum bu chòir comhairle a bhith aig
Vāḷikārāma còmhla ris fhèin a ‘faighneachd cheistean mu na deich
eucoirean aig àrd-inbhe Seann an latha, Thera Sabbjakāmi. Nuair
a bha a bheachd air a thoirt gun robh comataidh de ochd manach ri
chluinntinn, agus cho daingeann ’sa bha am bhòt aca air a cho-dhùnadh. B
‘e na h-ochd manaich a bha a’ gairm a ‘bhreithneachadh a’ chùis an
Venerables Sabbakāmi, saḷha, Khujjasobhita agus Vāsabhagāmika, bhon
taobh an Ear agus ceathrar manaich bhon Iar, an Reverables Revata,
Sambhuta-Sāṇavāsī, Yasa agus Sumana. Rinn iad deasbad air a ‘chùis gu mionaideach le Revata mar an ceasniche agus sabbakāmī a’ freagairt a cheistean. An
dèidh na h-èisteachd a chluinntinn, chuir na h-ochd manaich co-dhùnadh
an aghaidh na manaich Vajjianach agus chaidh an co-dhùnadh a ghairm don
cho-chruinneachadh. Às
dèidh sin dh’aithris seachd ceud manaich an Dhamma agus Vinaya agus
thàinig an aithris seo gu bhith mar an Sattasatī oir bha seachd ceud
manaich air pàirt a ghabhail ann. Canar
a ‘chomhairle eachdraidheil seo cuideachd, an Yasatthera Sangīti air
sgàth na prìomh dhreuchd a chluich an Elder Yasa ann agus a shùilean
airson dìon a dhèanamh air a’ Vinaya. Dhiùlt
na manaich Vajjian gu h-àraid gabhail ri co-dhùnadh na Comhairle agus
ann an dìona bha comhairle de sin air an robh an t-ainm Mahāsaṅgiti.
An Treas Comhairle
Chaidh
an Treas Comhairle a chumail sa chiad àite airson cur às don Saurlagha
de choirbeachd agus manaich bhàn aig an robh seallaidhean hereticeach. Chaidh a ‘Chomhairle a ghairm ann an 326 B.C. Aig Asokārāma ann am Paṭaliputta fo phàtranachd an Impire Asoka. Bha e na cheann-suidhe leis an Elder Moggaliputta Tissa agus bha mìle manach a ‘com-pàirteachadh anns a’ Chomhairle seo. A
rèir beul-aithris, bha Asoka air a rìgh-chathair a bhuannachadh le
bhith a ‘cur às do fhuil mac athar uile a shàbhail a bhràthair fhèin,
Tissa Kumāra, a fhuair an òrdugh agus mu dheireadh fhuair e Arahantship. Chaidh Asoka a chrùnadh anns an dà cheud agus an ochdamh bliadhna deug às deidh Mahaparinibbāna an Buddha. An
toiseach cha do phàigh e ach gealladh tòcain don Dhamma agus dhan
Saṅgha agus thug e taic dha buill de roinnean creideimh eile mar a rinn
athair roimhe. Ach,
dh’atharraich seo uile nuair a choinnich e ris an neach-nuadh-pòsaidh
neònach Nigrodha a shearmonaich e an Appamāda-vagga dha. Às
dèidh sin chuir e crìoch air a bhith a ‘toirt taic do bhuidhnean
creideimh eile agus a dh’ ùidh anns a ‘mhòr-chuid de dh’ ionnsaigh an
Dhamma. Chleachd
e a chuid beairteas mòr airson togail, thathas ag ràdh, ceithir fichead
’sa ceithir mìle pagodas agus vihras agus a’ toirt taic dha na Bhikkhus
leis na ceithir iarrtasan. Chaidh a mhac Mahinda agus an nighean aige Saurlaghamittā òrdachadh agus chaidh iad a-steach don Saurlagha. Aig a ‘cheann thall, b’ e a fhialaidheachd a dh ‘adhbharaich droch dhuilgheadasan taobh a-staigh na Saurlagha. Ann
an tìm bha an t-òrdugh air a thoirt a-steach le mòran fhir
neo-iomchaidh, a ‘cumail seallaidhean hereticeach agus cò chaidh a
tharraing chun an òrdugh air sgàth taic fialaidh an Ìmpire agus
tabhartasan cosgais biadh, aodach, fasgadh agus leigheas. Dh
‘fheuch àireamh mhòr de dhaoine gun chreideamh, neo-chreidinneach a bha
a’ toirt beachdan ceàrr a-steach don òrdugh ach bhathas den bheachd
nach robh iad freagarrach airson òrdanachadh. A
dh ‘aindeoin seo, fhuair iad an cothrom brath a ghabhail air fiathachd
an Ìmpire airson an ceann fhèin agus aodach a dhèanamh agus chaidh iad
a-steach don òrdugh gun a bhith air an òrdachadh ceart. Mar thoradh air seo, bha spèis aig Saṅgha air a dhol sìos. Nuair
a thàinig seo gu solas dhiùlt cuid de na fìor mhanaich am purrachadh
òrdaichte no deasachadh Uposatha a chumail ann an companaidh nam manaich
truaillidh, heretical. Nuair
a chuala an Ìmpire mu dheidhinn seo, bha e airson an suidheachadh a
cheartachadh agus chuir e fios air fear de na ministearan aige dha na
manaich leis an àithne gun dèanadh iad an deas-ghnàth. Ach,
thug an t-Ìmpire an òrdugh don mhinistear gun òrdughan sònraichte sam
bith a thaobh dè na dòighean a bu chòir a bhith air a chleachdadh gus a
dhreuchd a choileanadh. Dhiùlt
na manaich a bhith ag aontachadh agus a ‘cumail an deas-ghnàithidh ann
an companaidh an cuid chompanaich breugach agus’ thieving
‘[theyyasinivāsaka]. Ann
an èiginn, chuir am ministear feargach a-mach loidhne nam manaich a bha
a ’suidhe agus a’ chlaidheamh a tharraing, agus iad uile air an
ceannachadh an dèidh a chèile gus an tàinig e gu bràthair an Rìgh, Tissa
a chaidh òrdachadh. Chuir
am ministear a bha uabhasach stad air a ‘mharbhadh agus theich e dhan
talla agus thug e iomradh air ais don Impire Asoka gu mòr fo bhròn agus
a’ cur dragh air na thachair agus chuir e a ‘choire air na mairbh. Dh’iarr e comhairle Thera Moggaliputta Tissa. Mhol e gun deigheadh na manaich theasairgidh a chur às an òrdugh agus gun tèid an treas Comhairle a ghairm sa bhad. Mar sin, ann an seachdamh bliadhna deug de rìoghachd an Ìmpire chaidh an Treas Comhairle ainmeachadh. Thog
Thera Moggaliputta Tissa na gnothaichean agus thagh iad mìle manaich
bho na seasgad mìle com-pàirtiche airson aithris a thoirt air an Dhamma
agus an Vinaya, a chaidh air adhart airson naoi mìosan. Rinn an Ìmpire ceist air manaich bho iomadh manachainn mu theagasg an Buddha. Bha an fheadhainn a bha a ‘cumail bheachdan ceàrr nochdte agus chaidh an cur às an Saṅgha sa bhad. San dòigh seo chaidh am Bhikkhu Saṅgha a ghlanadh le heretics agus bikkhus bochd.
Choilean a ‘chomhairle seo grunn rudan cudromach eile cuideachd. Bha
an Elder Moggaliputta Tissa, airson a bhith a ‘diùltadh grunn heresies
agus a’ dèanamh cinnteach gun robh an Dhamma air a ghlanadh, a ‘cumail
ri leabhar rè na comhairle ris an canar an Kathāvatthu. Tha
an leabhar seo air a dhèanamh suas de fhichead caibideil fichead, agus
tha e na chruinneachadh de dheasbad (kathā) agus ath-bheothachadh air na
seallaidhean eusiceil a tha air an cumail le diofar roinnean air
cuspairean feallsanachail. Is e seo an còigeamh cuid de na seachd leabhraichean aig an Abhidhamma Piṭaka. Bha
buill na Comhairle cuideachd a ‘toirt cead rìoghail cead do theagasg a’
Buddha, ga ainmeachadh mar Vibhajjavāda, an Doctrine of Analysis. Tha e co-ionann ris an teagasg Theravāda a chaidh aontachadh. B
‘e aon de na coileanaidhean as cudromaiche a bh’ aig a
‘cho-chruinneachadh Dhamma seo agus aon a bha ri bhith a’ toirt toradh
fad linntean ri thighinn, an t-Ìmpire a ‘cur a-mach manaich, a bha gu
math inntinneach ann an Dhamma agus Vinaya an Buddha a dh’ fhaodadh a
h-uile càil a sgrìobhadh gu cridhe airson a theagasg ann an naoi dùthchannan eadar-dhealaichte. Bha na manaich Dhammadūta seo a ‘gabhail a-steach an Urramach Majjhantika Thera a chaidh gu Kashmir agus Gandhara. Chaidh iarraidh air searmonachadh an Dhamma agus òrdugh manaich a stèidheachadh an sin. Chaidh
an Mahādeva iongantach a chuir gu Mahinsakamaṇḍaḷa (Mysore an latha
an-diugh) agus chaidh an Rakkhita Thera iongantach a chur a-mach gu
Vanavāsī (Kanara a tuath ann an ceann a deas nan Innseachan.) Chaidh
Yonaka Dhammarakkhita an-diugh a chuir gu Aparantaka Uarach (Gujarat gu
tuath, Kathiawar, Kutch agus Sindh] S an Iar-
an Treas Comhairle a chumail sa chiad àite airson cur às don Saurlagha
de choirbeachd agus manaich bhàn aig an robh seallaidhean hereticeach. Chaidh a ‘Chomhairle a ghairm ann an 326 B.C. Aig Asokārāma ann am Paṭaliputta fo phàtranachd an Impire Asoka. Bha e na cheann-suidhe leis an Elder Moggaliputta Tissa agus bha mìle manach a ‘com-pàirteachadh anns a’ Chomhairle seo. A
rèir beul-aithris, bha Asoka air a rìgh-chathair a bhuannachadh le
bhith a ‘cur às do fhuil mac athar uile a shàbhail a bhràthair fhèin,
Tissa Kumāra, a fhuair an òrdugh agus mu dheireadh fhuair e Arahantship. Chaidh Asoka a chrùnadh anns an dà cheud agus an ochdamh bliadhna deug às deidh Mahaparinibbāna an Buddha. An
toiseach cha do phàigh e ach gealladh tòcain don Dhamma agus dhan
Saṅgha agus thug e taic dha buill de roinnean creideimh eile mar a rinn
athair roimhe. Ach,
dh’atharraich seo uile nuair a choinnich e ris an neach-nuadh-pòsaidh
neònach Nigrodha a shearmonaich e an Appamāda-vagga dha. Às
dèidh sin chuir e crìoch air a bhith a ‘toirt taic do bhuidhnean
creideimh eile agus a dh’ ùidh anns a ‘mhòr-chuid de dh’ ionnsaigh an
Dhamma. Chleachd
e a chuid beairteas mòr airson togail, thathas ag ràdh, ceithir fichead
’sa ceithir mìle pagodas agus vihras agus a’ toirt taic dha na Bhikkhus
leis na ceithir iarrtasan. Chaidh a mhac Mahinda agus an nighean aige Saurlaghamittā òrdachadh agus chaidh iad a-steach don Saurlagha. Aig a ‘cheann thall, b’ e a fhialaidheachd a dh ‘adhbharaich droch dhuilgheadasan taobh a-staigh na Saurlagha. Ann
an tìm bha an t-òrdugh air a thoirt a-steach le mòran fhir
neo-iomchaidh, a ‘cumail seallaidhean hereticeach agus cò chaidh a
tharraing chun an òrdugh air sgàth taic fialaidh an Ìmpire agus
tabhartasan cosgais biadh, aodach, fasgadh agus leigheas. Dh
‘fheuch àireamh mhòr de dhaoine gun chreideamh, neo-chreidinneach a bha
a’ toirt beachdan ceàrr a-steach don òrdugh ach bhathas den bheachd
nach robh iad freagarrach airson òrdanachadh. A
dh ‘aindeoin seo, fhuair iad an cothrom brath a ghabhail air fiathachd
an Ìmpire airson an ceann fhèin agus aodach a dhèanamh agus chaidh iad
a-steach don òrdugh gun a bhith air an òrdachadh ceart. Mar thoradh air seo, bha spèis aig Saṅgha air a dhol sìos. Nuair
a thàinig seo gu solas dhiùlt cuid de na fìor mhanaich am purrachadh
òrdaichte no deasachadh Uposatha a chumail ann an companaidh nam manaich
truaillidh, heretical. Nuair
a chuala an Ìmpire mu dheidhinn seo, bha e airson an suidheachadh a
cheartachadh agus chuir e fios air fear de na ministearan aige dha na
manaich leis an àithne gun dèanadh iad an deas-ghnàth. Ach,
thug an t-Ìmpire an òrdugh don mhinistear gun òrdughan sònraichte sam
bith a thaobh dè na dòighean a bu chòir a bhith air a chleachdadh gus a
dhreuchd a choileanadh. Dhiùlt
na manaich a bhith ag aontachadh agus a ‘cumail an deas-ghnàithidh ann
an companaidh an cuid chompanaich breugach agus’ thieving
‘[theyyasinivāsaka]. Ann
an èiginn, chuir am ministear feargach a-mach loidhne nam manaich a bha
a ’suidhe agus a’ chlaidheamh a tharraing, agus iad uile air an
ceannachadh an dèidh a chèile gus an tàinig e gu bràthair an Rìgh, Tissa
a chaidh òrdachadh. Chuir
am ministear a bha uabhasach stad air a ‘mharbhadh agus theich e dhan
talla agus thug e iomradh air ais don Impire Asoka gu mòr fo bhròn agus
a’ cur dragh air na thachair agus chuir e a ‘choire air na mairbh. Dh’iarr e comhairle Thera Moggaliputta Tissa. Mhol e gun deigheadh na manaich theasairgidh a chur às an òrdugh agus gun tèid an treas Comhairle a ghairm sa bhad. Mar sin, ann an seachdamh bliadhna deug de rìoghachd an Ìmpire chaidh an Treas Comhairle ainmeachadh. Thog
Thera Moggaliputta Tissa na gnothaichean agus thagh iad mìle manaich
bho na seasgad mìle com-pàirtiche airson aithris a thoirt air an Dhamma
agus an Vinaya, a chaidh air adhart airson naoi mìosan. Rinn an Ìmpire ceist air manaich bho iomadh manachainn mu theagasg an Buddha. Bha an fheadhainn a bha a ‘cumail bheachdan ceàrr nochdte agus chaidh an cur às an Saṅgha sa bhad. San dòigh seo chaidh am Bhikkhu Saṅgha a ghlanadh le heretics agus bikkhus bochd.
Choilean a ‘chomhairle seo grunn rudan cudromach eile cuideachd. Bha
an Elder Moggaliputta Tissa, airson a bhith a ‘diùltadh grunn heresies
agus a’ dèanamh cinnteach gun robh an Dhamma air a ghlanadh, a ‘cumail
ri leabhar rè na comhairle ris an canar an Kathāvatthu. Tha
an leabhar seo air a dhèanamh suas de fhichead caibideil fichead, agus
tha e na chruinneachadh de dheasbad (kathā) agus ath-bheothachadh air na
seallaidhean eusiceil a tha air an cumail le diofar roinnean air
cuspairean feallsanachail. Is e seo an còigeamh cuid de na seachd leabhraichean aig an Abhidhamma Piṭaka. Bha
buill na Comhairle cuideachd a ‘toirt cead rìoghail cead do theagasg a’
Buddha, ga ainmeachadh mar Vibhajjavāda, an Doctrine of Analysis. Tha e co-ionann ris an teagasg Theravāda a chaidh aontachadh. B
‘e aon de na coileanaidhean as cudromaiche a bh’ aig a
‘cho-chruinneachadh Dhamma seo agus aon a bha ri bhith a’ toirt toradh
fad linntean ri thighinn, an t-Ìmpire a ‘cur a-mach manaich, a bha gu
math inntinneach ann an Dhamma agus Vinaya an Buddha a dh’ fhaodadh a
h-uile càil a sgrìobhadh gu cridhe airson a theagasg ann an naoi dùthchannan eadar-dhealaichte. Bha na manaich Dhammadūta seo a ‘gabhail a-steach an Urramach Majjhantika Thera a chaidh gu Kashmir agus Gandhara. Chaidh iarraidh air searmonachadh an Dhamma agus òrdugh manaich a stèidheachadh an sin. Chaidh
an Mahādeva iongantach a chuir gu Mahinsakamaṇḍaḷa (Mysore an latha
an-diugh) agus chaidh an Rakkhita Thera iongantach a chur a-mach gu
Vanavāsī (Kanara a tuath ann an ceann a deas nan Innseachan.) Chaidh
Yonaka Dhammarakkhita an-diugh a chuir gu Aparantaka Uarach (Gujarat gu
tuath, Kathiawar, Kutch agus Sindh] S an Iar-
Chaidh
an Mahārakkhita Thera Urramach gu Yonaka-loka (fearann nan
lonianaich, Bactrians agus na Greugaich.) Chaidh an t-Urramach Majjhima
Thera gu Himavanta (an t-àite ri taobh an Himalayas.) Chaidh an Soṇa
Urramach agus an Uttara Urramach a chuir gu Suvaṇṇabhūmi [a-nis Myanmar]. Chaidh
an t-Urramach Mahinda Thera, an t-Urramach Ittiya Thera, an t-Urramach
Uttiya Thera, an Sambala Thera iongantach agus Bhaddasāla Thera
iongantach a chur gu Tambapaṇṇi (a-nis Sri Lanka). Thàinig
miannan Dhamma nam manach sin gu buil agus thug iad toradh mòr thairis
air ùine agus chaidh iad air adhart gu mòr ann a bhith a ‘brosnachadh
dhaoine nan fearann sin le tiodhlac an Dhamma agus a’ toirt buaidh air
an t-sìobhaltachdan agus na cultaran aca. Le sgaoileadh Dhamma tro fhaclan a ‘Buddha, ann an àm ri teachd thàinig an t-ainm Visvaguru, neach-teagaisg an t-saoghail. An Ceathramh Comhairle Chaidh a ‘Cheathramh Comhairle a chumail ann an Tambapaṇṇi [Sri Lanka] ann an 29 B.C. fo thaic-taic King Vaṭṭagāmaṇi. B
‘e am prìomh adhbhar airson a cho-dhùnadh gur e a-mach nach eil e
comasach a-nis don mhòr-chuid de na manaich an Tipiṭaka gu lèir a
ghleidheadh mar chuimhneachan mar a bha e roimhe airson Mahinda
Urramach agus an fheadhainn a lean às a dhèidh. Mar
sin, mar a bha an obair sgrìobhaidh, air a leasachadh gu ìre mhòr, bha e
air a mheas iomchaidh agus riatanach gus a ‘bhuidheann gu lèir de
theagasg Buddha a sgrìobhadh sìos. Thug
King Vaṭṭagāmaṇi taic do bheachd nam manach agus chaidh comhairle a
chumail gu sònraichte gus an Tipiṭaka a lughdachadh gu tur airson
sgrìobhadh. Mar
sin, gus am faodadh an dearbh Dhamma a bhith air a ghleidheadh gu
maireannach, dh’aithris an Mahārakhita iongantach agus còig ceud manaich
faclan an Buddha agus an uair sin sgrìobh iad sìos air duilleagan
pailme. Chaidh
am pròiseact iongantach seo a chumail ann an uamh ris an canar, an
Åloka lena, suidhichte ann a bhith a ‘cladhadh seann sheòrsa-tìre faisg
air na tha Matale a-nis. Mar
sin chaidh amas na Comhairle a choileanadh agus chaidh glèidhteachas
ann an sgrìobhadh den Dhamma cinnteach a dhèanamh cinnteach. Nas
fhaide air adhart, anns an 18mh linn, bha ìomhaighean den Buddha a
chaidh a chruthachadh san uamh seo aig King Vijayarājasīha. An Còigeamh Comhairle Chaidh
a ‘chòigeamh comhairle a chumail ann am Māndalay, Burma ris an canar
Myanmar an-diugh ann an 1871 A.D. ann an riaghladh King Mindon. B
‘e prìomh amas na coinneimh seo teisteanasan uile an Buddha a
chluinntinn agus an sgrùdadh ann am mion-fhiosrachadh mionaideach gus
faicinn an deach gin dhiubh atharrachadh, a leagail no a leigeil às. Chaidh
a stiùireadh le trì Seanairean, an Mahāthera Jāgarābhivaṃsa, an
t-Urramach Narindābhidhaja, agus an Mahāthera Urramach Sumaṅgalasāmi ann
an companaidh mu dhà mhìle ceithir cheud manaich (2,400). Mhair an co-aithris Dhamma aca airson còig mìosan. B
‘e cuideachd obair a’ chomhairle seo gum biodh an Tipiṭaka gu lèir air a
sgrìobhadh airson seachd bliadhna agus seachdnar agus naoi leac màrmair
ann an sgriobt Myanmar an dèidh don aithris aithris a bhith air a
chrìochnachadh agus aontaichte gu h-aon-ghuthach. Chaidh
an obair chudromach seo a dhèanamh le mu dhà mhìle ceithir cheud
manaich sgeadachaidh agus mòran luchd-ciùird sgileil a bha air an cumail
ann am pògagan piṭaka ‘pagoda air làrach sònraichte ann an gàraidhean
Kuthodaw Pagoda aig King Mindon aig bonn Māndalay Tha cnoc far an canar an leabhar as motha air an t-saoghal seo chun an latha an-diugh.
an Mahārakkhita Thera Urramach gu Yonaka-loka (fearann nan
lonianaich, Bactrians agus na Greugaich.) Chaidh an t-Urramach Majjhima
Thera gu Himavanta (an t-àite ri taobh an Himalayas.) Chaidh an Soṇa
Urramach agus an Uttara Urramach a chuir gu Suvaṇṇabhūmi [a-nis Myanmar]. Chaidh
an t-Urramach Mahinda Thera, an t-Urramach Ittiya Thera, an t-Urramach
Uttiya Thera, an Sambala Thera iongantach agus Bhaddasāla Thera
iongantach a chur gu Tambapaṇṇi (a-nis Sri Lanka). Thàinig
miannan Dhamma nam manach sin gu buil agus thug iad toradh mòr thairis
air ùine agus chaidh iad air adhart gu mòr ann a bhith a ‘brosnachadh
dhaoine nan fearann sin le tiodhlac an Dhamma agus a’ toirt buaidh air
an t-sìobhaltachdan agus na cultaran aca. Le sgaoileadh Dhamma tro fhaclan a ‘Buddha, ann an àm ri teachd thàinig an t-ainm Visvaguru, neach-teagaisg an t-saoghail. An Ceathramh Comhairle Chaidh a ‘Cheathramh Comhairle a chumail ann an Tambapaṇṇi [Sri Lanka] ann an 29 B.C. fo thaic-taic King Vaṭṭagāmaṇi. B
‘e am prìomh adhbhar airson a cho-dhùnadh gur e a-mach nach eil e
comasach a-nis don mhòr-chuid de na manaich an Tipiṭaka gu lèir a
ghleidheadh mar chuimhneachan mar a bha e roimhe airson Mahinda
Urramach agus an fheadhainn a lean às a dhèidh. Mar
sin, mar a bha an obair sgrìobhaidh, air a leasachadh gu ìre mhòr, bha e
air a mheas iomchaidh agus riatanach gus a ‘bhuidheann gu lèir de
theagasg Buddha a sgrìobhadh sìos. Thug
King Vaṭṭagāmaṇi taic do bheachd nam manach agus chaidh comhairle a
chumail gu sònraichte gus an Tipiṭaka a lughdachadh gu tur airson
sgrìobhadh. Mar
sin, gus am faodadh an dearbh Dhamma a bhith air a ghleidheadh gu
maireannach, dh’aithris an Mahārakhita iongantach agus còig ceud manaich
faclan an Buddha agus an uair sin sgrìobh iad sìos air duilleagan
pailme. Chaidh
am pròiseact iongantach seo a chumail ann an uamh ris an canar, an
Åloka lena, suidhichte ann a bhith a ‘cladhadh seann sheòrsa-tìre faisg
air na tha Matale a-nis. Mar
sin chaidh amas na Comhairle a choileanadh agus chaidh glèidhteachas
ann an sgrìobhadh den Dhamma cinnteach a dhèanamh cinnteach. Nas
fhaide air adhart, anns an 18mh linn, bha ìomhaighean den Buddha a
chaidh a chruthachadh san uamh seo aig King Vijayarājasīha. An Còigeamh Comhairle Chaidh
a ‘chòigeamh comhairle a chumail ann am Māndalay, Burma ris an canar
Myanmar an-diugh ann an 1871 A.D. ann an riaghladh King Mindon. B
‘e prìomh amas na coinneimh seo teisteanasan uile an Buddha a
chluinntinn agus an sgrùdadh ann am mion-fhiosrachadh mionaideach gus
faicinn an deach gin dhiubh atharrachadh, a leagail no a leigeil às. Chaidh
a stiùireadh le trì Seanairean, an Mahāthera Jāgarābhivaṃsa, an
t-Urramach Narindābhidhaja, agus an Mahāthera Urramach Sumaṅgalasāmi ann
an companaidh mu dhà mhìle ceithir cheud manaich (2,400). Mhair an co-aithris Dhamma aca airson còig mìosan. B
‘e cuideachd obair a’ chomhairle seo gum biodh an Tipiṭaka gu lèir air a
sgrìobhadh airson seachd bliadhna agus seachdnar agus naoi leac màrmair
ann an sgriobt Myanmar an dèidh don aithris aithris a bhith air a
chrìochnachadh agus aontaichte gu h-aon-ghuthach. Chaidh
an obair chudromach seo a dhèanamh le mu dhà mhìle ceithir cheud
manaich sgeadachaidh agus mòran luchd-ciùird sgileil a bha air an cumail
ann am pògagan piṭaka ‘pagoda air làrach sònraichte ann an gàraidhean
Kuthodaw Pagoda aig King Mindon aig bonn Māndalay Tha cnoc far an canar an leabhar as motha air an t-saoghal seo chun an latha an-diugh.
an Siathamh Comhairle a ghairm aig Kaba Aye ann an Yangon, a bha roimhe
na Rangoon ann an 1954, ceithir fichead ’sa trì bliadhna an dèidh a’
chòigeamh tè a chumail ann an Mandalay. Fhuair e taic bho Riaghaltas Bhurmais air a stiùireadh leis a ‘Phrìomhaire, an Urramach U Nu. Thug
e cead do thogail Mahā Pāsāna Gūhā, an uamh mhòr a chaidh a thogail
bhon talamh suas, a bhith na àite cruinneachaidh gu math coltach ri Uamh
Sattapānni India - làrach a ‘chiad Comhairle Dhamma. Nuair
a chaidh a chrìochnachadh, choinnich a ‘Chomhairle air an 17mh den
Chèitean, 1954. Mar a thachair dha na comhairlean a bha ann roimhe, b’
ea ‘chiad amas a bhith a’ daingneachadh agus a ‘gleidheadh an Dhamma
agus Vinaya. Ach bha e sònraichte gun robh na manaich a ghabh pàirt ann bho ochd dùthchannan. Thàinig
na dà mhìle còig ceud manaich Theravāda seo à Myanmar, Cambodia, na
h-Innseachan, Laos, Nepal, Sri Lanka, Thailand agus Bhietnam. Chaidh
an t-Urramach Mahāsi Sayadaw fhastadh mar obair uasal a bhith a
‘faighneachd na ceistean a dh’ fheumar mu Dhhamma Bhadanta
Vicittasārābhivaṃsa Tipiṭakadhara Dhammabhaṇḍāgārika, a fhreagair iad
uile gu h-ionnsachadh agus gu sōnraichte. Mun
àm a choinnich a ‘chomhairle seo, bha Pāli Tipiṭaka air a thoirt
a-steach do na sgriobtaichean dùthchasach aca, ach a-mhàin na
h-Innseachan. Thòisich
aithris thraidiseanta Sgriobtairean Dhamma dà bhliadhna anns an deach
an Tipiṭaka agus a litreachas co-cheangailte anns na sgriobtaichean a
sgrùdadh gu cruaidh. Chaidh
eadar-dhealachaidhean sam bith a chaidh a lorg a thoirt fa-near, chaidh
na ceartachaidhean ceartachaidh a dhèanamh agus chaidh na dreachan uile
a dhealbhadh an uairsin. Gu fortanach, chaidh a lorg nach robh mòran eadar-dhealachaidh ann an susbaint aon de na teacsaichean. Mu
dheireadh, an dèidh don Chomhairle aontachadh gu h-oifigeil iad, chaidh
a h-uile tomhas den Tipiṭaka agus am Beachdan a dheasachadh airson
clò-bhualadh air presses an latha an-diugh agus a chaidh fhoillseachadh
anns an sgriobt Myanmar (Burmais). Chaidh
an obair shònraichte seo a dhèanamh comasach tro oidhirpean sònraichte
an dà mhìle còig ceud manaich agus grunn dhaoine laighe. Thàinig an obair gu crìch sa Chèitean 1956, dà gu leth mìle bliadhna às deidh dha an Tighearna a ruighinn Parinibbāna. B ‘e obair na comhairle seo coileanadh sònraichte air riochdairean bhon t-saoghal Budhaich gu lèir. Chaidh
an dreach den Tipiṭaka a rinn e a thoirt gu buil a bhith aithnichte mar
fhìrinn do theagasg fìor mhath Gotama an Buddha agus an aithris as
ùghdarrasaiche aca gu ruige seo. Chaidh na leabhraichean a chaidh a chlò-bhualadh an dèidh an Siathamh Saṅgāyana a chlò-bhualadh ann an sgriobt Myanmar. Gus
na cunntasan a thoirt do mhuinntir nan Innseachan, thòisich Institiùd
Rannsachaidh Vipassana a ‘phròiseict airson Tipiṭaka a chlò-bhualadh le
Aṭṭhakathās agus ṭikas ann an Devanagari sa bhliadhna 1990. A dhùsgadh le mothachadh air Teagasg Buddha ann an 5 facail
Bi daonnan math a bhith mothachail! Airson làn-mhìneachadh Tadhal air:
Analytic
Insight Net - AN-ASGAIDH Sgrùdadh agus Cleachdadh Tipiṭaka Air-loidhne
Oilthigh agus NEWS co-cheangailte tro http://sarvajan.ambedkar.org ann
an 105 CÀNAIN CLASSICAL
Bho:
http://sarvajan.ambedkar.org Eadar-theangachadh an eadar-theangachadh Google seo anns a ‘chànan mhàthaireil agad a’ cleachdadh
https://translate.google.com Sin agad an LESSON agad Post-d:
buddhasaid2us@gmail.com
http://www.palicanon.org/
https://www.youtube.com/watch…
1 Hour of Scottish Music and Celtic Music
Derek & Brandon Fiechter
Published on Nov 28, 2015
Tracklist and other info :
Buy our music here :
iTunes : https://itunes.apple.com/us/album/sco…
Bandcamp : https://dbfiechter.bandcamp.com/album…
Amazon mp3 : http://www.amazon.com/gp/product/B018…
Listen to this music on Spotify:
Spotify : https://open.spotify.com/album/1ZMZ69…
***
Tracklist :
Epic Scottish Music
0:00 – Scottish Clan
3:21 – William Wallace
6:50 – Celtic Warriors
10:06 – Pirates of the Coast
13:35 – Hoist up the Sails
16:44 – Dragon Riders
19:55 – Haunted Scottish Castle
23:25 – Hill Fort
26:49 – Barbarian Raid
Beautiful Scottish Music
29:53 – The Highland Tavern
33:05 – Scottish Festival
36:28 – Gaelic Feast
39:42 – Minstrel of the Misty Woods
43:24 – Dawn of the Fairies
47:02 – Scottish Fen
50:26 – Magic Glen
53:40 – Vale of Wishes
56:46 – Nightdream Meadow
1:00:17 – Isle of Skye
These beautiful pictures are from Sonja Pieper (1st pic), JJcanvas (2nd
pic), Alexander Nasymth (3rd pic), inSOLense (4th pic), Dariusz Duma
(5th pic), Mike138 (6th pic), Sophie-Y (7th pic), and Christian Hacker
(last pic).
1. https://commons.wikimedia.org/wiki/Fi…
2. http://jjcanvas.deviantart.com/art/St…
3. https://en.wikipedia.org/wiki/Tantall…
/File:View_of_Tantallon_Castle_and_the_Bass_Rock_by_Alexander_Nasmyth,_NGS.JPG
4. http://insolense.deviantart.com/art/M…
5. https://www.flickr.com/photos/4079231…
6. https://www.flickr.com/photos/7248607…
7. http://sophie-y.deviantart.com/art/ba…
8. https://www.flickr.com/photos/gigiwal…
~ All music is composed by Derek and Brandon Fiechter ~
Category
Music
youtube.com
Tracklist and other info : Buy our music here : iTunes : https://itunes.apple.com/us/album/scotland/id1065052918 Bandcamp : https://dbfiechter.bandca…
Buddha
81) Classical Serbian
81) Класични српски
2638 Пет 1 Јун ЛЕССОН
Пали Цанон Онлине
Првобитне речи Буда
Порекло Пали Цанон “Претпоставимо
да је монах рекао:” Пријатељи, то сам чуо и примио од властитих усана:
ово је Дхамма, ово је дисциплина, ово је Учитељско учење “, онда,
монаси, не би требали ни одобрити ни не одобрити речи. Затим,
без одобравања или неодобравања, његове ријечи и изрази треба пажљиво
навести и упоређивати са сутама и прегледати у свјетлу дисциплине. Ако
се на таквом поређењу и разматрању утврди да нису у складу с Сутама или
дисциплином, закључак мора бити: “Сигурно ово није реч Буда, овај монах
је погрешно схваћен”, а материја треба одбити. Међутим,
када се на основу таквог поређења и прегледа утврди да су у складу с
Сутама или дисциплином, закључак мора бити: “Сигурно је то реч Буда, с
њим је сасвим разумио.” - ДН 16 Махапариниббана Сутта - Велико проливање, Буда последњи дани
Аутентична учења Готама Буда су сачувана и предата нама и наћи се у Типитаки. Пали реч, ‘Типитака’, буквално значи ‘три кошаре’ (ти = три + питака = збирке списа). Сва Будина учења подељена су на три дела. 1. Први део је познат као Винаиа Питака и садржи сва правила која је Буда одредила за монаха и монахиње.
2. Други део се зове Суттанта Питака и садржи дискурсе.
3. Трећи део је познат као Абхидхамма Питака и обухвата психоетичка учења Буда. Познато
је да кад год је Буда давао дискурс својим заповијеним ученицима или
следбеницима или прописао монашку владавину током свог
четрдесетпетогодишњег служења, они од својих посвећених и уважених
монаха, онда присутни, одмах би извршили своје учење ријеч за ријеч у памћење. Тако су Будине речи биле прецизно очуване и с времена на време усмено од наставника до ученика. Неки
од монаха који су чули пропагирање Буда лично су били Араханти, па
према дефиницији, “чисти” без страсти, болести и обмане и стога,
несумњиво је био способан да задржи, савршено Будине речи. Тако су обезбедили да се Буда учења одржавају верно за потомство. Чак
и они посвећени монаси који још нису постигли Арахантахоод, али су
стигли у прве три фазе светости и имали моћне, ретенцијске успомене
могле су такође рећи на ријеч ријеч о томе шта је Буда проповедао и тако
могао бити вриједан чувар будистичких учења. Један
такав монах био је Ананда, изабрани службеник и стални сапутник Будине
током последњих двадесет пет година његовог живота. Ананда је била врло интелигентна и надарена способношћу да се сети онога што је чуо. Заиста,
његова изричита жеља била је да Буда увек прикаже све његове дискурсе,
иако још није био Араханта, он је намерно посвећен меморијској речи за
све будине проповеди којима је упозоравао монаха, монахиње и његове
следбенике. Комбиновани
напори ових надарених и посвећених монаха омогућили су Дхамму и Винаиу,
како је Буда научио да се сачува у свом првобитном стању. Пали Типитака и његова сродна књижевност постоје као резултат откриће Будине племенитог и ослобађајућег пута чисте Дхамме. Овај пут омогућава свим онима који га прате да воде мирни и срећни живот. Заиста,
у овом дану и годинама смо срећни што је аутентична учења Буда очувана
за будуће генерације кроз савјесне и заједничке напоре својих
заповијених ученика кроз векове. Буда
је рекао својим ученицима да, када више није био међу њима, било је
важно да се Сађа удружи у циљу колективног рецитовања Дхамме, баш онако
како га је научио. У
складу са овим упутством, први старатељи су звали савјет и систематски
су наредили све Будине дискурзе и монашке прописе, а потом их верно
рецитовали на ријеч.
Порекло Пали Цанон “Претпоставимо
да је монах рекао:” Пријатељи, то сам чуо и примио од властитих усана:
ово је Дхамма, ово је дисциплина, ово је Учитељско учење “, онда,
монаси, не би требали ни одобрити ни не одобрити речи. Затим,
без одобравања или неодобравања, његове ријечи и изрази треба пажљиво
навести и упоређивати са сутама и прегледати у свјетлу дисциплине. Ако
се на таквом поређењу и разматрању утврди да нису у складу с Сутама или
дисциплином, закључак мора бити: “Сигурно ово није реч Буда, овај монах
је погрешно схваћен”, а материја треба одбити. Међутим,
када се на основу таквог поређења и прегледа утврди да су у складу с
Сутама или дисциплином, закључак мора бити: “Сигурно је то реч Буда, с
њим је сасвим разумио.” - ДН 16 Махапариниббана Сутта - Велико проливање, Буда последњи дани
Аутентична учења Готама Буда су сачувана и предата нама и наћи се у Типитаки. Пали реч, ‘Типитака’, буквално значи ‘три кошаре’ (ти = три + питака = збирке списа). Сва Будина учења подељена су на три дела. 1. Први део је познат као Винаиа Питака и садржи сва правила која је Буда одредила за монаха и монахиње.
2. Други део се зове Суттанта Питака и садржи дискурсе.
3. Трећи део је познат као Абхидхамма Питака и обухвата психоетичка учења Буда. Познато
је да кад год је Буда давао дискурс својим заповијеним ученицима или
следбеницима или прописао монашку владавину током свог
четрдесетпетогодишњег служења, они од својих посвећених и уважених
монаха, онда присутни, одмах би извршили своје учење ријеч за ријеч у памћење. Тако су Будине речи биле прецизно очуване и с времена на време усмено од наставника до ученика. Неки
од монаха који су чули пропагирање Буда лично су били Араханти, па
према дефиницији, “чисти” без страсти, болести и обмане и стога,
несумњиво је био способан да задржи, савршено Будине речи. Тако су обезбедили да се Буда учења одржавају верно за потомство. Чак
и они посвећени монаси који још нису постигли Арахантахоод, али су
стигли у прве три фазе светости и имали моћне, ретенцијске успомене
могле су такође рећи на ријеч ријеч о томе шта је Буда проповедао и тако
могао бити вриједан чувар будистичких учења. Један
такав монах био је Ананда, изабрани службеник и стални сапутник Будине
током последњих двадесет пет година његовог живота. Ананда је била врло интелигентна и надарена способношћу да се сети онога што је чуо. Заиста,
његова изричита жеља била је да Буда увек прикаже све његове дискурсе,
иако још није био Араханта, он је намерно посвећен меморијској речи за
све будине проповеди којима је упозоравао монаха, монахиње и његове
следбенике. Комбиновани
напори ових надарених и посвећених монаха омогућили су Дхамму и Винаиу,
како је Буда научио да се сачува у свом првобитном стању. Пали Типитака и његова сродна књижевност постоје као резултат откриће Будине племенитог и ослобађајућег пута чисте Дхамме. Овај пут омогућава свим онима који га прате да воде мирни и срећни живот. Заиста,
у овом дану и годинама смо срећни што је аутентична учења Буда очувана
за будуће генерације кроз савјесне и заједничке напоре својих
заповијених ученика кроз векове. Буда
је рекао својим ученицима да, када више није био међу њима, било је
важно да се Сађа удружи у циљу колективног рецитовања Дхамме, баш онако
како га је научио. У
складу са овим упутством, први старатељи су звали савјет и систематски
су наредили све Будине дискурзе и монашке прописе, а потом их верно
рецитовали на ријеч.
Учења садржана у Типитака позната су и као доктрина старијих [Тхеравада]. Ови дискурси су бројали неколико стотина и увек су били рецитовани по речима откад је сазван Први Савет. После
тога, више Савета је позвано из више разлога, али у сваком од њих
читаво тело Будиног учења одувек су рецитовале учесници Сангха, у
договору и речи по речима. Први
савет се одржао три месеца након што је Буддха постигла
Махапариниббану, а потом је било још пет, од којих су два сазвана у
деветнаестом и двадесетом вијеку. Ове
колективне рецитације које су монаси извршавали на свим овим Саборима
Дхамма познате су као “Дхамма Сангитис”, Дхамма Рецитатионс. Они
су тако одређени због преседана постављеног на Првом дхамском савету,
када је све Учење прво рецитовано од Старца Сангхе, а потом поново
певали сви монаси који су присуствовали скупштини. Оцењено је да је реченица била аутентична, када и само када је чланови Савета једногласно одобрили. Следећа је кратка историја Шест Вијећа. Први савет Краљ Ајатасатту је спонзорисао Први Савет. Сазвао се у 544 Б.Ц. у Саттапаааи пећини која се налази изван Рајагаха три месеца након што је Буда умро. Детаљан приказ овог историјског састанка можете пронаћи у Ћуллаваги Винаиа Питака. Према
овом извештају, инцидент који је подстакао старца Махакассапа да назове
овај састанак био је његово саслушање омаловажавајуће напомене о
строгом правилу живота за монаха. То се догодило. Монах
Субхадда, бивши бербер, који је касније посветио живот, након што је
чуо да је Буда истекао, изразио је осуду на поштовању свих правила за
монаха које је поставио Буда. Многи монаси су се жалили на пролазак Буда и били су дубоко ожалошени. Међутим, Старац Махакассапа је чуо да Субхадда каже: “Доста ваших преосталих, не жалите се, не жалите. Добро смо се ослободили овог великог ослобађања (Буда). Мучили
смо се када је рекао: ‘то вам је дозвољено, ово вам није дозвољено’,
али сада ћемо моћи да радимо онако како ми се свиђамо, а ми нећемо
морати да радимо оно што ми се не свиђа ‘’. Махакассапа
је био узнемирен његовом примедбом и бојао се да Дхамма и Винаиа могу
бити корумпирани и не преживеће нетакнуте ако би се други монаси
понашали као Субхадда и тумачили Дхамму и Винаиа правила како их воле. Да би избегао ово, одлучио је да се Дхамма мора очувати и заштитити. У том циљу, након што је добио саггино одобрење, позвао је у вијеће пет стотина Араханаца. Ананда би требала бити укључена у то под условом да је постигао Арахантхоод до времена сазивања вијећа. Са председником старешине Махакассапа, пет стотина арахантних монаха састало се у савету током кишне сезоне. Прво
што је учинио Махакассапа је био да испита најистакнутијег стручњака о
Винаии данашњице, поштованог Упали на детаљима о монашком правилу. Овај монах је био добро квалификован за тај задатак, јер га је Буддха научио цијелу саму Винаиу. Пре
свега, Старац Махакассапа га је питао конкретно о пресуди о првом
преступу [парајика], у вези с предметом, поводом, појединца уведено,
проглашењем, понављањем проглашења, кривичним дјелом и случајем не- прекршај. Упали је дао знате и одговарајуће одговоре, а његове примједбе су се састајале у једногласној сагласности предсједавајуће Саге. Тако је Винаиа формално одобрена. Старац Махакассапа је затим скренуо пажњу на Ананда у својој угледној експертизи у свим стварима везаним за Дхамму. Срећом, ноћ пре састанка Савета, Ананда је постигла Арахантство и придружила се Савету. Старац
Махакассапа је, стога, био у стању да га доводи у питање са пуним
повјерењем у вези Дхамме са посебним освртом на будине проповеди. Ово испитивање на Дхамми је покушало да потврди место где су сви дискурси први пут проповедани и особа којој су упућени. Ананда,
уз помоћ његове речи-савршеног сећања, била је у стању да одговори
тачно, па су се дискурси састајали у једногласном одобравању Сађхе. Први
савјет је такође дао званични печат одобрења за затварање поглавља о
мањим и мањим правилима и одобрење за њихово поштовање. Монасима
је требало седам месеци да рецитују читаву Винаиу и Дхамму, а ти монаси
су довољно обогатили добрим сећањима која су задржала све што је
рецено. Овај
историјски први савет постао је познат као Паацасатика јер је у њему
учествовало пет стотина потпуно просветљених Араханаца.
тога, више Савета је позвано из више разлога, али у сваком од њих
читаво тело Будиног учења одувек су рецитовале учесници Сангха, у
договору и речи по речима. Први
савет се одржао три месеца након што је Буддха постигла
Махапариниббану, а потом је било још пет, од којих су два сазвана у
деветнаестом и двадесетом вијеку. Ове
колективне рецитације које су монаси извршавали на свим овим Саборима
Дхамма познате су као “Дхамма Сангитис”, Дхамма Рецитатионс. Они
су тако одређени због преседана постављеног на Првом дхамском савету,
када је све Учење прво рецитовано од Старца Сангхе, а потом поново
певали сви монаси који су присуствовали скупштини. Оцењено је да је реченица била аутентична, када и само када је чланови Савета једногласно одобрили. Следећа је кратка историја Шест Вијећа. Први савет Краљ Ајатасатту је спонзорисао Први Савет. Сазвао се у 544 Б.Ц. у Саттапаааи пећини која се налази изван Рајагаха три месеца након што је Буда умро. Детаљан приказ овог историјског састанка можете пронаћи у Ћуллаваги Винаиа Питака. Према
овом извештају, инцидент који је подстакао старца Махакассапа да назове
овај састанак био је његово саслушање омаловажавајуће напомене о
строгом правилу живота за монаха. То се догодило. Монах
Субхадда, бивши бербер, који је касније посветио живот, након што је
чуо да је Буда истекао, изразио је осуду на поштовању свих правила за
монаха које је поставио Буда. Многи монаси су се жалили на пролазак Буда и били су дубоко ожалошени. Међутим, Старац Махакассапа је чуо да Субхадда каже: “Доста ваших преосталих, не жалите се, не жалите. Добро смо се ослободили овог великог ослобађања (Буда). Мучили
смо се када је рекао: ‘то вам је дозвољено, ово вам није дозвољено’,
али сада ћемо моћи да радимо онако како ми се свиђамо, а ми нећемо
морати да радимо оно што ми се не свиђа ‘’. Махакассапа
је био узнемирен његовом примедбом и бојао се да Дхамма и Винаиа могу
бити корумпирани и не преживеће нетакнуте ако би се други монаси
понашали као Субхадда и тумачили Дхамму и Винаиа правила како их воле. Да би избегао ово, одлучио је да се Дхамма мора очувати и заштитити. У том циљу, након што је добио саггино одобрење, позвао је у вијеће пет стотина Араханаца. Ананда би требала бити укључена у то под условом да је постигао Арахантхоод до времена сазивања вијећа. Са председником старешине Махакассапа, пет стотина арахантних монаха састало се у савету током кишне сезоне. Прво
што је учинио Махакассапа је био да испита најистакнутијег стручњака о
Винаии данашњице, поштованог Упали на детаљима о монашком правилу. Овај монах је био добро квалификован за тај задатак, јер га је Буддха научио цијелу саму Винаиу. Пре
свега, Старац Махакассапа га је питао конкретно о пресуди о првом
преступу [парајика], у вези с предметом, поводом, појединца уведено,
проглашењем, понављањем проглашења, кривичним дјелом и случајем не- прекршај. Упали је дао знате и одговарајуће одговоре, а његове примједбе су се састајале у једногласној сагласности предсједавајуће Саге. Тако је Винаиа формално одобрена. Старац Махакассапа је затим скренуо пажњу на Ананда у својој угледној експертизи у свим стварима везаним за Дхамму. Срећом, ноћ пре састанка Савета, Ананда је постигла Арахантство и придружила се Савету. Старац
Махакассапа је, стога, био у стању да га доводи у питање са пуним
повјерењем у вези Дхамме са посебним освртом на будине проповеди. Ово испитивање на Дхамми је покушало да потврди место где су сви дискурси први пут проповедани и особа којој су упућени. Ананда,
уз помоћ његове речи-савршеног сећања, била је у стању да одговори
тачно, па су се дискурси састајали у једногласном одобравању Сађхе. Први
савјет је такође дао званични печат одобрења за затварање поглавља о
мањим и мањим правилима и одобрење за њихово поштовање. Монасима
је требало седам месеци да рецитују читаву Винаиу и Дхамму, а ти монаси
су довољно обогатили добрим сећањима која су задржала све што је
рецено. Овај
историјски први савет постао је познат као Паацасатика јер је у њему
учествовало пет стотина потпуно просветљених Араханаца.
2. Јело после подне.
3. Јело једном и онда поново одлазите у село због милости.
4. Одржавање церемоније Упосатха са монасима који живе на истом локалитету.
5. Спровођење службених радњи када је скупштина непотпуна.
6. Након одређене праксе јер је то учинио један од ментора или наставника.
7. Јело кисело млеко након што је неко имао свој оброк.
8. Потрошити јако пиће пре ферментације.
9. Коришћењем тепиха који није био одговарајућа величина.
10. Коришћење злата и сребра. Њихова
злодјела постала је проблем и изазвала главну контроверзу јер се
сматрало да су кршења ових правила у супротности са Будиним оригиналним
учењима. Краљ Каласока био је покровитељ Другог савета, а састанак је одржан у Весали због следећих околности. Једног
дана, док је посјетио Махавана Грове код Веасли, старац Иаса је упознао
да велика група монаха познатих као Ваџјиани крши владавину која је
забрањивала монаха да прихвата злато и сребро тако што их је отворено
тражила од својих лаичних бхакта. Он
је одмах критиковао своје понашање и њихов одговор је био да му понуди
део својих илегалних добитака у нади да ће га победити. Старац Иаса, међутим, одбио је и презирао њихово понашање. Монаси су га одмах тужили формалном акцијом помирења, оптужујући га да је кривио своје брачне бхакте. Старешина
Иаса је, у складу с тим, помирила себе са лаћним бхактама, али
истовремено их убедила да су вијжијски монаси погрешили цитирајући
изјаву Будине о забрани прихватања или тражења злата и сребра. Лажитељи
су одмах изразили своју подршку старцу Иаши и прогласили ваџјианске
монаха погрешницима и херетичарима, рекавши: “Само старац Јаша је прави
монах и сакијски син. Сви остали нису монаси, а не сакански синови “. У
тврдоглави и непоуздани ваџјански монаси потом су се преселили да се
спусти претседатеља Иасе Тхера без одобрења остатка Сангхе када су
упознали исход свог састанка са својим бјегунцима. Старац
Иаса, међутим, је побегао од своје цензуре и отишао у потрази за
подршком од монаха другде, који је потврдио своје православне погледе на
Винаиу. Шездесет
шумских монаха из Пава и осамдесет монаха из јужних региона Аванти који
су били истог погледа, понудили су му помоћ да провери корупцију
Винаие. Заједно
су одлучили да оду у Сореију да се консултују са поштованом Реватом јер
је био високо цењен монах и стручњак у Дхамми и Винаиа. Чим су ваџјански монаси упознали ово, потражили су и подршку Очаране Ревате нудећи му четири реквизита које је он одмах одбио. Ови монаси су потом покушавали да користе исте начине за побједу чувара Ревата, частитљивог Уттара. Прво
и он је с правом одбио понуду, али су га замишљено убедили да прихвати
своју понуду, рекавши да када он не прихвати захтјеве за Буду, од Ананде
ће бити затражено да их прихвати и често би се сложио да то учини. Уттара се предомислио и прихватио реквизите. Потом
их је позвао да се потврди да оде и убеди частитог Ревата да прогласи
да су ваџјански монаси били говорници Истине и џемпери. Преподобна Ревата је видела кроз своју руку и одбила да их подржи. Затим је отпуштао Уттару. Да
би ријешио питање једном за свагда, поштована Ревата је савјетовала да
се вијеће позива на Валикараму са собом постављајући питања о десет
прекршаја најстаријег од старијих дана, Тхера Саббјаками. Када му је дато мишљење, требало је да га сазна комисија од осам монаха, а његова валидност се одлучила њиховим гласањем. Осам
свештеника који су позвани на суђење су били Венераблес Саббаками,
саха, Кхујјасобхита и Васабхагамика, са истока и четири монаха са
Запада, Венераблес Ревата, Самбхута-Санаваси, Иаса и Сумана. Они су темељно расправљали о овом питању са Реватом као упитником и саббакамијем одговорајући на његова питања. Након расправе, осморо монаси су одлучили против вајјанских монаха и њихова пресуда је објављена скупштини. Након
тога, седам стотина монаха рецитовало је Дхамму и Винаиа и овај рецитал
је постао познат као Саттасати, јер је у њега учествовало седам стотина
монаха. Овај
историјски савет такође се зове Иасаттхера Сангити због главне улоге
коју је Старија Иаса играо у њему и његову жестину за очување Винаие. Ваџјански монаси категорички су одбили да прихвате одлуку Вијећа и, у пркосу, називају тамошњи савјет који се звао Махасангити.
Трећи савет
Трећи савет је био одржан првенствено да би ослободио Сангху корумпираних и лажних монаха који су држали херетичке погледе. Вијеће је сазвано у 326. Б.Ц. У Асокарама у Паталипутти под патронатом цара Асока. Предсједавао је старешина Моггалипутта Тисса и хиљаду монаха учествовало је у овом Вијећу. Традиција
говори о томе да је Асока освојила свој престол кроз пропуштање крви
свог сина свог оца, спасио је свог брата Тисе Кумара, који је на крају
постао и постигао Арахантсхип. Асока је крунисана у две стотине осамнаестој години након Будине Махапариниббане. У
почетку је платио само симболичну похвалу Дхамми и Сахги и такође
подржавао припаднике других вјерских секта како је његов отац учинио
пред њим. Међутим, све ово се променило када је упознао побожног новинара-монаха Нигродхе који га је проповедао Аппамада-вагга. Затим је престао да подржава друге верске групе и продубио његов интерес и посвећеност Дхамми. Користио
је своје огромно богатство за изградњу, како се каже, осамдесет и
четири хиљаде пагод и вихара и богато подржава Бхиккхуса са четири
реквизита. Његов син Марин и његова ћерка Сангхамитта су посвећени и примљени у Сангха. На крају, његова великодушност била је да изазове озбиљне проблеме унутар Саха. Временом
је наредбу инфилтрирао велики број људи који су недостојни, држали су
херетичке погледе и привлачили ред због цесарске подршке и скупих понуда
хране, одеће, склоништа и лијекова. Велики
број несебичних, похлепних мушкараца који су се залагали погрешним
погледима покушали су да се придруже наредби, али су сматрали
неприкладним за ординирање. Упркос
томе, искористили су прилику да експлоатишу цесарску великодушност за
сопствене циљеве и доносе мушку и придруже се наредби без правилног
руковања. Сходно томе, поштовање Саха је смањило. Када
је ово открио, неки од правих монаха одбили су да држе прописано
пречишћавање или церемонију Упосатха у друштву корумпираних, херетичких
монаха. Када
је цесар чуо за ово, покушао је да исправи ситуацију и послао једног од
својих министара монахама са командом да обављају церемонију. Међутим, цар није дао министру никаквих наређења о томе која средства би се користила за извршење његове команде. Монаси су одбили да слушају и одржавају церемонију у друштву својих лажних и “лоповских” пратилаца [тхеииасинивасака]. У
очајању, љутито министар је напустио линију сједених монаха и извлачио
свој мач, свеједно их је објешао све док није дошао до краљевог брата
Тисе који је био посвећен. Ужасени
министар је зауставио покољ и побјегао из ходника и извештавао је цара
Асока који је био дубоко ожалошћен и узнемирен оним што се десило и
кривило се за убиства. Тражио је адвокат Тхера Моггалипутта Тисса. Предложио је да херетички монаси буду избачени из налога и одмах се сазвати трећи савет. Тако је у седамнаестој години владавине цара позвано Треће вијеће. Тхера
Моггалипутта Тисса је водила поступак и изабрала хиљаду монаха од
шездесет хиљада учесника за традиционалну рецитацију Дхамме и Винаие,
која је трајала девет мјесеци. Цар је сам испитивао монаше из више манастира о учењу Буда. Они који су држали погрешне погледе били су изложени и протјерани из Сађе одмах. На овај начин Бхиккху Сангха је очишћена од херетичара и лажних бхиккхуса.
Овај савет је постигао и низ других важних ствари. Старац
Моггалипутта Тисса, како би одбацио низ хересија и осигурао да се
Дхамма чува чисто, испунила је књигу током савјета названог Кататхвату. Ова
књига састоји се од двадесет три поглавља и представља колекцију
дискусије (кату) и оспоравање херетичких ставова различитих секти о
филозофским стварима. То је петина од седам књига Абхидхамма Пиатта. Чланови Вијећа такођер су дали краљевски печат сагласности на доктрину о Буди, назвавши је Вибхајјавада, доктрини анализе. То је идентично са одобреном доктрином Тхеравада. Једно
од најзначајнијих достигнућа ове Дхамма скупштине и оног који је
требало вековима да долази, био је цар који је послао монахове, добро
упућене у Будине Дхамме и Винаие, који су то могли све да покажу, да га
науче у девет различитих земаља. Ови Дхаммадута монаси укључивали су Венерабле Мајјхантика Тхера који су отишли у Кашмир и Гандхара. Од њега је тражено да проповеда Дхамму и да успостави ред тамо монаха. Преподобна
Махадева је послата у Махинсакамандала (савремени Мисоре), а
Венерабилна Ракхита Тхера је упућена у Ванаваси (северна Канара на југу
Индије). Поштована Ионака Дхаммаракхита Тхера упућена је у Горњи
Апарантак (северни Гујарат, Катхиавар, Кутцх и Синдх) .
говори о томе да је Асока освојила свој престол кроз пропуштање крви
свог сина свог оца, спасио је свог брата Тисе Кумара, који је на крају
постао и постигао Арахантсхип. Асока је крунисана у две стотине осамнаестој години након Будине Махапариниббане. У
почетку је платио само симболичну похвалу Дхамми и Сахги и такође
подржавао припаднике других вјерских секта како је његов отац учинио
пред њим. Међутим, све ово се променило када је упознао побожног новинара-монаха Нигродхе који га је проповедао Аппамада-вагга. Затим је престао да подржава друге верске групе и продубио његов интерес и посвећеност Дхамми. Користио
је своје огромно богатство за изградњу, како се каже, осамдесет и
четири хиљаде пагод и вихара и богато подржава Бхиккхуса са четири
реквизита. Његов син Марин и његова ћерка Сангхамитта су посвећени и примљени у Сангха. На крају, његова великодушност била је да изазове озбиљне проблеме унутар Саха. Временом
је наредбу инфилтрирао велики број људи који су недостојни, држали су
херетичке погледе и привлачили ред због цесарске подршке и скупих понуда
хране, одеће, склоништа и лијекова. Велики
број несебичних, похлепних мушкараца који су се залагали погрешним
погледима покушали су да се придруже наредби, али су сматрали
неприкладним за ординирање. Упркос
томе, искористили су прилику да експлоатишу цесарску великодушност за
сопствене циљеве и доносе мушку и придруже се наредби без правилног
руковања. Сходно томе, поштовање Саха је смањило. Када
је ово открио, неки од правих монаха одбили су да држе прописано
пречишћавање или церемонију Упосатха у друштву корумпираних, херетичких
монаха. Када
је цесар чуо за ово, покушао је да исправи ситуацију и послао једног од
својих министара монахама са командом да обављају церемонију. Међутим, цар није дао министру никаквих наређења о томе која средства би се користила за извршење његове команде. Монаси су одбили да слушају и одржавају церемонију у друштву својих лажних и “лоповских” пратилаца [тхеииасинивасака]. У
очајању, љутито министар је напустио линију сједених монаха и извлачио
свој мач, свеједно их је објешао све док није дошао до краљевог брата
Тисе који је био посвећен. Ужасени
министар је зауставио покољ и побјегао из ходника и извештавао је цара
Асока који је био дубоко ожалошћен и узнемирен оним што се десило и
кривило се за убиства. Тражио је адвокат Тхера Моггалипутта Тисса. Предложио је да херетички монаси буду избачени из налога и одмах се сазвати трећи савет. Тако је у седамнаестој години владавине цара позвано Треће вијеће. Тхера
Моггалипутта Тисса је водила поступак и изабрала хиљаду монаха од
шездесет хиљада учесника за традиционалну рецитацију Дхамме и Винаие,
која је трајала девет мјесеци. Цар је сам испитивао монаше из више манастира о учењу Буда. Они који су држали погрешне погледе били су изложени и протјерани из Сађе одмах. На овај начин Бхиккху Сангха је очишћена од херетичара и лажних бхиккхуса.
Овај савет је постигао и низ других важних ствари. Старац
Моггалипутта Тисса, како би одбацио низ хересија и осигурао да се
Дхамма чува чисто, испунила је књигу током савјета названог Кататхвату. Ова
књига састоји се од двадесет три поглавља и представља колекцију
дискусије (кату) и оспоравање херетичких ставова различитих секти о
филозофским стварима. То је петина од седам књига Абхидхамма Пиатта. Чланови Вијећа такођер су дали краљевски печат сагласности на доктрину о Буди, назвавши је Вибхајјавада, доктрини анализе. То је идентично са одобреном доктрином Тхеравада. Једно
од најзначајнијих достигнућа ове Дхамма скупштине и оног који је
требало вековима да долази, био је цар који је послао монахове, добро
упућене у Будине Дхамме и Винаие, који су то могли све да покажу, да га
науче у девет различитих земаља. Ови Дхаммадута монаси укључивали су Венерабле Мајјхантика Тхера који су отишли у Кашмир и Гандхара. Од њега је тражено да проповеда Дхамму и да успостави ред тамо монаха. Преподобна
Махадева је послата у Махинсакамандала (савремени Мисоре), а
Венерабилна Ракхита Тхера је упућена у Ванаваси (северна Канара на југу
Индије). Поштована Ионака Дхаммаракхита Тхера упућена је у Горњи
Апарантак (северни Гујарат, Катхиавар, Кутцх и Синдх) .
Махарашкитска Тхера је отишла у Ионака-лока (земља лонијаца, бакараца и
Грка). Препородни Мајхимски Тхера отишао је у Химаванту (мјесто које је
било у близини Хималаја). Поштовани Соши и поштовани Уттари били су
упућени у Суваннабхуми [сада Мјанмар]. У
Тамбапанни (сада Шри Ланка) упућени су претседни Махара Тхера, Пречасна
Иттииа Тхера, Пречасна Уттииа Тхера, Пречасна Самбала Тхера и Поштована
Бхаддасал Тхера. Дхамма
мисије ових монаха су успеле и с временом су имале сјајне плодове и
прошло је дуг пут у окружењу народа ових земаља захваљујући поклону
Дхамме и утицању на њихове цивилизације и културе. Са ширењем Дхамме кроз речи Буде, у то време Индија је постала позната као Висвагуру, учитељ света. Четврти савет Четврти савјет одржан је у Тамбапанни [Шри Ланки] у 29 Б.Ц. под покровитељством Краља Ваттагамани. Главни
разлог његовог сазивања је била реализација која већином монаха није
могла задржати читаву Типиатуку у њиховим сећањима, као што је то био
случај раније за поштованог Махнона и оних који су га пратили убрзо
након тога. Дакле,
како је уметност писања имала, до тада се значајно развијала, сматрало
се корисним и неопходним да се читаво тијело Буховог учења запише. Кинг Ваттагамани је подржао идеју монаха и савјет је био одржан посебно у циљу смањења Типитака у целини за писање. Због
тога, да би се изворна Дхамма могла трајно очувати, Пречасни
Махаракхита и пет стотине монаха рецитовали су речи Буда и затим их
написали на палмовим листовима. Овај
изванредан пројекат се одвијао у пећини која се звала Алока лена,
смештена у појасу древног прелома у близини садашње државе. Стога је циљ Савјета постигнут и обезбеђена је очување аутентичне Дхамме у писању. Касније, у осамнаестом вијеку, краљ Вијаиарајасиха имао је слике Буда створене у овој пећини. Пети савет Пети савет се одржао у Манндалаиу, Бурми, сада познатом као Мјанмар, 1871. године, у време владавине краља Миндона. Главни
циљ овог сусрета био је да рецитује сва учења Буда и да их детаљно
испитају како би се видело да ли је неко од њих био измијењен, искривљен
или пао. Предсједавали
су га три старешине, преовлађујућа Махатхера Јагарабхивамса, частита
Нариндабхидхаја, и частити Махатхера Сумангаласами у друштву од око
двије хиљаде и четири стотине монаха (2.400). Њихова заједничка Дхамма рецитација трајао је пет месеци. Такође
је рад овог вијећа да се цијели Типитака упише на постеритет на
седамсто двадесет девет мраморних плоча у писму Мијанма након што је
рецитација завршена и једногласно усвојена. Овај
монументални задатак обавили су око две хиљаде и четири стотине
ерудитних монаха и многих вештих мајстора који су по завршетку сваке
плоче имали смештене у прелепим минијатурним “питака” пагодама на
специјалном мјесту на темељу Пагода код Кинг Миндона Кутходав у подножју
Мандалаи Хил, где се ова тзв. Највећа књига на свету стоји до данашњег дана.
Шести савет
Шести
савет је био позван у Каба Аие у Јангону, раније Рангуну 1954. године,
осамдесет три године након петог одржаног у Мандалаиу. Спонзорирала га је бурманска влада на челу са премијером, частним У Ну. Он
је одобрио изградњу Маха Пасана Гуха, велику пећину која је изграђена
од приземља, да би служила као место за прикупљање попут индијске
Саттапанни пећине - локације првог Дхамма савјета. По
завршетку, Савет се састао 17. маја 1954. године. Као иу случају
претходних савета, његов први циљ био је да афирмише и чува истинску
Дхамму и Винају. Међутим, то је било јединствено у мери у којој су монаси који су учествовали у њему дошли из осам земаља. Ове
двије тисуће и пет стотине научених монаха из Терааваде дошле су из
Мијанма, Камбоџе, Индије, Лаоса, Непала, Шри Ланке, Тајланда и
Вијетнама. Покојни
Махаши Саиадав постављен је за племенити задатак постављања потребних
питања о Дхамми Презадљивог Бхаданта Вициттасарабхивамса Типитакадхара
Дхаммабхандагарика, који су све научно и задовољавајуће одговоре. До
тренутка када се овај савет сусрео, све земље учеснице имале су Пали
Типитака израђене у својим изворним писмима, са изузетком Индије. Традиционална
рецитација Дхамма писма трајао је две године током којих су Типитака и
његова сродна књижевност у свим сценаријама пажљиво испитани. Све забележене разлике су забележене, извршене су неопходне корекције и затим су сређене све верзије. Срећом, откривено је да није било много разлика у садржају било којег текста. На
крају, након што их је Савет званично одобрио, све количине Типитаке и
њихови коментари били су припремљени за штампање у модерним штампарима и
објављени у сценарију Мјанмар (Бурмесе). Ово значајно достигнуће омогућено је посвећеним напорима две хиљаде петсто монаха и бројних лаћних људи. Њихов рад је завршио у мају 1956. године, два и по миленијума након што је Господ постигао Париниббану. Рад овог вијећа био је јединствено достигнуће представника читавог будистичког свијета. Верзија
Типитака коју је обавезала да произведе је призната као верна
неоткривеним учењима Готама Буда и најаутријативнијим рендеровањем до
данас. Колумне одштампане након Шесте Сангаиана одштампане су у Мјанмарском писму. Да
би волонтере учинили индијцима, истраживачки институт Випассана је
започео пројекат штампања Типитака са својим Аттхакатхас и тикас у
Деванагарију 1990. године. Пробуђен са свесношћу Буда учења у 5 речи
Увек добро размишљај! За потпуно објашњење Молимо посетите:
Аналитиц
Инсигхт Нет - БЕСПЛАТНО Онлине Типитака Истраживачки и практични
универзитет и сродне вести преко хттп://сарвајан.амбедкар.орг у 105
КЛАСИЧКИХ ЈЕЗИКА
Од:
хттп://сарвајан.амбедкар.орг Преводите овај Гоогле превод на свој матерњи језик користећи
хттпс://транслате.гоогле.цом То је твој лек Емаил:
буддхасаид2ус@гмаил.цом
хттп://ввв.палицанон.орг/
савет је био позван у Каба Аие у Јангону, раније Рангуну 1954. године,
осамдесет три године након петог одржаног у Мандалаиу. Спонзорирала га је бурманска влада на челу са премијером, частним У Ну. Он
је одобрио изградњу Маха Пасана Гуха, велику пећину која је изграђена
од приземља, да би служила као место за прикупљање попут индијске
Саттапанни пећине - локације првог Дхамма савјета. По
завршетку, Савет се састао 17. маја 1954. године. Као иу случају
претходних савета, његов први циљ био је да афирмише и чува истинску
Дхамму и Винају. Међутим, то је било јединствено у мери у којој су монаси који су учествовали у њему дошли из осам земаља. Ове
двије тисуће и пет стотине научених монаха из Терааваде дошле су из
Мијанма, Камбоџе, Индије, Лаоса, Непала, Шри Ланке, Тајланда и
Вијетнама. Покојни
Махаши Саиадав постављен је за племенити задатак постављања потребних
питања о Дхамми Презадљивог Бхаданта Вициттасарабхивамса Типитакадхара
Дхаммабхандагарика, који су све научно и задовољавајуће одговоре. До
тренутка када се овај савет сусрео, све земље учеснице имале су Пали
Типитака израђене у својим изворним писмима, са изузетком Индије. Традиционална
рецитација Дхамма писма трајао је две године током којих су Типитака и
његова сродна књижевност у свим сценаријама пажљиво испитани. Све забележене разлике су забележене, извршене су неопходне корекције и затим су сређене све верзије. Срећом, откривено је да није било много разлика у садржају било којег текста. На
крају, након што их је Савет званично одобрио, све количине Типитаке и
њихови коментари били су припремљени за штампање у модерним штампарима и
објављени у сценарију Мјанмар (Бурмесе). Ово значајно достигнуће омогућено је посвећеним напорима две хиљаде петсто монаха и бројних лаћних људи. Њихов рад је завршио у мају 1956. године, два и по миленијума након што је Господ постигао Париниббану. Рад овог вијећа био је јединствено достигнуће представника читавог будистичког свијета. Верзија
Типитака коју је обавезала да произведе је призната као верна
неоткривеним учењима Готама Буда и најаутријативнијим рендеровањем до
данас. Колумне одштампане након Шесте Сангаиана одштампане су у Мјанмарском писму. Да
би волонтере учинили индијцима, истраживачки институт Випассана је
започео пројекат штампања Типитака са својим Аттхакатхас и тикас у
Деванагарију 1990. године. Пробуђен са свесношћу Буда учења у 5 речи
Увек добро размишљај! За потпуно објашњење Молимо посетите:
Аналитиц
Инсигхт Нет - БЕСПЛАТНО Онлине Типитака Истраживачки и практични
универзитет и сродне вести преко хттп://сарвајан.амбедкар.орг у 105
КЛАСИЧКИХ ЈЕЗИКА
Од:
хттп://сарвајан.амбедкар.орг Преводите овај Гоогле превод на свој матерњи језик користећи
хттпс://транслате.гоогле.цом То је твој лек Емаил:
буддхасаид2ус@гмаил.цом
хттп://ввв.палицанон.орг/
https://www.youtube.com/watch?v=c_o7IiYwJgo
Serbian Love Words
gradualreport
Published on Apr 20, 2012
A few Great Serbian love words for lovers in love with Serbian lovers.
Please subscribe, and keep in touch…
facebook : http://www.facebook.com/mylemondrops
twitter : http://www.twitter.com/gradualreport
instagram: http://www.instagram.com/gradual_report
T-Shirt Store: http://gradualreport.spreadshirt.com/
Email: Poonapple at gmail.com
website: http://www.gradualreport.com
Category
Entertainment
youtube.com
A few Great Serbian love words for lovers in love with Serbian lovers. Please subscribe, and keep in touch… facebook : http://www.facebook.com/mylemondrops…
Buddha
82) Classical Sesotho
82) Sesotho ea khale
2638 Labohlano 1 JOO SEBELE
Ho na le Canon Online
Mantsoe a Pele a Buddha
Mohloli oa Canon ea Pali ‘Ha
re re monghali o ne a ka re: “Metsoalle, ke utloile mme kea e amohela
ho tsoa molomong oa Morena: ena ke Dhamma, ena ke taeo, ena ke thuto ea
Monghali”, joale, baitlami, ha ua lokela ho amohela kapa ho hana mantsoe. Joale,
ntle le ho lumellana kapa ho sa amohele, mantsoe le lipolelo tsa hae li
lokela ho tsejoa ka hloko le ho bapisoa le Suttas le ho hlahlojoa ho
latela taeo. Haeba
bona, ka papiso le tlhahlobo e joalo, ba fumaneha hore ba se ke ba
lumellana le Suttas kapa taeo, sephetho se lokela ho ba: “Ke tiisetso
ena hase lentsoe la Buddha, e utloisitsoe hampe ka monko ona”, ‘me taba
eo e lokela ho lahloa. Empa
moo ho bapisoang le ho hlahloba joalo ho fumanoang ho lumellana le
Suttas kapa taeo, qetello e tlameha ho ba: “Ke tiisetso ena ke lentsoe
la Buddha, e utloisisitsoe ka nepo ke moloko ona.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - Ho Fetela ho Hoholo, Matsatsi a ho Qetela a Buddha
Lithuto tsa nnete tsa Gotama Buddha li bolokiloe mme li fetisetsoa ho rona ‘me li fumanoa ho Tipiṭaka. Lentsoe la Pāli, ‘Tipiṭaka’, ha e le hantle le bolela ‘libaskete tse tharo’ (ti = three + piṭaka = likhetho tsa mangolo). Lithuto tsohle tsa Buddha li ne li arotsoe likarolo tse tharo. 1. Karolo ea pele e tsejoa e le Vinaya Piṭaka ‘me e na le melao eohle eo Buddha e ileng ea e beha ho baitlami le baitlami.
2. Karolo ea bobeli e bitsoa Suttaṅta Piṭaka mme e na le Lipuo.
3. Karolo ea boraro e tsejoa e le Abhidhamma Piṭaka mme e kenyelletsa lithuto tsa maikutlo tsa Buddha. Hoa
tsebahala hore neng kapa neng ha Buddha a ne a fana ka puo ho barutuoa
ba khethiloeng kapa balateli ba hae kapa ba behiloeng taolo ea bolulo
nakong ea tšebeletso ea hae ea lilemo tse mashome a mane a metso e
mehlano, ba moloko oa hae ba inehetseng le ba ithutetseng, ba neng ba le
teng ba ne ba tla etsa lithuto tsa hae hang-hang lentsoe ka lentsoe ho memori. Ka hona mantsoe a Buddha a bolokiloe ka nepo ‘me qetellong a fetisetsoa molomong ho tloha ho tichere ho ea ho seithuti. Baitlami
ba bang ba neng ba utloile Buddha ba bolela ka boeena e ne e le
Arahants, kahoo ka tlhaloso, ‘ba hloekileng’ ba lokolohile takatsong,
takatso e mpe le ho thetsa ‘me ka hona, ha ho pelaelo hore ba ka khona
ho boloka mantsoe a Buddha ka mokhoa o phethahetseng. Ka hona ba netefatsa hore lithuto tsa Buddha li ne li tla bolokoa ka botšepehi bakeng sa bana. Esita
le baitlami ba inehetseng ba neng ba e-s’o finyelle Arahantahood empa
ba fihlile mekhahlelo e meraro ea pele ea lintho tse sa tšoaneng ‘me ba
ne ba e-na le mekhoa e matla ea ho hopola le ho hopola lintho tseo
Buddha a neng a li boleletse’ me e ka ba lithuto tse loketseng tsa
lithuto tsa Buddha. Moitlami
e mong e ne e le Ānanda, mohlanka ea khethiloeng le molekane oa kamehla
oa Buddha nakong ea lilemo tse mashome a mabeli a metso e mehlano tsa
bophelo ba hae. Ānanda o ne a le bohlale haholo ‘me o ne a e-na le bokhoni ba ho hopola eng kapa eng eo ae utloileng. Ha
e le hantle, e ne e le takatso ea hae ea hore Buddha o pheta lipolelo
tsohle tsa hae ho eena le hoja a ne a e-s’o be Arahanta ka boomo a
ikemiselitse ho hopola lentsoe ka lentsoe lipuo tsohle tsa Buddha tseo a
ileng a li khothalletsa baitlami, baitlami le balateli ba hae. Boiteko
bo kopantsoeng ba baitlami bana ba nang le bokhoni le ba inehetseng ba
ile ba etsa hore Dhamma le Vinaya, ba rutoang ke Buddha ba bolokehe
boemong ba eona ba pele. Pāli
Tipiṭaka le lingoliloeng tsa eona li le teng ka lebaka la ho sibolloa
ha Buddha ea tsela e ntle le e lokolohileng ea Dhamma e hloekileng. Tsela ena e nolofatsa bohle ba e latelang ho phela bophelo bo nang le khotso le bo thabileng. Ka
sebele, mehleng ena le lilemo re na le tlotla ea ho ba le lithuto tsa
nnete tsa Buddha tse bolokiloeng bakeng sa meloko e tlang ka boiteko bo
hlokolosi le bo kopanetsoeng ba barutuoa ba hae ba khethiloeng ho
pholletsa le lilemo. Buddha
o ne a itse ho barutuoa ba hae hore ha a se a sa le har’a bona, hore ho
ne ho hlokahala hore Sazigha a tle a bokane ka morero oa ho bokella
Dhamma hammoho, hantle feela joalokaha a ne ae rutile. Tumellanong
le taelo ena Baholo ba pele ba ile ba bitsa lekhotla ‘me ba hlophisa
lipuo tsohle tsa Buddha le melao ea monastic’ me ba li phetela ka
botšepehi lentsoe la lentsoe ka kopano.
Mohloli oa Canon ea Pali ‘Ha
re re monghali o ne a ka re: “Metsoalle, ke utloile mme kea e amohela
ho tsoa molomong oa Morena: ena ke Dhamma, ena ke taeo, ena ke thuto ea
Monghali”, joale, baitlami, ha ua lokela ho amohela kapa ho hana mantsoe. Joale,
ntle le ho lumellana kapa ho sa amohele, mantsoe le lipolelo tsa hae li
lokela ho tsejoa ka hloko le ho bapisoa le Suttas le ho hlahlojoa ho
latela taeo. Haeba
bona, ka papiso le tlhahlobo e joalo, ba fumaneha hore ba se ke ba
lumellana le Suttas kapa taeo, sephetho se lokela ho ba: “Ke tiisetso
ena hase lentsoe la Buddha, e utloisitsoe hampe ka monko ona”, ‘me taba
eo e lokela ho lahloa. Empa
moo ho bapisoang le ho hlahloba joalo ho fumanoang ho lumellana le
Suttas kapa taeo, qetello e tlameha ho ba: “Ke tiisetso ena ke lentsoe
la Buddha, e utloisisitsoe ka nepo ke moloko ona.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - Ho Fetela ho Hoholo, Matsatsi a ho Qetela a Buddha
Lithuto tsa nnete tsa Gotama Buddha li bolokiloe mme li fetisetsoa ho rona ‘me li fumanoa ho Tipiṭaka. Lentsoe la Pāli, ‘Tipiṭaka’, ha e le hantle le bolela ‘libaskete tse tharo’ (ti = three + piṭaka = likhetho tsa mangolo). Lithuto tsohle tsa Buddha li ne li arotsoe likarolo tse tharo. 1. Karolo ea pele e tsejoa e le Vinaya Piṭaka ‘me e na le melao eohle eo Buddha e ileng ea e beha ho baitlami le baitlami.
2. Karolo ea bobeli e bitsoa Suttaṅta Piṭaka mme e na le Lipuo.
3. Karolo ea boraro e tsejoa e le Abhidhamma Piṭaka mme e kenyelletsa lithuto tsa maikutlo tsa Buddha. Hoa
tsebahala hore neng kapa neng ha Buddha a ne a fana ka puo ho barutuoa
ba khethiloeng kapa balateli ba hae kapa ba behiloeng taolo ea bolulo
nakong ea tšebeletso ea hae ea lilemo tse mashome a mane a metso e
mehlano, ba moloko oa hae ba inehetseng le ba ithutetseng, ba neng ba le
teng ba ne ba tla etsa lithuto tsa hae hang-hang lentsoe ka lentsoe ho memori. Ka hona mantsoe a Buddha a bolokiloe ka nepo ‘me qetellong a fetisetsoa molomong ho tloha ho tichere ho ea ho seithuti. Baitlami
ba bang ba neng ba utloile Buddha ba bolela ka boeena e ne e le
Arahants, kahoo ka tlhaloso, ‘ba hloekileng’ ba lokolohile takatsong,
takatso e mpe le ho thetsa ‘me ka hona, ha ho pelaelo hore ba ka khona
ho boloka mantsoe a Buddha ka mokhoa o phethahetseng. Ka hona ba netefatsa hore lithuto tsa Buddha li ne li tla bolokoa ka botšepehi bakeng sa bana. Esita
le baitlami ba inehetseng ba neng ba e-s’o finyelle Arahantahood empa
ba fihlile mekhahlelo e meraro ea pele ea lintho tse sa tšoaneng ‘me ba
ne ba e-na le mekhoa e matla ea ho hopola le ho hopola lintho tseo
Buddha a neng a li boleletse’ me e ka ba lithuto tse loketseng tsa
lithuto tsa Buddha. Moitlami
e mong e ne e le Ānanda, mohlanka ea khethiloeng le molekane oa kamehla
oa Buddha nakong ea lilemo tse mashome a mabeli a metso e mehlano tsa
bophelo ba hae. Ānanda o ne a le bohlale haholo ‘me o ne a e-na le bokhoni ba ho hopola eng kapa eng eo ae utloileng. Ha
e le hantle, e ne e le takatso ea hae ea hore Buddha o pheta lipolelo
tsohle tsa hae ho eena le hoja a ne a e-s’o be Arahanta ka boomo a
ikemiselitse ho hopola lentsoe ka lentsoe lipuo tsohle tsa Buddha tseo a
ileng a li khothalletsa baitlami, baitlami le balateli ba hae. Boiteko
bo kopantsoeng ba baitlami bana ba nang le bokhoni le ba inehetseng ba
ile ba etsa hore Dhamma le Vinaya, ba rutoang ke Buddha ba bolokehe
boemong ba eona ba pele. Pāli
Tipiṭaka le lingoliloeng tsa eona li le teng ka lebaka la ho sibolloa
ha Buddha ea tsela e ntle le e lokolohileng ea Dhamma e hloekileng. Tsela ena e nolofatsa bohle ba e latelang ho phela bophelo bo nang le khotso le bo thabileng. Ka
sebele, mehleng ena le lilemo re na le tlotla ea ho ba le lithuto tsa
nnete tsa Buddha tse bolokiloeng bakeng sa meloko e tlang ka boiteko bo
hlokolosi le bo kopanetsoeng ba barutuoa ba hae ba khethiloeng ho
pholletsa le lilemo. Buddha
o ne a itse ho barutuoa ba hae hore ha a se a sa le har’a bona, hore ho
ne ho hlokahala hore Sazigha a tle a bokane ka morero oa ho bokella
Dhamma hammoho, hantle feela joalokaha a ne ae rutile. Tumellanong
le taelo ena Baholo ba pele ba ile ba bitsa lekhotla ‘me ba hlophisa
lipuo tsohle tsa Buddha le melao ea monastic’ me ba li phetela ka
botšepehi lentsoe la lentsoe ka kopano.
Lithuto tse nang le Tipiṭaka li boetse li tsejoa e le Thuto ea Baholo [Theravāda]. Lipuo tsena li na le makholo a ‘maloa’ me li ‘nile tsa phetoa lentsoe ka lentsoe ho tloha ha Kopano ea Pele e kopanoa. Ka
mor’a moo, makhotla a mangata a ‘nile a bitsetsoa mabaka a’ maloa empa
ho e mong le e mong oa bona thuto eohle ea Buddha e ‘nile ea
pheta-phetoa ke barupeluoa ba Saṅgha, hammoho le lentsoe ka lentsoe. Lekhotla
la pele le ile la e-ba teng likhoeli tse tharo ka mor’a hore Buddha a
fumane Mahāparinibbāṇa ‘me a lateloa ke tse ling tse hlano, tse peli tsa
tsona li ile tsa bokelloa lekholong la mashome a mabeli a metso e
robong le metso e robong. Li-recitations
tsena tse kopanetsoeng tse neng li etsoa ke baitlami lihlopheng tsena
tsa makhotla a Dhamma li tsejoa e le ‘Dhamma Saṅgītis’, Dhamma
Recitations. Li
khethiloe joalo ka lebaka la mohlala o behiloeng ho Lekhotla la pele la
Dhamma, ha lithuto tsohle li qotsoa ke Moholo oa Sahalagha ebe joale li
bina hape ka liletsa tsa baitlami bohle ba tlang kopanong. Tlhaloso ena e ne e nkoa e le ea nnete, ha e ne e le ha feela, e amoheletsoe ka bonngoe ke litho tsa Lekhotla. Se latelang ke pale e khutšoanyane ea makhotla a tšeletseng. Lekhotla la Pele King Ajātasattu o ile a tšehetsa Lekhotla la Pele. E ile ea bokelloa ka 544 B.C. sebakeng sa Sattapaāāī ka ntle ho Rājagaha likhoeli tse tharo ka mor’a hore Buddha a shoe. Tlaleho e qaqileng ea seboka sena sa histori e ka fumanoa Cūllavagga ea Vinaya Piṭaka. Ho
ea ka tlaleho ena ketsahalo e ileng ea susumelletsa Moholo Mahākassapa
hore a bitse seboka sena ke ho utloa ha hae ho nyenyefatsa ka molao o
tiileng oa bophelo ba baitlami. Sena ke sona se etsahetseng. Monk
Subhadda, eo e neng e kile ea e-ba moferefere, ea neng a khethile
bophelo ba hae, ha a utloa hore Buddha o felile, o ile a bolela hore o
halefa ka hore a boloke melao eohle ea baitlami ba behiloeng ke Buddha. Baitlami ba bangata ba ile ba lla ka ho fetela ha Buddha ‘me ba utloa bohloko haholo. Leha
ho le joalo, Moholo Mahākassapa o ile a utloa Subhadda a re: ‘’ Ho
lekaneng le li-Reverences tsa hau, u se ke ua sareloa, u se ke ua lla. Re felisitsoe hantle ka mokhoa ona o moholo oa ho khutlela (Buddha). Re
ile ra hlokofatsoa ha a re, ’sena ke se amohelehang ho uena, sena ha se
amohelehe ho uena’ empa joale re tla khona ho etsa kamoo re ratang
kateng ‘me re ke ke ra tlameha ho etsa seo re sa se rateng’ ‘. Mahākassapa
o ne a tšosoa ke mantsoe a hae mme a tšaba hore Dhamma le Vinaya ba ka
‘na ba silafatsoa’ me ba se ke ba phela hantle haeba baitlami ba bang ba
ne ba lokela ho itšoara joaloka Subhadda le ho fetolela melao ea Dhamma
le Vinaya kamoo ba ratang kateng. E le ho qoba sena o ile a etsa qeto ea hore Dhamma e tlameha ho sireletsoa le ho sireletsoa. E le hore a finyelle sena ka mor’a hore a amohele tumello ea Saṅgha o ile a bitsa lekhotla makholo a mahlano a Arahants. Ānanda e ne e lokela ho kenngoa ho sena se fanoeng, o ile a fumana Arahanthood ka nako eo lekhotla le kopaneng. Le Moholo Mahākassapa ea okametseng, baitlami ba makholo a mahlano ba Arahant ba ile ba kopana lekhotleng nakong ea lipula. Ntho
ea pele Mahākassapa e ne e le ho botsa setsebi se ka sehloohong sa
Vinaya mehleng eo, Venerable Upāli ka lintlha tsa molao oa monastic. Monkone enoa o ne a tšoaneleha hantle bakeng sa mosebetsi oo Buddha a neng a mo rutile eona Vinaya ka boeena. Pele
ho tsohle Moholo Mahākassapa o ile a mo botsa ka ho khetheha ka qeto ea
tlōlo ea pele [pārājika], mabapi le taba, ketsahalo, motho ea
hlahisitsoeng, phatlalatso, pheta-pheto ea phatlalatso, tlōlo ea molao
le nyeoe ea batho bao e seng ba- tlōlo ea molao. Upāli
o ile a fana ka likarabo tse nang le tsebo le tse lekaneng ‘me mantsoe a
hae a ile a lumellana ka tumello ea Mookameli Sahalagha. Kahoo Vinaya e ile ea amoheloa ka molao. Moholo
Mahākassapa o ile a lebisa tlhokomelo ea hae ho Ānanda ka lebaka la
botsebi ba hae bo tummeng litabeng tsohle tse amanang le Dhamma. Ka lehlohonolo, bosiung ba pele Lekhotla le ne le lokela ho kopana, Ānanda o ne a fihlile Arahantship mme a kenela Lekhotla. Ka
hona, Moholo Mahākassapa, o ile a khona ho mo botsa lipotso ka nako e
telele ka kholiseho e feletseng ka Dhamma ka ho toba ka lipuo tsa
Buddha. Tlhahlobo
ena ka Dhamma e ne e batla ho netefatsa sebaka seo lipuo tsohle li neng
li boleloa ka tsona pele le motho eo ba neng ba buisane le eena. Ānanda,
a thusoa ke lentsoe la hae-mohopolo o phethahetseng o ile a khona ho
arabela ka mokhoa o nepahetseng ‘me kahoo lipuisano li ile tsa kopana ka
tumello ea Sahalagha. Lekhotla
la Pele le ile la fana ka tiiso ea molao ea tumello bakeng sa ho koaloa
ha khaolo ka melao e nyane le e nyenyane, le tumello ea ho boloka. Ho
ile ha nka likhoeli tse supileng hore li phete libuka tsa Vinaya le
Dhamma le li-monks tseo ka ho lekaneng li fuoeng mehopolo e ntle e
boloketsoeng tsohle tse neng li phetiloe. Lekhotla
lena la pele le tummeng le ile la tsejoa e le Pa’aasatane hobane
li-Arahants tse makholo a mahlano tse khabisitsoeng ka ho feletseng li
ile tsa kenya letsoho ho eona.
mor’a moo, makhotla a mangata a ‘nile a bitsetsoa mabaka a’ maloa empa
ho e mong le e mong oa bona thuto eohle ea Buddha e ‘nile ea
pheta-phetoa ke barupeluoa ba Saṅgha, hammoho le lentsoe ka lentsoe. Lekhotla
la pele le ile la e-ba teng likhoeli tse tharo ka mor’a hore Buddha a
fumane Mahāparinibbāṇa ‘me a lateloa ke tse ling tse hlano, tse peli tsa
tsona li ile tsa bokelloa lekholong la mashome a mabeli a metso e
robong le metso e robong. Li-recitations
tsena tse kopanetsoeng tse neng li etsoa ke baitlami lihlopheng tsena
tsa makhotla a Dhamma li tsejoa e le ‘Dhamma Saṅgītis’, Dhamma
Recitations. Li
khethiloe joalo ka lebaka la mohlala o behiloeng ho Lekhotla la pele la
Dhamma, ha lithuto tsohle li qotsoa ke Moholo oa Sahalagha ebe joale li
bina hape ka liletsa tsa baitlami bohle ba tlang kopanong. Tlhaloso ena e ne e nkoa e le ea nnete, ha e ne e le ha feela, e amoheletsoe ka bonngoe ke litho tsa Lekhotla. Se latelang ke pale e khutšoanyane ea makhotla a tšeletseng. Lekhotla la Pele King Ajātasattu o ile a tšehetsa Lekhotla la Pele. E ile ea bokelloa ka 544 B.C. sebakeng sa Sattapaāāī ka ntle ho Rājagaha likhoeli tse tharo ka mor’a hore Buddha a shoe. Tlaleho e qaqileng ea seboka sena sa histori e ka fumanoa Cūllavagga ea Vinaya Piṭaka. Ho
ea ka tlaleho ena ketsahalo e ileng ea susumelletsa Moholo Mahākassapa
hore a bitse seboka sena ke ho utloa ha hae ho nyenyefatsa ka molao o
tiileng oa bophelo ba baitlami. Sena ke sona se etsahetseng. Monk
Subhadda, eo e neng e kile ea e-ba moferefere, ea neng a khethile
bophelo ba hae, ha a utloa hore Buddha o felile, o ile a bolela hore o
halefa ka hore a boloke melao eohle ea baitlami ba behiloeng ke Buddha. Baitlami ba bangata ba ile ba lla ka ho fetela ha Buddha ‘me ba utloa bohloko haholo. Leha
ho le joalo, Moholo Mahākassapa o ile a utloa Subhadda a re: ‘’ Ho
lekaneng le li-Reverences tsa hau, u se ke ua sareloa, u se ke ua lla. Re felisitsoe hantle ka mokhoa ona o moholo oa ho khutlela (Buddha). Re
ile ra hlokofatsoa ha a re, ’sena ke se amohelehang ho uena, sena ha se
amohelehe ho uena’ empa joale re tla khona ho etsa kamoo re ratang
kateng ‘me re ke ke ra tlameha ho etsa seo re sa se rateng’ ‘. Mahākassapa
o ne a tšosoa ke mantsoe a hae mme a tšaba hore Dhamma le Vinaya ba ka
‘na ba silafatsoa’ me ba se ke ba phela hantle haeba baitlami ba bang ba
ne ba lokela ho itšoara joaloka Subhadda le ho fetolela melao ea Dhamma
le Vinaya kamoo ba ratang kateng. E le ho qoba sena o ile a etsa qeto ea hore Dhamma e tlameha ho sireletsoa le ho sireletsoa. E le hore a finyelle sena ka mor’a hore a amohele tumello ea Saṅgha o ile a bitsa lekhotla makholo a mahlano a Arahants. Ānanda e ne e lokela ho kenngoa ho sena se fanoeng, o ile a fumana Arahanthood ka nako eo lekhotla le kopaneng. Le Moholo Mahākassapa ea okametseng, baitlami ba makholo a mahlano ba Arahant ba ile ba kopana lekhotleng nakong ea lipula. Ntho
ea pele Mahākassapa e ne e le ho botsa setsebi se ka sehloohong sa
Vinaya mehleng eo, Venerable Upāli ka lintlha tsa molao oa monastic. Monkone enoa o ne a tšoaneleha hantle bakeng sa mosebetsi oo Buddha a neng a mo rutile eona Vinaya ka boeena. Pele
ho tsohle Moholo Mahākassapa o ile a mo botsa ka ho khetheha ka qeto ea
tlōlo ea pele [pārājika], mabapi le taba, ketsahalo, motho ea
hlahisitsoeng, phatlalatso, pheta-pheto ea phatlalatso, tlōlo ea molao
le nyeoe ea batho bao e seng ba- tlōlo ea molao. Upāli
o ile a fana ka likarabo tse nang le tsebo le tse lekaneng ‘me mantsoe a
hae a ile a lumellana ka tumello ea Mookameli Sahalagha. Kahoo Vinaya e ile ea amoheloa ka molao. Moholo
Mahākassapa o ile a lebisa tlhokomelo ea hae ho Ānanda ka lebaka la
botsebi ba hae bo tummeng litabeng tsohle tse amanang le Dhamma. Ka lehlohonolo, bosiung ba pele Lekhotla le ne le lokela ho kopana, Ānanda o ne a fihlile Arahantship mme a kenela Lekhotla. Ka
hona, Moholo Mahākassapa, o ile a khona ho mo botsa lipotso ka nako e
telele ka kholiseho e feletseng ka Dhamma ka ho toba ka lipuo tsa
Buddha. Tlhahlobo
ena ka Dhamma e ne e batla ho netefatsa sebaka seo lipuo tsohle li neng
li boleloa ka tsona pele le motho eo ba neng ba buisane le eena. Ānanda,
a thusoa ke lentsoe la hae-mohopolo o phethahetseng o ile a khona ho
arabela ka mokhoa o nepahetseng ‘me kahoo lipuisano li ile tsa kopana ka
tumello ea Sahalagha. Lekhotla
la Pele le ile la fana ka tiiso ea molao ea tumello bakeng sa ho koaloa
ha khaolo ka melao e nyane le e nyenyane, le tumello ea ho boloka. Ho
ile ha nka likhoeli tse supileng hore li phete libuka tsa Vinaya le
Dhamma le li-monks tseo ka ho lekaneng li fuoeng mehopolo e ntle e
boloketsoeng tsohle tse neng li phetiloe. Lekhotla
lena la pele le tummeng le ile la tsejoa e le Pa’aasatane hobane
li-Arahants tse makholo a mahlano tse khabisitsoeng ka ho feletseng li
ile tsa kenya letsoho ho eona.
Lekhotla la Bobeli
Lekhotla
la Bobeli le ne le bitsoa lilemo tse lekholo ka mor’a Buddha’s
Parinibbāṇa e le ho rarolla qabang e tebileng holim’a ‘lintlha tse
leshome’. Sena ke ho bua ka baitlami ba bang ba tlōlang melao e leshome e nyane. ba ile ba fuoa: 1. Ho boloka letsoai ka lenaka.
2. Ho ja ka mor’a motšehare.
3. Ja ka nako e le ‘ngoe ho khutlela motseng bakeng sa liphallelo.
4. Ho tšoara mokete oa Uposatha le baitlami ba lulang sebakeng se le seng.
5. Ho etsa liketso tsa molao ha kopano e sa phethoa.
6. Ho latela mokhoa o itseng hobane o ne o etsoa ke mosuoe kapa mosuoe.
7. Ho ja lebese le bolila ka mor’a hore a je lijo tsa motšehare.
8. Ho noa seno se matla pele se koahetsoe.
9. Ho sebelisa rug e neng e se boholo bo loketseng.
10. Ho sebelisa khauta le silevera. Litlokotsi
tsa bona li ile tsa fetoha bothata ‘me tsa baka qabang e kholo ho tlōla
melao ena ho ne ho nahanoa hore e khahlanong le lithuto tsa pele tsa
Buddha. Morena Kāḷāsoka e ne e le mookameli oa Bobeli oa Lekhotla ‘me seboka se ile sa etsahala Vesāli ka lebaka la maemo a latelang. Ka
letsatsi le leng, ha a ntse a etetse Mahāvana Grove e Veāsli, Moholo
Yasa o ile a tseba hore sehlopha se seholo sa baitlami ba tsejoang e le
Vajjians se ne se hanyetsa molao o thibelang khauta le silevera ho
amohela monate ka ho e kōpa ka bolokolohi ho baithaopi ba bona. Hang-hang
o ile a nyatsa boitšoaro ba bona mme karabelo ea bona e ne e le ho mo
fa karolo ea phaello ea bona e seng molaong ka tšepo ea hore o tla
hlōloa. Moholo Yasa, leha ho le joalo o ile a nyatsa le ho nyelisa boitšoaro ba bona. Baitlami
bao hang-hang ba ile ba mo qosa ka ketso e ts’oanelang ea poelano, ba
mo qosa ka hore o behile molato oa balumeli ba bona. Ka
ho tšoanang Moholo Yasa o ile a ikopanya le baruti ba hae, empa ka nako
e tšoanang, ba ba kholisa hore baitlami ba Vijjian ba entse phoso ka ho
qotsa phatlalatso ea Buddha ka thibelo ea ho amohela kapa ho kopa
khauta le silevera. Hangata
baeta-pele ba ile ba bontša tšehetso ea bona ho Moholo Yasa ‘me ba
phatlalatsa baitlami ba Vajjian ho baetsi ba fosahetseng le bahanyetsi,
ba re’ ‘Moholo Yasa feela ke mohali oa sebele le mora oa Sākyan. Ba bang kaofela hase baitlami, eseng bara ba Sākyan ‘’. Baitlami
ba Bajjian ba manganga le ba sa bakeng ba ile ba fallela ho emisa ba
Venerable Yasa Thera ntle le tumello ea ba bang ba Sahalagha ha ba tseba
ka phello ea seboka sa hae le baithaopi ba bona. Leha
ho le joalo, Moholo Yasa, o ile a baleha ho qholotsoa ha bona ‘me a ea
ho batla tšehetso e tsoang ho baitlami sebakeng se seng, ea ileng a
tšehetsa maikutlo a hae a tloaelehileng ka Vinaya. Li-monks
tse mashome a tšeletseng tsa meru tse tsoang Pāvā le li-monks tse
robeli tse tsoang libakeng tse ka boroa tsa Avanti tse nang le maikutlo a
tšoanang, li ithaopela ho mo thusa ho hlahloba bobolu ba Vinaya. Ka
bobeli ba ile ba etsa qeto ea ho ea Soreyya ho ea buisana le Venerable
Revata hobane e ne e le moitlami ea hlomphehang haholo le setsebi sa
Dhamma le Vinaya. Hang
ha baitlami ba Vajjian ba tseba sena ba boetse ba batla tšehetso ea
Venerable Revata ka ho mo fa litlhoko tse ‘nè tseo a ileng a li hana
hang-hang. Baitlami bana ba ile ba leka ho sebelisa mokhoa o tšoanang ho hapa mohlanka oa Venerable Revata, Venerable Uttara. Qalong
eena le eena o ile a hana ho fana ka sepheo sa bona empa ka boikaketsi o
ile a mo susumelletsa hore a amohele kamohelo ea hae, a bolela hore ha
li-requisite li bolela hore Buddha ha a amoheloe ke eena, Ānanda o ne a
tla kōptjoa hore a li amohele ‘me hangata a lumellane ho etsa joalo. Uttara o ile a fetola kelello ea hae mme a amohela litlhoko. Ba
khothalletsoa ke bona, joale a lumela ho ea ho susumetsa Revenerable
Revata ho bolela hore baitlami ba Vajjian e ne e hlile e le libui tsa
‘Nete le ba tšehetsang Dhamma. Venerable Revata o ile a bona ka ho qhekella ha bona ‘me a hana ho ba tšehetsa. Eaba o lahla Uttara. E
le hore ho rarolloe taba ena hang-hang, Revera Venerable o ile a eletsa
hore lekhotla le lokela ho bitsoa Vāḷikārāma le eena ka boeena le botsa
lipotso ka litlōlo tse leshome tsa Baholo ba baholo ka ho fetisisa ba
letsatsi lena, Thera Sabbjakāmi. Hang
ha maikutlo a hae a ne a fanoe e ne e lokela ho utluoa ke komiti ea
baitlami ba robeli, ‘me bopaki ba eona bo entsoe ka khetho ea bona. Baitlami
ba robeli ba neng ba tlil’o ahlola taba e ne e le Venerables Sabbakāmi,
saḷha, Khujjasobhita le Vāsabhagāmika, ba tsoang Bochabela le baitlami
ba bane ba Bophirimela, Venerables Revata, Sambhuta-Sāṇavāsī, Yasa le
Sumana. Ba ile ba pheha khang ka taba ena le Revata e le motho ea botsang lipotso le sabbakāmī a araba lipotso tsa hae. Ka
mor’a hore moqoqo o utloe, baitlami ba robeli ba ile ba etsa qeto
khahlanong le baitlami ba Vajjian ‘me ba tsebisoa kopano eo. Ka
mor’a moo baitlami ba makholo a supileng ba ile ba pheta Dhamma le
Vinaya ‘me setsebi sena se ile sa tsejoa e le Sattasatī hobane baitlami
ba makholo a supileng ba ile ba kenya letsoho ho eona. Lekhotla
lena la histori le boetse le bitsoa, Yasatthera Sangīti ka lebaka la
karolo e kholo eo Moholo Yasa ae entseng ho eona le cheseho ea hae ea ho
sireletsa Vinaya. Baitlami
ba Vajjian ba ile ba hana ka ho feletseng ho amohela qeto ea Lekhotla
le ka ho hana ho bitsa lekhotla la moo ho neng ho bitsoa Mahāsaṅgiti.
la Bobeli le ne le bitsoa lilemo tse lekholo ka mor’a Buddha’s
Parinibbāṇa e le ho rarolla qabang e tebileng holim’a ‘lintlha tse
leshome’. Sena ke ho bua ka baitlami ba bang ba tlōlang melao e leshome e nyane. ba ile ba fuoa: 1. Ho boloka letsoai ka lenaka.
2. Ho ja ka mor’a motšehare.
3. Ja ka nako e le ‘ngoe ho khutlela motseng bakeng sa liphallelo.
4. Ho tšoara mokete oa Uposatha le baitlami ba lulang sebakeng se le seng.
5. Ho etsa liketso tsa molao ha kopano e sa phethoa.
6. Ho latela mokhoa o itseng hobane o ne o etsoa ke mosuoe kapa mosuoe.
7. Ho ja lebese le bolila ka mor’a hore a je lijo tsa motšehare.
8. Ho noa seno se matla pele se koahetsoe.
9. Ho sebelisa rug e neng e se boholo bo loketseng.
10. Ho sebelisa khauta le silevera. Litlokotsi
tsa bona li ile tsa fetoha bothata ‘me tsa baka qabang e kholo ho tlōla
melao ena ho ne ho nahanoa hore e khahlanong le lithuto tsa pele tsa
Buddha. Morena Kāḷāsoka e ne e le mookameli oa Bobeli oa Lekhotla ‘me seboka se ile sa etsahala Vesāli ka lebaka la maemo a latelang. Ka
letsatsi le leng, ha a ntse a etetse Mahāvana Grove e Veāsli, Moholo
Yasa o ile a tseba hore sehlopha se seholo sa baitlami ba tsejoang e le
Vajjians se ne se hanyetsa molao o thibelang khauta le silevera ho
amohela monate ka ho e kōpa ka bolokolohi ho baithaopi ba bona. Hang-hang
o ile a nyatsa boitšoaro ba bona mme karabelo ea bona e ne e le ho mo
fa karolo ea phaello ea bona e seng molaong ka tšepo ea hore o tla
hlōloa. Moholo Yasa, leha ho le joalo o ile a nyatsa le ho nyelisa boitšoaro ba bona. Baitlami
bao hang-hang ba ile ba mo qosa ka ketso e ts’oanelang ea poelano, ba
mo qosa ka hore o behile molato oa balumeli ba bona. Ka
ho tšoanang Moholo Yasa o ile a ikopanya le baruti ba hae, empa ka nako
e tšoanang, ba ba kholisa hore baitlami ba Vijjian ba entse phoso ka ho
qotsa phatlalatso ea Buddha ka thibelo ea ho amohela kapa ho kopa
khauta le silevera. Hangata
baeta-pele ba ile ba bontša tšehetso ea bona ho Moholo Yasa ‘me ba
phatlalatsa baitlami ba Vajjian ho baetsi ba fosahetseng le bahanyetsi,
ba re’ ‘Moholo Yasa feela ke mohali oa sebele le mora oa Sākyan. Ba bang kaofela hase baitlami, eseng bara ba Sākyan ‘’. Baitlami
ba Bajjian ba manganga le ba sa bakeng ba ile ba fallela ho emisa ba
Venerable Yasa Thera ntle le tumello ea ba bang ba Sahalagha ha ba tseba
ka phello ea seboka sa hae le baithaopi ba bona. Leha
ho le joalo, Moholo Yasa, o ile a baleha ho qholotsoa ha bona ‘me a ea
ho batla tšehetso e tsoang ho baitlami sebakeng se seng, ea ileng a
tšehetsa maikutlo a hae a tloaelehileng ka Vinaya. Li-monks
tse mashome a tšeletseng tsa meru tse tsoang Pāvā le li-monks tse
robeli tse tsoang libakeng tse ka boroa tsa Avanti tse nang le maikutlo a
tšoanang, li ithaopela ho mo thusa ho hlahloba bobolu ba Vinaya. Ka
bobeli ba ile ba etsa qeto ea ho ea Soreyya ho ea buisana le Venerable
Revata hobane e ne e le moitlami ea hlomphehang haholo le setsebi sa
Dhamma le Vinaya. Hang
ha baitlami ba Vajjian ba tseba sena ba boetse ba batla tšehetso ea
Venerable Revata ka ho mo fa litlhoko tse ‘nè tseo a ileng a li hana
hang-hang. Baitlami bana ba ile ba leka ho sebelisa mokhoa o tšoanang ho hapa mohlanka oa Venerable Revata, Venerable Uttara. Qalong
eena le eena o ile a hana ho fana ka sepheo sa bona empa ka boikaketsi o
ile a mo susumelletsa hore a amohele kamohelo ea hae, a bolela hore ha
li-requisite li bolela hore Buddha ha a amoheloe ke eena, Ānanda o ne a
tla kōptjoa hore a li amohele ‘me hangata a lumellane ho etsa joalo. Uttara o ile a fetola kelello ea hae mme a amohela litlhoko. Ba
khothalletsoa ke bona, joale a lumela ho ea ho susumetsa Revenerable
Revata ho bolela hore baitlami ba Vajjian e ne e hlile e le libui tsa
‘Nete le ba tšehetsang Dhamma. Venerable Revata o ile a bona ka ho qhekella ha bona ‘me a hana ho ba tšehetsa. Eaba o lahla Uttara. E
le hore ho rarolloe taba ena hang-hang, Revera Venerable o ile a eletsa
hore lekhotla le lokela ho bitsoa Vāḷikārāma le eena ka boeena le botsa
lipotso ka litlōlo tse leshome tsa Baholo ba baholo ka ho fetisisa ba
letsatsi lena, Thera Sabbjakāmi. Hang
ha maikutlo a hae a ne a fanoe e ne e lokela ho utluoa ke komiti ea
baitlami ba robeli, ‘me bopaki ba eona bo entsoe ka khetho ea bona. Baitlami
ba robeli ba neng ba tlil’o ahlola taba e ne e le Venerables Sabbakāmi,
saḷha, Khujjasobhita le Vāsabhagāmika, ba tsoang Bochabela le baitlami
ba bane ba Bophirimela, Venerables Revata, Sambhuta-Sāṇavāsī, Yasa le
Sumana. Ba ile ba pheha khang ka taba ena le Revata e le motho ea botsang lipotso le sabbakāmī a araba lipotso tsa hae. Ka
mor’a hore moqoqo o utloe, baitlami ba robeli ba ile ba etsa qeto
khahlanong le baitlami ba Vajjian ‘me ba tsebisoa kopano eo. Ka
mor’a moo baitlami ba makholo a supileng ba ile ba pheta Dhamma le
Vinaya ‘me setsebi sena se ile sa tsejoa e le Sattasatī hobane baitlami
ba makholo a supileng ba ile ba kenya letsoho ho eona. Lekhotla
lena la histori le boetse le bitsoa, Yasatthera Sangīti ka lebaka la
karolo e kholo eo Moholo Yasa ae entseng ho eona le cheseho ea hae ea ho
sireletsa Vinaya. Baitlami
ba Vajjian ba ile ba hana ka ho feletseng ho amohela qeto ea Lekhotla
le ka ho hana ho bitsa lekhotla la moo ho neng ho bitsoa Mahāsaṅgiti.
Lekhotla la Boraro
Lekhotla
la boraro le ne le tšoeroe haholo ho tlosa Sahalaghor ea bobolu le
baitlami ba bohata ba neng ba e-na le pono ea bohata. Lekhotla le ile la bokelloa ka 326 B.C. At Asokārāma ka Paṭaliputta tlas’a patronage ea Emperor Asoka. E ne e laoloa ke Moholo Moggaliputta Tissa le baitlami ba sekete ba ile ba kenya letsoho Lekhotleng lena. Tloaelo
ke hore Asoka o ile a hlōla borena ka ho tšolla mali a mora oa ntat’ae
kaofela ho pholosa mor’abo, Tissa Kumāra eo qetellong a ileng a khethoa a
ba a finyella Arahantship. Asoka o ile a roala moqhaka ka selemo sa makholo a mabeli le metso e robeli ka mor’a Mahaparinibbāna oa Buddha. Qalong
o ile a lefa Dhamma le Sahalagha feela ho itokisetsa ho itekanetse le
ho tšehetsa litho tsa malumeli a mang joalokaha ntate oa hae a ne a
entse pele ho eena. Leha
ho le joalo, sena sohle se ile sa fetoha ha a kopana le
motlatsi-moitlami ea molimo oa bolumeli ea Nigler ea ileng a mo bolella
Evamāda-vagga. Ka mor’a moo a khaotsa ho tšehetsa lihlopha tse ling tsa bolumeli ‘me thahasello ea hae le boinehelo ho Dhamma ea teba. O
ile a sebelisa leruo la hae le leholo ho haha, ho boleloa, li-pagodas
tse likete tse mashome a mararo a metso e mene le vihāras le ho tšehetsa
Bhikkhus ka mafolofolo ka litlhoko tse ‘nè. Mora oa hae Mahinda le morali oa hae Saṅghamittā ba ile ba khethoa ‘me ba lumelloa ho ea Saṅgha. Qetellong, ho fana ha hae e ne e le ho baka mathata a tebileng ka hare ho Saṅgha. Ha
nako e ntse e ea taelo e ne e kenngoa ke banna ba bangata ba sa
tšoaneleheng, ba tšoere maikutlo a bohata le ba neng ba khahloa ke taelo
ka lebaka la tšehetso ea Moemphera ea liatla le lihlahisoa tse theko e
boima ea lijo, liaparo, bolulo le meriana. Bongata
ba banna ba se nang tumelo, ba meharo ba neng ba tšehetsa maikutlo a
fosahetseng ba ile ba leka ho kenela molao empa ba nkoa ba sa tšoanelehe
ho hlophisoa. Ho
sa tsotellehe sena ba ile ba sebelisa monyetla oa ho sebelisa hampe
moemphera oa Moemphera bakeng sa mekhoa ea bona ‘me ba apara liaparo tse
telele mme ba ikopanya le taelo ntle le hore ba behoe hantle. Ka hona, tlhompho bakeng sa Saṅgha e fokotsehile. Ha
sena se senola ba bang ba baitlami ba nnete ba hana ho tšoara mokete oa
tlhoekiso kapa mokete oa Uposatha hammoho le baitlami ba bobolu ba
bohata. Ha
Moemphera a utloa ka sena o ile a leka ho lokisa boemo boo mme a romela
e mong oa basebeletsi ba hae ho baitlami ka taelo ea hore ba etse
mokete ona. Leha
ho le joalo, Moemphera ha aa ka a fa moruti taelo e tobileng mabapi le
hore na a ka sebelisoa ho phetha taelo ea hae joang. Baitlami
bao ba ile ba hana ho mamela le ho tšoara mokete ona hammoho le
metsoalle ea bona ea bohata le ea ‘thiba’ [theyyasinivāsaka]. Ka
tsielelo moruti ea halefileng o ile a theohela tlas’a moloko oa
baitlami ba lutseng ‘me a hula sabole ea hae, a li khaola hlooho ka
mor’a e’ ngoe ho fihlela a tla ho khaitseli ea Morena, Tissa ea neng a
khethiloe. Moruti
eo a tšositsoeng o ile a thibela polao ‘me a baleha holong eaba o
tlaleha ho Moemphera Asoka o ile a utloa bohloko haholo’ me a halefisoa
ke se etsahetseng eaba o ipolela hore o bolaile. O ile a batla keletso ea Thera Moggaliputta Tissa. O ile a etsa tlhahiso ea hore baitlami ba bohata ba lelekoe taolong ‘me lekhotla la boraro le tšoaroe hang-hang. Kahoo ho ne ho le joalo ka selemo sa leshome le metso e supileng sa puso ea Moemphera ho ile ha bitsoa Lekhotla la Boraro. Thera
Moggaliputta Tissa o ile a lebisa nyeoe eo ‘me a khetha baitlami ba
likete ho ba likete tse mashome a tšeletseng ba kopanetsoeng bakeng sa
ho pheta-pheta mekhoa ea Dhamma le Vinaya, e ileng ea tsoela pele ka
likhoeli tse robong. Moemphera, ka boeena o ile a botsa baitlami ba tsoang matlong a mangata a baitlami ka lithuto tsa Buddha. Ba neng ba e-na le maikutlo a fosahetseng ba ile ba pepesoa ‘me ba lelekoa ho Saalata ka potlako. Ka tsela ena Bhikkhu Saṅgha e ile ea hloekisoa ba bhikkhus ba bohata le ba nang le bohata.
Lekhotla lena le ile la finyella lintho tse ling tsa bohlokoa hape. Moholo
Moggaliputta Tissa, e le hore a hanyetse liphutheho tse ngata ‘me a
tiise hore Dhamma e bolokiloe e hloekile, e lumellane le buka nakong ea
lekhotla le bitsoang Kathāvatthu. Buka
ena e na le likhaolo tse mashome a mabeli a metso e meraro, ‘me ke
pokello ea lipuisano (kathā) le likhopolo tsa maikutlo a bohata a
tšoaroang ke lihlopha tse sa tšoaneng litabeng tsa filosofi. Ke karolo ea bohlano ea libuka tse supileng tsa Abhidhamma Piṭaka. Litho
tsa Lekhotla li ile tsa fana ka tiiso ea borena ea tumello ea thuto ea
Buddha, ea e bitsa Vibhajjavāda, thuto ea ho hlahloba. Ho joalo le ka thuto e amohelehang ea Theravāda. E
‘ngoe ea liphello tse bohlokoa ka ho fetisisa tsa kopano ena ea Dhamma
le e neng e lokela ho beha litholoana makholo a mangata a tlang, e ne e
le Moemphera ea rometsoeng ke baitlami, ba tsebahalang haholo ka
Buddha’s Dhamma le Vinaya ba neng ba ka e pheta ka pelo eohle, ho e ruta
linaheng tse robong tse fapaneng. Li-Dhammadūta li-monks li ne li kenyeletsa Venerable Majjhantika Thera ea ileng a ea Kashmir le Gandhāra. O ile a kōptjoa hore a bolele Dhamma mme a theha taelo ea baitlami moo. Mahādeva
ea Venerable e rometsoe Mahinsakamaṇḍaḷa (Mysore ea kajeno) le
Venerable Rakkhita Thera e ile ea romeloa Banavāsī (karolong e ka leboea
ea Kanara e ka boroa ho India.) Venerable Yonaka Dhammarakkhita Thera o
ile a romeloa Upper Aparantaka (leboea Gujarat, Kathiawar, Kutch le
Sindh] .
la boraro le ne le tšoeroe haholo ho tlosa Sahalaghor ea bobolu le
baitlami ba bohata ba neng ba e-na le pono ea bohata. Lekhotla le ile la bokelloa ka 326 B.C. At Asokārāma ka Paṭaliputta tlas’a patronage ea Emperor Asoka. E ne e laoloa ke Moholo Moggaliputta Tissa le baitlami ba sekete ba ile ba kenya letsoho Lekhotleng lena. Tloaelo
ke hore Asoka o ile a hlōla borena ka ho tšolla mali a mora oa ntat’ae
kaofela ho pholosa mor’abo, Tissa Kumāra eo qetellong a ileng a khethoa a
ba a finyella Arahantship. Asoka o ile a roala moqhaka ka selemo sa makholo a mabeli le metso e robeli ka mor’a Mahaparinibbāna oa Buddha. Qalong
o ile a lefa Dhamma le Sahalagha feela ho itokisetsa ho itekanetse le
ho tšehetsa litho tsa malumeli a mang joalokaha ntate oa hae a ne a
entse pele ho eena. Leha
ho le joalo, sena sohle se ile sa fetoha ha a kopana le
motlatsi-moitlami ea molimo oa bolumeli ea Nigler ea ileng a mo bolella
Evamāda-vagga. Ka mor’a moo a khaotsa ho tšehetsa lihlopha tse ling tsa bolumeli ‘me thahasello ea hae le boinehelo ho Dhamma ea teba. O
ile a sebelisa leruo la hae le leholo ho haha, ho boleloa, li-pagodas
tse likete tse mashome a mararo a metso e mene le vihāras le ho tšehetsa
Bhikkhus ka mafolofolo ka litlhoko tse ‘nè. Mora oa hae Mahinda le morali oa hae Saṅghamittā ba ile ba khethoa ‘me ba lumelloa ho ea Saṅgha. Qetellong, ho fana ha hae e ne e le ho baka mathata a tebileng ka hare ho Saṅgha. Ha
nako e ntse e ea taelo e ne e kenngoa ke banna ba bangata ba sa
tšoaneleheng, ba tšoere maikutlo a bohata le ba neng ba khahloa ke taelo
ka lebaka la tšehetso ea Moemphera ea liatla le lihlahisoa tse theko e
boima ea lijo, liaparo, bolulo le meriana. Bongata
ba banna ba se nang tumelo, ba meharo ba neng ba tšehetsa maikutlo a
fosahetseng ba ile ba leka ho kenela molao empa ba nkoa ba sa tšoanelehe
ho hlophisoa. Ho
sa tsotellehe sena ba ile ba sebelisa monyetla oa ho sebelisa hampe
moemphera oa Moemphera bakeng sa mekhoa ea bona ‘me ba apara liaparo tse
telele mme ba ikopanya le taelo ntle le hore ba behoe hantle. Ka hona, tlhompho bakeng sa Saṅgha e fokotsehile. Ha
sena se senola ba bang ba baitlami ba nnete ba hana ho tšoara mokete oa
tlhoekiso kapa mokete oa Uposatha hammoho le baitlami ba bobolu ba
bohata. Ha
Moemphera a utloa ka sena o ile a leka ho lokisa boemo boo mme a romela
e mong oa basebeletsi ba hae ho baitlami ka taelo ea hore ba etse
mokete ona. Leha
ho le joalo, Moemphera ha aa ka a fa moruti taelo e tobileng mabapi le
hore na a ka sebelisoa ho phetha taelo ea hae joang. Baitlami
bao ba ile ba hana ho mamela le ho tšoara mokete ona hammoho le
metsoalle ea bona ea bohata le ea ‘thiba’ [theyyasinivāsaka]. Ka
tsielelo moruti ea halefileng o ile a theohela tlas’a moloko oa
baitlami ba lutseng ‘me a hula sabole ea hae, a li khaola hlooho ka
mor’a e’ ngoe ho fihlela a tla ho khaitseli ea Morena, Tissa ea neng a
khethiloe. Moruti
eo a tšositsoeng o ile a thibela polao ‘me a baleha holong eaba o
tlaleha ho Moemphera Asoka o ile a utloa bohloko haholo’ me a halefisoa
ke se etsahetseng eaba o ipolela hore o bolaile. O ile a batla keletso ea Thera Moggaliputta Tissa. O ile a etsa tlhahiso ea hore baitlami ba bohata ba lelekoe taolong ‘me lekhotla la boraro le tšoaroe hang-hang. Kahoo ho ne ho le joalo ka selemo sa leshome le metso e supileng sa puso ea Moemphera ho ile ha bitsoa Lekhotla la Boraro. Thera
Moggaliputta Tissa o ile a lebisa nyeoe eo ‘me a khetha baitlami ba
likete ho ba likete tse mashome a tšeletseng ba kopanetsoeng bakeng sa
ho pheta-pheta mekhoa ea Dhamma le Vinaya, e ileng ea tsoela pele ka
likhoeli tse robong. Moemphera, ka boeena o ile a botsa baitlami ba tsoang matlong a mangata a baitlami ka lithuto tsa Buddha. Ba neng ba e-na le maikutlo a fosahetseng ba ile ba pepesoa ‘me ba lelekoa ho Saalata ka potlako. Ka tsela ena Bhikkhu Saṅgha e ile ea hloekisoa ba bhikkhus ba bohata le ba nang le bohata.
Lekhotla lena le ile la finyella lintho tse ling tsa bohlokoa hape. Moholo
Moggaliputta Tissa, e le hore a hanyetse liphutheho tse ngata ‘me a
tiise hore Dhamma e bolokiloe e hloekile, e lumellane le buka nakong ea
lekhotla le bitsoang Kathāvatthu. Buka
ena e na le likhaolo tse mashome a mabeli a metso e meraro, ‘me ke
pokello ea lipuisano (kathā) le likhopolo tsa maikutlo a bohata a
tšoaroang ke lihlopha tse sa tšoaneng litabeng tsa filosofi. Ke karolo ea bohlano ea libuka tse supileng tsa Abhidhamma Piṭaka. Litho
tsa Lekhotla li ile tsa fana ka tiiso ea borena ea tumello ea thuto ea
Buddha, ea e bitsa Vibhajjavāda, thuto ea ho hlahloba. Ho joalo le ka thuto e amohelehang ea Theravāda. E
‘ngoe ea liphello tse bohlokoa ka ho fetisisa tsa kopano ena ea Dhamma
le e neng e lokela ho beha litholoana makholo a mangata a tlang, e ne e
le Moemphera ea rometsoeng ke baitlami, ba tsebahalang haholo ka
Buddha’s Dhamma le Vinaya ba neng ba ka e pheta ka pelo eohle, ho e ruta
linaheng tse robong tse fapaneng. Li-Dhammadūta li-monks li ne li kenyeletsa Venerable Majjhantika Thera ea ileng a ea Kashmir le Gandhāra. O ile a kōptjoa hore a bolele Dhamma mme a theha taelo ea baitlami moo. Mahādeva
ea Venerable e rometsoe Mahinsakamaṇḍaḷa (Mysore ea kajeno) le
Venerable Rakkhita Thera e ile ea romeloa Banavāsī (karolong e ka leboea
ea Kanara e ka boroa ho India.) Venerable Yonaka Dhammarakkhita Thera o
ile a romeloa Upper Aparantaka (leboea Gujarat, Kathiawar, Kutch le
Sindh] .
Venerable Mahārakkhita Thera o ile a ea Yonaka-loka (naha ea
ba-loniane, Bactrians le Bagerike.) Venerable Majjhima Thera o ile a ea
Himavanta (sebaka se haufi le Himalaya.) Venerable Soṇa le Venerable
Uttara ba rometsoe Suvaṇṇabhūmi [hona joale Myanmar]. The
Venerable Mahinda Thera, The Venerable Ittiya Thera, ea Venerable
Uttiya Thera, Venerable Sambala Thera le Venerable Bhaddasāla Thera ba
ile ba romeloa Tambapaṇṇi (hona joale ke Sri Lanka). Li-dhamma
tsa baitlami bana li ile tsa atleha ‘me tsa beha litholoana tse ngata
ka mor’a nako’ me tsa nka nako e telele ho ruta batho ba linaha tsena ka
mpho ea Dhamma le ho susumetsa lichaba le litso tsa bona. Ka ho ata ha Dhamma ka mantsoe a Buddha, qetellong India e ile ea tsejoa e le Visvaguru, mosuoe oa lefats’e. Lekhotla la bone Lekhotla la bone le ne le tšoaretsoe Tambapaṇṇi [Sri Lanka] ka 29 B.C. tlas’a taolo ea Morena Vaṭṭagāmaṇi. Lebaka
le ka sehloohong la ho bokana ha lona ke ho lemoha hore hona joale ha
hoa khoneha hore boholo ba baitlami ba boloke thepa eohle ea Tipiṭaka
mehopolong ea bona joalokaha ho ne ho kile ha e-ba joalo bakeng sa
Mahinda ea Nang le Boikokobetso le ba mo latelang morao tjena. Ka
hona, kaha bokhoni ba ho ngola bo ne bo le teng haholo, ho ne ho nkoa
hore hoa hlokahala ebile ho hlokahala hore ‘mele oohle oa thuto ea
Buddha o ngoloe fatše. Morena
Vaṭṭagāmaṇi o ile a tšehetsa khopolo ea monk ‘me lekhotla le ne le
tšoaroa ka ho khetheha ho fokotsa Tipiṭaka ka kakaretso ho ngola. Ka
hona, e le hore Dhamma ea nnete a ka ‘na a bolokeha ka ho sa feleng,
Mahārakhita e nang le Venerable le baitlami ba makholo a mahlano ba
pheta mantsoe a Buddha ebe ba e ngola fatše makhasi a palema. Morero
ona o tsotehang o ile oa etsahala lehaheng le bitsoang, Āloka lena, e
lutseng ka har’a marulelo a boholo-holo haufi le seo hona joale se leng
Matale. Ka hona sepheo sa Lekhotla se ile sa finyelloa ‘me tlhokomelo ka mokhoa oa ho boloka Dhamma e tiileng e ile ea tiisoa. Hamorao, lekholong la bo18 la lilemo, Morena Vijayarājasīha o ne a e-na le litšoantšo tsa Buddha tse entsoeng ka lehaheng lena. The Fifth Council Lekhotla
la Bohlano le ile la etsoa Māndalay, Burma eo hona joale e tsejoang e
le Myanmar ka 1871 A.D. nakong ea puso ea Morena Mindon. Sepheo
se seholo sa seboka sena e ne e le ho pheta lithuto tsohle tsa Buddha
ebe o li hlahloba ka boitsebiso bo lekaneng ho bona hore na leha e le
efe ea tsona e fetotsoe, e sothehile kapa e lahlehetsoe. E
ne e laoloa ke Baholo ba bararo, e leng Venerable Mahāthera
Jāgarābhivaṃsa, ea Venerable Narindābhidhaja, le Venerable Mahāthera
Sumaṅgalasāmi ka khampani ea ba likete tse peli le makholo a mabeli (2
400). Kemiso ea bona ea Dhamma e kopaneng e ile ea nka likhoeli tse hlano. E
ne e boetse e le mosebetsi oa lekhotla lena ho etsa hore Tipiṭaka eohle
e ngolisoe bakeng sa mefuta e meng ea makholo a supileng le mashome a
mabeli a motso o robong a marble ka mongolo oa Myanmar ka mor’a hore
phetolelo ea eona e phethiloe ‘me e amoheloe ka bonngoe. Mosebetsi
ona o moholo o ne o etsoa ke baitlami ba li-erudite tse likete tse peli
le makholo a mabeli le litsebi tse ngata tsa litsebi tse nang le
litsebo tse qaqileng tse neng li qeta ho qeta setho ka ‘ngoe li ne li li
beha ka ntle ho’ piṭaka ‘pagodas sebakeng se khethehileng ka mabaka a
King Mindon’s Kuthodaw Pagoda tlas’a majoe a Māndalay Hill moo sena se bitsoa ‘buka e kholo ka ho fetisisa lefatšeng’, se eme ho fihlela kajeno.
Lekhotla la Borobeli
Lekhotla
la Borobeli le ile la bitsoa Kaba Aye Yangon, e neng e kile ea e-ba
Rangoon ka 1954, lilemo tse mashome a robeli a metso e meraro ka mor’a
hore ea bohlano e tšoaroe Mandalay. E ne e tšehetsoa ke ‘Muso oa Burma o etelletsoeng ke Prime Minister, Mohlomphehi U Nu. O
ile a lumella ho hahoa ha Mahā Pāsāna Gūhā, lehaha le leholo le
hahiloeng ho tloha fatše, e le sebaka sa ho bokella ho tšoana le Thaba
ea Sattapānni ea India - sebaka sa Dhamma Council ea pele. Ha
Lekhotla le fela, Lekhotla le ile la kopana le la 17 May, 1954. Joaloka
makhotla a fetileng, morero oa lona oa pele e ne e le ho netefatsa le
ho sireletsa Dhamma le Vinaya. Leha ho le joalo e ne e le ikhethang ho fihlela baitlami ba ileng ba kenya letsoho ho eona ba tsoa linaheng tse robeli. Ba
likete tse peli le makholo a mahlano ba ile ba ithuta baitlami ba
Theravāda ba tsoa Myanmar, Cambodia, India, Laos, Nepal, Sri Lanka,
Thailand le Vietnam. Qetellong
Venerable Mahāsi Sayadaw o ile a khethoa mosebetsi o babatsehang oa ho
botsa lipotso tse hlokahalang mabapi le Dhamma ea Venerable Bhadanta
Vicittasārābhivaṃsa Tipiṭakadhara Dhammabhaṇḍāgārika ea ba arabang
kaofela ka thuto le ka mokhoa o khotsofatsang. Nakong
eo lekhotla lena le neng le kopane le eona, linaha tsohle tse ntseng li
kopanela li ne li e-na le Pāli Tipiṭaka e ngotsoeng ka lipuo tsa bona,
ntle le India. Kemiso
ea setso ea Mangolo a Dhamma e ile ea nka lilemo tse peli nakong eo
Tipiṭaka le lihlopha tsa eona li kopantseng libukeng tsohle li
hlahlobisitsoe ka mokhoa o hlollang. Phapang
leha e le efe e fumanoeng e ile ea boleloa fatše, litokisetso tse
hlokahalang li ile tsa etsoa ‘me liphetolelo tsohle li kopantsoe. Ka lehlohonolo, ho ile ha fumanoa hore ho ne ho se na phapang e ngata linthong tsa litemana tsena. Qetellong,
ka mor’a hore Lekhotla le li amohele ka molao, libuka tsohle tsa
Tipiṭaka le litlhaloso tsa bona li ne li lokiselitsoe ho hatisa mechine
ea khatiso ea mehleng ea kajeno ‘me e hatisitsoe ka senyesemane sa
Myanmar (Burmese). Tlhōlo
ena e ikhethang e ile ea khoneha ka boiteko bo inehetseng ba baitlami
ba likete tse peli le makholo a mahlano le batho ba bangata ba
lahlehileng. Mosebetsi oa bona o ile oa fela ka May, 1956, lilemo tse peli le halofo ka mor’a hore Morena a fumane Parinibbāna. Mosebetsi ona o ne o e-na le katleho e ikhethang ea baemeli ba lefats’e lohle la Mabuddha. Tlhahiso
ea Tipiṭaka eo e ileng ea qala ho hlahisa e nkoa e le ea nnete ho
lithuto tse hlollang tsa Gotama Buddha le phetolelo e nang le matla ka
ho fetisisa ho bona ho fihlela joale. Libuka tse hatisitsoeng ka mor’a hore Sixth Saṅgāyana li hatisoe Myanmar. E
le hore batho ba India ba etse libuka tsena, Setsi sa Lipatlisiso sa
Vipassana se qalile morero oa ho hatisa Tipiṭaka le Aṭṭhakathās le ṭikas
e Devanagari ka selemo sa 1990. Ho tsosoa e le ho lemosa lithuto tsa Buddha ka mantsoe a 5
Kamehla U Etse se Molemo U se ke Ua Hopola! Bakeng sa tlhaloso e feletseng Ka kopo etela:
Insight
Analysis Net - FREE Online Tipiṭaka Research le Practice University le
tse amanang le NEWS ka http://sarvajan.ambedkar.org ka lipuo tse 105
Ho tloha ho:
http://sarvajan.ambedkar.org Fetolela ena Google Phetolelo ka puo ea heno u sebelisa
https://translate.google.com Ke eona thuto ea hau Imeile:
Buddhasaid2us@gmail.com
http://www.palicanon.org/
la Borobeli le ile la bitsoa Kaba Aye Yangon, e neng e kile ea e-ba
Rangoon ka 1954, lilemo tse mashome a robeli a metso e meraro ka mor’a
hore ea bohlano e tšoaroe Mandalay. E ne e tšehetsoa ke ‘Muso oa Burma o etelletsoeng ke Prime Minister, Mohlomphehi U Nu. O
ile a lumella ho hahoa ha Mahā Pāsāna Gūhā, lehaha le leholo le
hahiloeng ho tloha fatše, e le sebaka sa ho bokella ho tšoana le Thaba
ea Sattapānni ea India - sebaka sa Dhamma Council ea pele. Ha
Lekhotla le fela, Lekhotla le ile la kopana le la 17 May, 1954. Joaloka
makhotla a fetileng, morero oa lona oa pele e ne e le ho netefatsa le
ho sireletsa Dhamma le Vinaya. Leha ho le joalo e ne e le ikhethang ho fihlela baitlami ba ileng ba kenya letsoho ho eona ba tsoa linaheng tse robeli. Ba
likete tse peli le makholo a mahlano ba ile ba ithuta baitlami ba
Theravāda ba tsoa Myanmar, Cambodia, India, Laos, Nepal, Sri Lanka,
Thailand le Vietnam. Qetellong
Venerable Mahāsi Sayadaw o ile a khethoa mosebetsi o babatsehang oa ho
botsa lipotso tse hlokahalang mabapi le Dhamma ea Venerable Bhadanta
Vicittasārābhivaṃsa Tipiṭakadhara Dhammabhaṇḍāgārika ea ba arabang
kaofela ka thuto le ka mokhoa o khotsofatsang. Nakong
eo lekhotla lena le neng le kopane le eona, linaha tsohle tse ntseng li
kopanela li ne li e-na le Pāli Tipiṭaka e ngotsoeng ka lipuo tsa bona,
ntle le India. Kemiso
ea setso ea Mangolo a Dhamma e ile ea nka lilemo tse peli nakong eo
Tipiṭaka le lihlopha tsa eona li kopantseng libukeng tsohle li
hlahlobisitsoe ka mokhoa o hlollang. Phapang
leha e le efe e fumanoeng e ile ea boleloa fatše, litokisetso tse
hlokahalang li ile tsa etsoa ‘me liphetolelo tsohle li kopantsoe. Ka lehlohonolo, ho ile ha fumanoa hore ho ne ho se na phapang e ngata linthong tsa litemana tsena. Qetellong,
ka mor’a hore Lekhotla le li amohele ka molao, libuka tsohle tsa
Tipiṭaka le litlhaloso tsa bona li ne li lokiselitsoe ho hatisa mechine
ea khatiso ea mehleng ea kajeno ‘me e hatisitsoe ka senyesemane sa
Myanmar (Burmese). Tlhōlo
ena e ikhethang e ile ea khoneha ka boiteko bo inehetseng ba baitlami
ba likete tse peli le makholo a mahlano le batho ba bangata ba
lahlehileng. Mosebetsi oa bona o ile oa fela ka May, 1956, lilemo tse peli le halofo ka mor’a hore Morena a fumane Parinibbāna. Mosebetsi ona o ne o e-na le katleho e ikhethang ea baemeli ba lefats’e lohle la Mabuddha. Tlhahiso
ea Tipiṭaka eo e ileng ea qala ho hlahisa e nkoa e le ea nnete ho
lithuto tse hlollang tsa Gotama Buddha le phetolelo e nang le matla ka
ho fetisisa ho bona ho fihlela joale. Libuka tse hatisitsoeng ka mor’a hore Sixth Saṅgāyana li hatisoe Myanmar. E
le hore batho ba India ba etse libuka tsena, Setsi sa Lipatlisiso sa
Vipassana se qalile morero oa ho hatisa Tipiṭaka le Aṭṭhakathās le ṭikas
e Devanagari ka selemo sa 1990. Ho tsosoa e le ho lemosa lithuto tsa Buddha ka mantsoe a 5
Kamehla U Etse se Molemo U se ke Ua Hopola! Bakeng sa tlhaloso e feletseng Ka kopo etela:
Insight
Analysis Net - FREE Online Tipiṭaka Research le Practice University le
tse amanang le NEWS ka http://sarvajan.ambedkar.org ka lipuo tse 105
Ho tloha ho:
http://sarvajan.ambedkar.org Fetolela ena Google Phetolelo ka puo ea heno u sebelisa
https://translate.google.com Ke eona thuto ea hau Imeile:
Buddhasaid2us@gmail.com
http://www.palicanon.org/
https://www.youtube.com/watch?v=7EVWxIdh46w
“Beyond Buddhism: What We Need to Lose To Save What We Love” with angel Kyodo williams
Naropa University
Published on Apr 16, 2015
Naropa University presents the Frederick P. Lenz Foundation
Distinguished Guest Lecturer Program in Buddhist Studies and American
Culture and Values with angel Kyodo williams. Called “the most vocal and
most intriguing African-American Buddhist in America,” by Library
Journal, Rev. angel Kyodo williams, Sensei,
is an author, maverick spiritual teacher, master trainer and founder of
Center for Transformative Change. She has been bridging the worlds of
personal transformation and justice since the publication of her
critically acclaimed book, Being Black: Zen and the Art of Living With
Fearlessness and Grace. Her book was hailed as “an act of love” by
Pulitzer Prize winner Alice Walker and “a classic” by Buddhist teacher
Jack Kornfield. Ordained as a Zen priest, she recently became the second
black woman recognized as a teacher in her lineage.
Category
Education
youtube.com
Naropa University presents the Frederick P. Lenz…
83) Classical Shona
83) Shona Shona
2638 Fri 1June CHIDZIDZO
Pali Canon Online
Mashoko Okutanga eBuddha
The Origin of the Pali Canon “Ngatitii
mumwe mutongi aifanira kuti:” Shamwari, ndakanzwa uye ndakagamuchira
izvi kubva pamuromo wemiromo yaIshe: iyi ndiyo Dhamma, ichi ndicho
chirango, iyi ndiyo dzidziso yaMadzidzisi “, zvino, madhori, haufaniri
kubvumirana kana kuramba mashoko. Zvadaro,
pasina kubvumirana kana kusavhiringidza, mazwi ake nemashoko anofanira
kunyatsocherechedzwa uye kuenzaniswa neSuttas uye kuongororwa muchiedza
chechirango. Kana
ivo, pakuenzanisa kwakadaro nekudzokorora, vanoonekwa kuti havafaniri
kufanana neSuttas kana chirango, kupedzisa kunofanira kuva: “Zvechokwadi
iyi haisi shoko raBuddha, rave risina kunzwisiswa necheki”, uye nyaya
yacho inofanira kurambwa. Asi
pane kuenzanisa kwakadai uye kuongororwa ivo vanowanikwa kuti
vawirirane neSuttas kana chirango, kupedzisa kunofanira kuva:
“Zvechokwadi iyi ndiro shoko raBuddha, rakanzwisiswa zvakakodzera
nemunoni uyu.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - The Great Passing, Mazuva Ekupedzisira eBuddha
Dzidziso dzechokwadi dze Gotama Buddha dzakachengetedzwa uye dzakapiwa kwatiri uye dzinowanikwa muTippiṭaka. Izwi rokuti Pāli, ‘Tipiṭaka’, rinoreva kuti ‘matengu matatu’ (ti = matatu + piṭaka = kuunganidza magwaro). Dzidziso dzose dzeBuddha dzakanga dzakakamurwa kuva zvikamu zvitatu. 1. Chikamu chokutanga chinozivikanwa seVinaya Piṭaka uye ine mitemo yose iyo Buddha yakarongedza vatongi nevatongi.
2. Chikamu chechipiri chinonzi Suttaṅta Piṭaka uye ine hurukuro.
3. Chikamu chechitatu chinonzi Abhidhamma Piṭaka uye chinosanganisira dzidziso dzezvepfungwa dzeBuddha. Izvo
zvinozivikanwa, kuti pose apo Buddha akapa hurukuro kune vadzidzi vake
vakagadzwa kana vateveri-vateereri kana kuti vakarayira mutemo wevatongi
mumakore makumi mana nemashanu eushumiri hwake, avo vevadzidzisi vake
vakazvipira uye vakadzidza, zvino vanenge varipo vaizobva vangoita
dzidziso dzake pakarepo shoko shoko neshoko. Nokudaro
mazwi aBuddha akachengetedzwa zvakarurama uye panguva yakafanira
akapfuura mumuromo kubva mudzidzisi kuenda kune mudzidzi. Vamwe
vemamongi avo vakanga vanzwa Buddha vachiparidza mumunhu mavo vaiva
Arahants, uye naizvozvo nekududzirwa, ‘vakachena’ vasina rushuvo,
vasingadi-kuda uye kunyengera uye naizvozvo, pasina mubvunzo vakakwanisa
kuchengetedza, zvakakwana mazwi aBuddha. Nokudaro vakavimbisa kuti dzidziso dzaBuddha dzaizochengetedzwa zvakatendeka kuti zvivepo. Kunyangwe
vatendi vakazvipira vakanga vasati vasvika Arahantahood asi vakanga
vasvika pamatanho matatu ekutanga e-shinti uye vaiva nehutukudzo,
zvingarangaridzo zvekare zvinogonawo kududzira mupfungwa shoko neshoko
izvo Buddha ainge aparidza uye kuitira kuti zvive vakakodzera
kudzivirira dzidziso dzeBuddha. Imwe
nyoro yakadai yaiva Ānanda, mushumiri akasarudzwa uye nguva dzose
shamwari yeBuddha munguva yekupedzisira makore makumi maviri namashanu
ehupenyu hwake. Ānanda aive akangwara uye aine chipo chokuyeuka chero chaainge achinzwa. Zvechokwadi,
chaiva chido chake chakanaka chokuti Buddha anogara achirondedzera
hurukuro dzake dzose kwaari uye kunyange zvazvo akanga asati ava
Arahanta akazvipira nemaune shoko rezwi shoko rose raBuddha iro
raakakurudzira vatongi, vanamwari nevadzidzi vake vateveri. Kuedza
kwakabatana kwevatenzi ava vane zvipo uye vakazvipira kwakaita kuti
zvive nyore kuti Dhamma naVinaya, sezvakadzidziswa neBuddha kuti
vachengetedzwe muhurumende yepakutanga. Iyo
Pāli Tipiṭaka pamwe nemabhuku ayo akabatanidzwa aripo pamusana
pekuwanikwa kwaBuddha kwemugwagwa wakanaka uye wakasununguka weDhamma
yakachena. Iyi nzira inobatsira avo vose vanotevera kutevera upenyu hune rugare uye hunofadza. Zvechokwadi,
muzuva rino nemakore isu tiri neropafadzo yekuve nedzidziso dzechokwadi
dzeBuddha dzakachengetedzwa kumarudzi anotevera kuburikidza nehanya
nehana uye zvakaitwa nevadzidzi vake vakagadzwa kusvika kumakore. Bhudha
akanga ataura kuvadzidzi vake kuti paakanga asiri pakati pavo, kuti
zvakanga zvakakosha kuti Sazitagha aifanira kuuya pamwechete kuitira
chinangwa chekudzokorora Dhamma, zvakanyatsoenderana sezvaakanga
adzidzisa. Mukuteerera
nemirairo iyi vakuru vekutanga vakatumidzwa dare uye vakagadzirisa
zvakarongedza hurukuro dzose dzeBuddha nemitemo yemamoni ndokubva
vataurazve vakatendeka shoko neshoko mumakonti.
The Origin of the Pali Canon “Ngatitii
mumwe mutongi aifanira kuti:” Shamwari, ndakanzwa uye ndakagamuchira
izvi kubva pamuromo wemiromo yaIshe: iyi ndiyo Dhamma, ichi ndicho
chirango, iyi ndiyo dzidziso yaMadzidzisi “, zvino, madhori, haufaniri
kubvumirana kana kuramba mashoko. Zvadaro,
pasina kubvumirana kana kusavhiringidza, mazwi ake nemashoko anofanira
kunyatsocherechedzwa uye kuenzaniswa neSuttas uye kuongororwa muchiedza
chechirango. Kana
ivo, pakuenzanisa kwakadaro nekudzokorora, vanoonekwa kuti havafaniri
kufanana neSuttas kana chirango, kupedzisa kunofanira kuva: “Zvechokwadi
iyi haisi shoko raBuddha, rave risina kunzwisiswa necheki”, uye nyaya
yacho inofanira kurambwa. Asi
pane kuenzanisa kwakadai uye kuongororwa ivo vanowanikwa kuti
vawirirane neSuttas kana chirango, kupedzisa kunofanira kuva:
“Zvechokwadi iyi ndiro shoko raBuddha, rakanzwisiswa zvakakodzera
nemunoni uyu.” - DN 16 Mahāparinibbāna Sutta - The Great Passing, Mazuva Ekupedzisira eBuddha
Dzidziso dzechokwadi dze Gotama Buddha dzakachengetedzwa uye dzakapiwa kwatiri uye dzinowanikwa muTippiṭaka. Izwi rokuti Pāli, ‘Tipiṭaka’, rinoreva kuti ‘matengu matatu’ (ti = matatu + piṭaka = kuunganidza magwaro). Dzidziso dzose dzeBuddha dzakanga dzakakamurwa kuva zvikamu zvitatu. 1. Chikamu chokutanga chinozivikanwa seVinaya Piṭaka uye ine mitemo yose iyo Buddha yakarongedza vatongi nevatongi.
2. Chikamu chechipiri chinonzi Suttaṅta Piṭaka uye ine hurukuro.
3. Chikamu chechitatu chinonzi Abhidhamma Piṭaka uye chinosanganisira dzidziso dzezvepfungwa dzeBuddha. Izvo
zvinozivikanwa, kuti pose apo Buddha akapa hurukuro kune vadzidzi vake
vakagadzwa kana vateveri-vateereri kana kuti vakarayira mutemo wevatongi
mumakore makumi mana nemashanu eushumiri hwake, avo vevadzidzisi vake
vakazvipira uye vakadzidza, zvino vanenge varipo vaizobva vangoita
dzidziso dzake pakarepo shoko shoko neshoko. Nokudaro
mazwi aBuddha akachengetedzwa zvakarurama uye panguva yakafanira
akapfuura mumuromo kubva mudzidzisi kuenda kune mudzidzi. Vamwe
vemamongi avo vakanga vanzwa Buddha vachiparidza mumunhu mavo vaiva
Arahants, uye naizvozvo nekududzirwa, ‘vakachena’ vasina rushuvo,
vasingadi-kuda uye kunyengera uye naizvozvo, pasina mubvunzo vakakwanisa
kuchengetedza, zvakakwana mazwi aBuddha. Nokudaro vakavimbisa kuti dzidziso dzaBuddha dzaizochengetedzwa zvakatendeka kuti zvivepo. Kunyangwe
vatendi vakazvipira vakanga vasati vasvika Arahantahood asi vakanga
vasvika pamatanho matatu ekutanga e-shinti uye vaiva nehutukudzo,
zvingarangaridzo zvekare zvinogonawo kududzira mupfungwa shoko neshoko
izvo Buddha ainge aparidza uye kuitira kuti zvive vakakodzera
kudzivirira dzidziso dzeBuddha. Imwe
nyoro yakadai yaiva Ānanda, mushumiri akasarudzwa uye nguva dzose
shamwari yeBuddha munguva yekupedzisira makore makumi maviri namashanu
ehupenyu hwake. Ānanda aive akangwara uye aine chipo chokuyeuka chero chaainge achinzwa. Zvechokwadi,
chaiva chido chake chakanaka chokuti Buddha anogara achirondedzera
hurukuro dzake dzose kwaari uye kunyange zvazvo akanga asati ava
Arahanta akazvipira nemaune shoko rezwi shoko rose raBuddha iro
raakakurudzira vatongi, vanamwari nevadzidzi vake vateveri. Kuedza
kwakabatana kwevatenzi ava vane zvipo uye vakazvipira kwakaita kuti
zvive nyore kuti Dhamma naVinaya, sezvakadzidziswa neBuddha kuti
vachengetedzwe muhurumende yepakutanga. Iyo
Pāli Tipiṭaka pamwe nemabhuku ayo akabatanidzwa aripo pamusana
pekuwanikwa kwaBuddha kwemugwagwa wakanaka uye wakasununguka weDhamma
yakachena. Iyi nzira inobatsira avo vose vanotevera kutevera upenyu hune rugare uye hunofadza. Zvechokwadi,
muzuva rino nemakore isu tiri neropafadzo yekuve nedzidziso dzechokwadi
dzeBuddha dzakachengetedzwa kumarudzi anotevera kuburikidza nehanya
nehana uye zvakaitwa nevadzidzi vake vakagadzwa kusvika kumakore. Bhudha
akanga ataura kuvadzidzi vake kuti paakanga asiri pakati pavo, kuti
zvakanga zvakakosha kuti Sazitagha aifanira kuuya pamwechete kuitira
chinangwa chekudzokorora Dhamma, zvakanyatsoenderana sezvaakanga
adzidzisa. Mukuteerera
nemirairo iyi vakuru vekutanga vakatumidzwa dare uye vakagadzirisa
zvakarongedza hurukuro dzose dzeBuddha nemitemo yemamoni ndokubva
vataurazve vakatendeka shoko neshoko mumakonti.
Dzidziso dziri muTipiṭaka dzinozivikanwawo seDzidziso yevakuru (Theravāda). Hurukuro idzi dzinhamba mazana emakore uye dzakagara dzichirondedzerwa shoko neshoko kubvira pakatanga Gungano rekutanga. Nokudaro,
mamwe mapurisa ave akadanwa nokuda kwezvikonzero zvinoverengeka asi
pane imwe neimwe yazvo muviri wose wekudzidzisa kwaBuddha wakagara
uchinyorwa nevatori vechiSajiligha, pamwe chete neshoko neshoko. Dare
rekutanga rakaitwa mwedzi mitatu mushure mekunge Buddha yawana
Mahāparinibbāṇa uye yakateverwa nemamwe mashanu, maviri ayo
akabatanidzwa muzana remakore gumi namapfumbamwe nemazana makumi maviri.
Izvi
zvinyorwa zvekuunganidza zvakagadzirwa nemamonaki pamatare aya eDhamma
Mazano anozivikanwa se’Dhamma Saṅgītis ‘, Dhamma Recitations. Izvo
zvakasarudzwa nekuda kwetsika yakagadzirirwa pa First Dhamma Council,
apo zvose Dzidziso dzakadzokororwa kutanga neMukuru weSaharagha
ndokuzoimbazve zvakare mumhanzi pamwe nemamoni ose ari kupinda
pagungano. Kudzokorora kwakatongwa kuti kwaiva kwechokwadi, nguva uye iyo apo, iyo yakagamuchirwa pamwe chete nhengo dzeDare. Izvo zvinotevera ndeye pfupi nhoroondo yematare matanhatu. The First Council Mambo Ajātasattu akatsigira nekutanga First Council. Yakagadzirirwa muna 544 B.C. muSattapaāāī Gango riri kunze kweRajagaha mwedzi mitatu mushure mekunge Buddha afa. Nhoroondo yakazara yemusangano uyu wekare inogona kuwanikwa muCūllavagga yeVinaya Piṭaka. Maererano
nenhoroondo iyi chiitiko chakaita kuti Mukuru Mahākassapa atumidze
musangano uyu waiva kunzwa kwake kunyadzisa kutaura pamusoro pemutemo
wakaoma wehupenyu hwevatongi. Izvi ndizvo zvakaitika. Iyo
monk Subhadda, aimbova shara, uyo akanga agadza nguva pfupi muupenyu,
paakanzwa kuti Buddha akanga apera, akaratidza kutsamwa kwake pakufanira
kuchengeta mitemo yose yevatenzi vakaiswa pasi neBuddha. Vakawanda vemamongi vakachema kudarika kweBuddha uye vakashungurudzika kwazvo. Zvisinei, Mukuru Mukuru Mahākassapa akanzwa Subhadda achiti: ‘’ Zvakakwana yako Reverences, usanetseka, usachema. Isu takasunungurwa zvakanaka nekudarika uku kukuru (Buddha). Takatambudzwa
paakati, ‘izvi zvinotenderwa kwauri, izvi hazvibvumirwi kwauri’ asi
zvino tichakwanisa kuita sezvatinofarira uye hatizofaniri kuita
zvatisingadi ‘’. Mahākassapa
aityisa nemashoko ake uye akatya kuti Dhamma neVinaya vangave
vakuvadzwa uye vasati vapenyu vakagadzikana kana mamwe madzimambo
aifanira kuzvibata se Subhadda uye anotsanangura Dhamma uye Vinaya
mitemo sezvavanoda. Kuti arege izvi akafunga kuti Dhamma inofanira kuchengetedzwa nekudzivirirwa. Nokuda kweizvi mushure mekunge agamuchira mvumo ye Sazitagha akadana kukereke mazana mashanu Arahants. Ānanda aifanira kuiswa mune izvi zvakapiwa akawana Arahanthood panguva iyo gungano raitumira. Nevakuru vakuru Mahākassapa vatungamiri, avo vashanu-mazana Arahant vanamoni vakaungana musangano panguva yemvura. Chinhu
chokutanga Mahākassapa chakanga chiri chokubvunza mubvunzo wekutanga
weVinaya wezuva, Venerable Upāli pane zvinyorwa zvekutonga kwemamoni. Uyu mutongi aive akakodzera zvakakwana kuita basa sezvo Buddha akanga amudzidzisa yose yeVinaya pachake. Chokutanga
cheMukuru Mahākassapa akamukumbira zvakananga pamusoro pekutongwa
kwechivi chekutanga [pārājika], maererano nezvenyaya yacho, chiitiko,
munhu akaiswa, kuparidzirwa, kudzokorora kwekuzivisa, mhosva uye nyaya
yeusina- offense. Upāli akapa mhinduro dzinodzidza uye dzakakwana uye mazwi ake akazadzwa nekubvumirana kweiyo Mutungamiri Sazitagha. Nokudaro Vinaya yakagamuchirwa zvakajeka. Mukuru
Mukuru Mahākassapa akabva atora pfungwa yake kuna Ānanda mukurumbira
wehutano hwake hwakanaka mune zvose zvine chokuita neDhamma. Zvinofadza, usiku hwakange husati hwasangana neBungwe, Ānanda akanga awana Arahantship uye akabatana neDare. Saka
Mukuru Mahākassapa, saka, akakwanisa kumubvunza kwenguva yakareba
nekuvimba kwakakwana pamusoro peDhamma nekunyatsotaura nezvemashoko
aBuddha. Iyi
kubvunzwa pamusoro peDhamma yakatsvaga kuongorora nzvimbo iyo hurukuro
dzose dzakatanga kuparidzirwa uye munhu wavakanga vataurirwa. Ānanda,
akabatsirwa neshoko rake-kukangamwa kwakakwana kwakakwanisa kupindura
zvakarurama uye saka Hurukuro dzakasangana nekubvumirana kweSajiligha
kubvumirana. Ikokutanga
Gwaro rakapawo chisimbiso chebvumirano chekugamuchirwa kwekuvharwa
kwechitsauko pamusoro pemitemo miduku uye miduku, uye kugamuchirwa
kwekuchengeta kwavo. Zvakatora
monks mwedzi minomwe kuti adzokorwe vose veVinaya neDhamma uye avo
vanowakwanira zvakakwana zvakakanganwa zvakanaka zvakachengetwa zvose
zvakange zvichirondedzerwa. Iyi
nhengo yekutanga yekutanga yakazozivikanwa sePaascasatika nokuti mazana
mashanu akajekeswa zvizere Arahants akanga atora chikamu mairi.
mamwe mapurisa ave akadanwa nokuda kwezvikonzero zvinoverengeka asi
pane imwe neimwe yazvo muviri wose wekudzidzisa kwaBuddha wakagara
uchinyorwa nevatori vechiSajiligha, pamwe chete neshoko neshoko. Dare
rekutanga rakaitwa mwedzi mitatu mushure mekunge Buddha yawana
Mahāparinibbāṇa uye yakateverwa nemamwe mashanu, maviri ayo
akabatanidzwa muzana remakore gumi namapfumbamwe nemazana makumi maviri.
Izvi
zvinyorwa zvekuunganidza zvakagadzirwa nemamonaki pamatare aya eDhamma
Mazano anozivikanwa se’Dhamma Saṅgītis ‘, Dhamma Recitations. Izvo
zvakasarudzwa nekuda kwetsika yakagadzirirwa pa First Dhamma Council,
apo zvose Dzidziso dzakadzokororwa kutanga neMukuru weSaharagha
ndokuzoimbazve zvakare mumhanzi pamwe nemamoni ose ari kupinda
pagungano. Kudzokorora kwakatongwa kuti kwaiva kwechokwadi, nguva uye iyo apo, iyo yakagamuchirwa pamwe chete nhengo dzeDare. Izvo zvinotevera ndeye pfupi nhoroondo yematare matanhatu. The First Council Mambo Ajātasattu akatsigira nekutanga First Council. Yakagadzirirwa muna 544 B.C. muSattapaāāī Gango riri kunze kweRajagaha mwedzi mitatu mushure mekunge Buddha afa. Nhoroondo yakazara yemusangano uyu wekare inogona kuwanikwa muCūllavagga yeVinaya Piṭaka. Maererano
nenhoroondo iyi chiitiko chakaita kuti Mukuru Mahākassapa atumidze
musangano uyu waiva kunzwa kwake kunyadzisa kutaura pamusoro pemutemo
wakaoma wehupenyu hwevatongi. Izvi ndizvo zvakaitika. Iyo
monk Subhadda, aimbova shara, uyo akanga agadza nguva pfupi muupenyu,
paakanzwa kuti Buddha akanga apera, akaratidza kutsamwa kwake pakufanira
kuchengeta mitemo yose yevatenzi vakaiswa pasi neBuddha. Vakawanda vemamongi vakachema kudarika kweBuddha uye vakashungurudzika kwazvo. Zvisinei, Mukuru Mukuru Mahākassapa akanzwa Subhadda achiti: ‘’ Zvakakwana yako Reverences, usanetseka, usachema. Isu takasunungurwa zvakanaka nekudarika uku kukuru (Buddha). Takatambudzwa
paakati, ‘izvi zvinotenderwa kwauri, izvi hazvibvumirwi kwauri’ asi
zvino tichakwanisa kuita sezvatinofarira uye hatizofaniri kuita
zvatisingadi ‘’. Mahākassapa
aityisa nemashoko ake uye akatya kuti Dhamma neVinaya vangave
vakuvadzwa uye vasati vapenyu vakagadzikana kana mamwe madzimambo
aifanira kuzvibata se Subhadda uye anotsanangura Dhamma uye Vinaya
mitemo sezvavanoda. Kuti arege izvi akafunga kuti Dhamma inofanira kuchengetedzwa nekudzivirirwa. Nokuda kweizvi mushure mekunge agamuchira mvumo ye Sazitagha akadana kukereke mazana mashanu Arahants. Ānanda aifanira kuiswa mune izvi zvakapiwa akawana Arahanthood panguva iyo gungano raitumira. Nevakuru vakuru Mahākassapa vatungamiri, avo vashanu-mazana Arahant vanamoni vakaungana musangano panguva yemvura. Chinhu
chokutanga Mahākassapa chakanga chiri chokubvunza mubvunzo wekutanga
weVinaya wezuva, Venerable Upāli pane zvinyorwa zvekutonga kwemamoni. Uyu mutongi aive akakodzera zvakakwana kuita basa sezvo Buddha akanga amudzidzisa yose yeVinaya pachake. Chokutanga
cheMukuru Mahākassapa akamukumbira zvakananga pamusoro pekutongwa
kwechivi chekutanga [pārājika], maererano nezvenyaya yacho, chiitiko,
munhu akaiswa, kuparidzirwa, kudzokorora kwekuzivisa, mhosva uye nyaya
yeusina- offense. Upāli akapa mhinduro dzinodzidza uye dzakakwana uye mazwi ake akazadzwa nekubvumirana kweiyo Mutungamiri Sazitagha. Nokudaro Vinaya yakagamuchirwa zvakajeka. Mukuru
Mukuru Mahākassapa akabva atora pfungwa yake kuna Ānanda mukurumbira
wehutano hwake hwakanaka mune zvose zvine chokuita neDhamma. Zvinofadza, usiku hwakange husati hwasangana neBungwe, Ānanda akanga awana Arahantship uye akabatana neDare. Saka
Mukuru Mahākassapa, saka, akakwanisa kumubvunza kwenguva yakareba
nekuvimba kwakakwana pamusoro peDhamma nekunyatsotaura nezvemashoko
aBuddha. Iyi
kubvunzwa pamusoro peDhamma yakatsvaga kuongorora nzvimbo iyo hurukuro
dzose dzakatanga kuparidzirwa uye munhu wavakanga vataurirwa. Ānanda,
akabatsirwa neshoko rake-kukangamwa kwakakwana kwakakwanisa kupindura
zvakarurama uye saka Hurukuro dzakasangana nekubvumirana kweSajiligha
kubvumirana. Ikokutanga
Gwaro rakapawo chisimbiso chebvumirano chekugamuchirwa kwekuvharwa
kwechitsauko pamusoro pemitemo miduku uye miduku, uye kugamuchirwa
kwekuchengeta kwavo. Zvakatora
monks mwedzi minomwe kuti adzokorwe vose veVinaya neDhamma uye avo
vanowakwanira zvakakwana zvakakanganwa zvakanaka zvakachengetwa zvose
zvakange zvichirondedzerwa. Iyi
nhengo yekutanga yekutanga yakazozivikanwa sePaascasatika nokuti mazana
mashanu akajekeswa zvizere Arahants akanga atora chikamu mairi.
reChipiri rakadanwa makore zana mushure meBuddha’s Parinibbāṇa kuitira
kugadzirisa kukakavadzana kukuru pamusoro pe “gumi pfungwa”. Izvi zvinoreva kune vamwe vatendi vanoputsa mitemo gumi miduku. vakapiwa: 1. Kuchengeta munyu muhwamanda.
2. Kudya shure masikati.
3. Kudya kamwechete uye zvakare kuenda kumusha kune zvipo.
4. Kubata Mutezo weUposatha nevamongi vanogara munzvimbo imwechete.
5. Kuita mabasa ehurumende apo gungano rakanga risina kukwana.
6. Kutevera chimwe chiitiko nokuti chakaitwa nomudzidzisi kana mudzidzisi.
7. Kudya mukaka wakasviba mushure mekunge munhu ava nemasikati.
8. Kushandisa doro rinotyisa risati rapiswa.
9. Kushandisa chikwata chakanga chisina kukosha.
10. Kushandisa ndarama nesirivha. Kushata
kwavo kwakava nyaya uye kwakakonzera kukakavadzana kukuru sekuputsa
mitemo iyi kwaifungidzirwa kupesana nedzidziso dzeBuddha dzepakutanga. Mambo Kāḷāsoka aiva wechipiri wehurumende uye musangano wakaitwa kuVesāli nekuda kwezviitiko zvinotevera. Rimwe
zuva, pavakashanyira Mahāvana Grove paVeāsli, Mukuru weAasa akauya
kuzoziva kuti boka guru revatongi rainzi Vajjians rakanga richiputsa
murairo wairambidza moni kuti agamuchire goridhe nesirivha kuburikidza
achikumbira kubva kune avo vakazvipira. Akakurumidza
kutsoropodza mufambiro wavo uye kupindura kwavo kwaiva kumupa chikamu
chekuwana kwavo kusina mutemo mune tariro yokuti aizokundwa. Vakuru Yasa, asi vakaramba uye vakazvidza maitiro avo. Vanyori vakakurumidza kumupomera nechisarudzo chekuyananisa, vachimupomera kuti akanga ataura kuti avo vakanga vakazvitsaurira. Mukuru
Mukuru Yasa akazviyananisira pamwe nevaya vakanga vakazvipira, asi
panguva imwe chete, vakavavimbisa kuti vatongi veVijjian vakange vaita
zvakaipa kuburikidza kudzokorora chirevo cheBuddha pamusoro
pekuregererwa kwekubvuma kana kukumbira goridhe nesirivha. Vaya
vatungamiri vakakurumidza kuratidza kutsigira kwavo kuMukuru Yasa uye
vakazivisa vatongi veVajjian kune vanoita zvisakarurama nevanyengeri,
vachiti ‘’ Mukuru Yasa oga ndiye mutongi chaiye uye Sākyan mwanakomana. Mamwe ose haasi machoni, kwete vana vaSākyan ‘’. VaMejjian
vakanga vakaoma uye vasingapfidzi vakabva vatamira kumiswa kweVenerable
Yasa Thera kunze kwekubvumirwa nevamwe veSajiligha pavakasvika pakuziva
nezvekuguma kwemusangano wake nevaya vaizvipira. Vakuru
Yasa, kunyange zvakadaro vakapukunyuka mukutsamwa kwavo ndokuenda
vachitsvaka rubatsiro kubva kune vanamwari kune imwe nzvimbo, avo
vakatsigira maonero ake orthodox pamusoro peVinaya. Makomo
makumi matanhatu ematunhu anogara kuPāvā nemamongi makumi masere kubva
kumaodzanyemba kweAvanti avo vaiva nemafungiro akafanana, vakazvipira
kumubatsira kuti aongorore uori hweVinaya. Vose
vakafunga kuenda kuSoreyya kunobvunza Venerable Revata sezvaakanga ari
monk anoremekedzwa zvikuru uye nyanzvi muDhamma uye Vinaya. Pangokunge
vatongi vaVajjian vakasvika pakuziva izvi ivo vakatsvakawo kutsigira
kwaVenerable Revata nokumupa zvikonzero zvina zvaakaramba nokukurumidza.
Ava vatongi vakatsvaka kushandisa nzira imwe chete kuti vakunda pamusoro pevaranda vaVenerable Revata, Venerable Uttara. Pakutanga
iyewo, vakanyatsorambidza kupa kwavo asi vakanyengedza kumubvumira kuti
agamuchire chipo chavo, vachiti kana mabhizimisi aireva kuti Buddha
aisagamuchirwa naye, Ānanda aizokumbirwa kuvabvuma uye kazhinji
aizobvuma kuita saizvozvo. Uttara akachinja pfungwa dzake uye akagamuchira zvigaro. Akakurudzirwa
navo akazobvumirana kuenda uye kukurudzira Venerable Revata kuti
azivise kuti vatongi veVajjian vakanga vari vatauriri veChokwadi uye
vatsigiri veDhamma. Venerable Revata vakaona kuburikidza nekunyengera kwavo uye vakaramba kuvatsigira. Akabva atora Uttara. Kuti
agadzirise nyaya yacho kamwechete uye yevose, Venerable Revata
akarayira kuti dare rekufanirwa kunziidzwa kuVāḷikārāma uye pachake
pachake achibvunza mibvunzo pamusoro pemhosva gumi dzevakuru vevakuru
vezuva iro, Thera Sabbjakāmi. Pane
imwe nguva maonero ake aipiwa kuti aifanira kunzwiwa nekomiti yevatongi
vasere, uye kubvumirana kwayo kwakasarudzwa nevhoti yavo. Vatori
vasere vakadanwa kuti vatonge nyaya yacho vaiva Venerables Sabbakāmi,
saḷha, Khujjasobhita uye Vāsabhagāmika, vanobva kuMabvazuva nemamiriki
mana kubva kumavirira, Venerables Revata, Sambhuta-Sāṇavāsī, Yasa uye
Sumana. Vakanyatsopikisa nyaya yacho naRevata semubvunzi uye sabbakāmī achipindura mibvunzo yake. Mushure
mokunge gakava rakanzwika vatongi vasere vakasarudza kupikisa vatongi
veVajjian uye kutonga kwavo kwakaparidzwa kukereke. Mushure
mokunge vanomwe mazana manomwe vatongi vakadzoka Dhamma naVinaya uye
chiverengero ichi chakazozivikanwa seSattasatī nokuti mazana manomwe
emamoni akanga atora chikamu mairi. Iyi
nhoroondo yemakurukota inonziwo, Yasatthera Sangīti nekuda kwebasa guru
iro Mukuru Yasa akaridza mairi uye kushingairira kwekuchengetedza
Vinaya. Vatongi
veVajjian vakaramba zvakagamuchirwa kugamuchira chisarudzo cheBumbiro
uye mukushora kudanwa kereke yeiyo yainzi iyo Mahāsaṅgiti.
The Third Council
Dare rechitatu rakabatanidzwa zvikuru kuti ribvise Sazitagha yehuori uye vatongi vanyengeri avo vakaramba vachiona maonero. Dare rakagadzirwa muna 326 B.C. At Asokārāma muPaṭaliputta pasi pekutonga kwaMambo Asoka. Yakanga ichitungamirirwa neMukuru Moggaliputta Tissa uye mamiriki ane chiuru akapindira muDare iri. Mutsika
ndeyekuti Asoka akanga atora chigaro chake kuburikidza nekudurura ropa
rebaba vose vebaba vake kunze kwehama yake, Tissa Kumāra uyo akazogadzwa
uye akazadza Arahantship. Asoka akange akapfekedzwa korona mumakore mazana maviri negumi nemasere mushure meBuddha’s Mahaparinibbāna. Pakutanga
akabhadhara chidziro chechiratidzo chete kune Dhamma uye Sazitagha uye
akatsigira nhengo dzemamwe mapoka echitendero sezvakaitwa nababa vake
vasati vamboita. Zvisinei, izvi zvose zvakachinja paakasangana nomudzidzisi anodikanwa-monike Nigrodha uyo akamuparidzira Appamāda-vagga. Shure kwaizvozvo akarega kusimbisa mamwe mapoka echitendero uye kufarira kwake uye kuzvipira kuna Dhamma kwakadzika. Akashandisa
pfuma yake yakawanda kuvaka, zvinonzi, makumi masere neane zviuru
pagodas uye vihāras uye kutsigira zvakasimba Bhikkhus nezvinowanzodiwa. Mwanakomana wake Mahinda nemwanasikana wake Saṅghamittā vakagadzwa uye vakabvumirwa kuSajiligha. Pakupedzisira, rupo rwake rwaiva kukonzera matambudziko makuru mukati meSajiligha. Nokufamba
kwenguva urongwa hwacho hwakapindirwa nevarume vakawanda vasina
kukodzera, vakabata maonero ekutsvaga uye avo vakakweverwa kurongwa
nekuda kwekusimbisa kwaMambo uye kupa zvipo zvinodhura zvekudya,
zvokupfeka, pokugara uye mishonga. Nhamba
huru dzevarume vasina kutenda, varume vane makaro vaifunga maonero
asina kururama vakaedza kubatana nehurongwa asi vakaonekwa vasina
kukodzera kugadzwa. Pasinei
neizvi vakabata mukana wekushandisa simba raMambo wekupa ruzivo
rwemagariro avo uye vakapfeka nguvo uye vakabatana nehurongwa vasina
kuve vakagadzwa zvakanaka. Nokudaro, kuremekedza kweSajiligha kuderedzwa. Apo
izvi zvakazojekesa vamwe vevatendi vechokwadi vakaramba kuchengetedza
zvakanatswa kucheneswa kana mutezo weUposatha musangano revanhu vakaipa,
vanyengeri. Apo
Emperori akanzwa pamusoro peizvi akaedza kugadzirisa mamiriro acho
ezvinhu ndokutuma mumwe wevashumiri vake kumamonki nemurairo kuti ivo
vaite mutambo. Kunyange
zvakadaro, Emperori akanga atapa mushumiri kwete mirairo yakananga
pamusoro pekuti zvii zvaifanira kushandiswa kutevera murayiro wake. VaMonks vakaramba kuteerera uye vanobata mhemberero iri pamwe chete neshamwari dzavo dzenhema ne’kubavha ‘[theyyasinivāsaka]. Mukushungurudzika,
mushumiri akatsamwa akaenderera mberi nechepamusoro pemadzitateguru
akagara uye achivhomora munondo wake, akagura musoro wavo ose mumwe
pashure peimwe kusvikira asvika kuhama yaMambo, Tissa uyo akanga
agadzwa. Mushumiri
uyu akatya akarega kuurawa akatizira muimba uye akadzoka zvakare kuna
Emperor Asoka akachema zvikuru uye akatsamwiswa nezvakanga zvaitika uye
akazvipa mhosva nokuda kwekuuraya. Akatsvaka zano raThera Moggaliputta Tissa. Akaronga kuti vatongi venhema vanodzingwa kubva muhurongwa uye chechitatu Gungano rinofanira kuungana pakarepo. Saka ndizvo zvakaitika mugore rechigumi nemanomwe rokutonga kwaMambo weTatu Dare rainzi. Thera
Moggaliputta Tissa akatungamirira nyaya yacho uye akasarudza madhimoni
ane chiuru kubva kune makumi matanhatu zviuru zvavakabatanidzwa
mukudzokorora kwetsika dzeDhamma neVinaya, iyo yakaenderera kwemwedzi
mipfumbamwe. Mambo, iye pachake akabvunzurudza vatongi kubva kune mamiriyoni akawanda pamusoro pezvidzidzo zveBuddha. Vaya vakabata maonero asina kunaka vakazarurwa uye vakadzingwa kubva kuSajiligha pakarepo. Nenzira iyi Bhikkhu Saṅgha yakabviswa yevanyengeri uye bhikkhus anonyengera.
Dare iri rakawana zvimwe zvinhu zvinokosha zvakare. Mukuru
Mukuru Moggaliputta Tissa, kuitira kuti arambe dzimwe nhesi uye aone
kuti Dhamma yakachengetedzwa yakachena, yakabvumirana nebhuku panguva
yedare rainzi Kathatavatthu. Bhuku
iri rinosanganisira zvitsauko makumi maviri nezvitatu, uye rinongororwa
hurukuro (kathā) uye kufungidzirwa kwemaonero ekufungidzira akaitwa
nemapoka akasiyana-siyana panyaya dzefilosofi. Ndiyo yechishanu yemabhuku manomwe eAbhidhamma Piṭaka. Nhengo
dzeDare dzakapawo chisimbiso chechibvumirano chekudzidziswa kune
dzidziso yeBuddha, achichitumidza kuti Vibhajjavāda, Dzidziso
yekuongorora. Izvo zvakafanana nedzidziso yakagamuchirwa yeTheravāda. Chimwe
chezvinhu zvakakosha zvikuru kubudirira kwegungano reDhamma uye rimwe
raizobereka michero kwemazana emakore aizouya, akanga ari kutumirwa
kwaMambo wevatongi, avo vainyatsoziva muBuddha’s Dhamma naVinaya avo
vaizokwanisa kudzokorora zvose nemoyo, kuti vadzidzise mune mapfumbamwe nyika dzakasiyana. Ava vaDhammadūta vatongi vaisanganisira Venerable Majjhantika Thera vakaenda kuKashmir neGandhāra. Akakumbirwa kuparidzira Dhamma ndokugadza mutemo wevatongi ikoko. Venerable
Mahādeva yakatumirwa kuMahinsakamaṇḍaḷa (Modern Mysore) uye Venerable
Rakkhita Thera yakatumirwa kuvanavāsī (kuchamhembe kweKanaara
kumaodzanyemba kweIndia). Venerable Yonaka Dhammarakkhita Thera
akatumirwa kuUpper Aparantaka (kuchamhembe kweGujarat, Kathiawar, Kutch
neSindh] .
ndeyekuti Asoka akanga atora chigaro chake kuburikidza nekudurura ropa
rebaba vose vebaba vake kunze kwehama yake, Tissa Kumāra uyo akazogadzwa
uye akazadza Arahantship. Asoka akange akapfekedzwa korona mumakore mazana maviri negumi nemasere mushure meBuddha’s Mahaparinibbāna. Pakutanga
akabhadhara chidziro chechiratidzo chete kune Dhamma uye Sazitagha uye
akatsigira nhengo dzemamwe mapoka echitendero sezvakaitwa nababa vake
vasati vamboita. Zvisinei, izvi zvose zvakachinja paakasangana nomudzidzisi anodikanwa-monike Nigrodha uyo akamuparidzira Appamāda-vagga. Shure kwaizvozvo akarega kusimbisa mamwe mapoka echitendero uye kufarira kwake uye kuzvipira kuna Dhamma kwakadzika. Akashandisa
pfuma yake yakawanda kuvaka, zvinonzi, makumi masere neane zviuru
pagodas uye vihāras uye kutsigira zvakasimba Bhikkhus nezvinowanzodiwa. Mwanakomana wake Mahinda nemwanasikana wake Saṅghamittā vakagadzwa uye vakabvumirwa kuSajiligha. Pakupedzisira, rupo rwake rwaiva kukonzera matambudziko makuru mukati meSajiligha. Nokufamba
kwenguva urongwa hwacho hwakapindirwa nevarume vakawanda vasina
kukodzera, vakabata maonero ekutsvaga uye avo vakakweverwa kurongwa
nekuda kwekusimbisa kwaMambo uye kupa zvipo zvinodhura zvekudya,
zvokupfeka, pokugara uye mishonga. Nhamba
huru dzevarume vasina kutenda, varume vane makaro vaifunga maonero
asina kururama vakaedza kubatana nehurongwa asi vakaonekwa vasina
kukodzera kugadzwa. Pasinei
neizvi vakabata mukana wekushandisa simba raMambo wekupa ruzivo
rwemagariro avo uye vakapfeka nguvo uye vakabatana nehurongwa vasina
kuve vakagadzwa zvakanaka. Nokudaro, kuremekedza kweSajiligha kuderedzwa. Apo
izvi zvakazojekesa vamwe vevatendi vechokwadi vakaramba kuchengetedza
zvakanatswa kucheneswa kana mutezo weUposatha musangano revanhu vakaipa,
vanyengeri. Apo
Emperori akanzwa pamusoro peizvi akaedza kugadzirisa mamiriro acho
ezvinhu ndokutuma mumwe wevashumiri vake kumamonki nemurairo kuti ivo
vaite mutambo. Kunyange
zvakadaro, Emperori akanga atapa mushumiri kwete mirairo yakananga
pamusoro pekuti zvii zvaifanira kushandiswa kutevera murayiro wake. VaMonks vakaramba kuteerera uye vanobata mhemberero iri pamwe chete neshamwari dzavo dzenhema ne’kubavha ‘[theyyasinivāsaka]. Mukushungurudzika,
mushumiri akatsamwa akaenderera mberi nechepamusoro pemadzitateguru
akagara uye achivhomora munondo wake, akagura musoro wavo ose mumwe
pashure peimwe kusvikira asvika kuhama yaMambo, Tissa uyo akanga
agadzwa. Mushumiri
uyu akatya akarega kuurawa akatizira muimba uye akadzoka zvakare kuna
Emperor Asoka akachema zvikuru uye akatsamwiswa nezvakanga zvaitika uye
akazvipa mhosva nokuda kwekuuraya. Akatsvaka zano raThera Moggaliputta Tissa. Akaronga kuti vatongi venhema vanodzingwa kubva muhurongwa uye chechitatu Gungano rinofanira kuungana pakarepo. Saka ndizvo zvakaitika mugore rechigumi nemanomwe rokutonga kwaMambo weTatu Dare rainzi. Thera
Moggaliputta Tissa akatungamirira nyaya yacho uye akasarudza madhimoni
ane chiuru kubva kune makumi matanhatu zviuru zvavakabatanidzwa
mukudzokorora kwetsika dzeDhamma neVinaya, iyo yakaenderera kwemwedzi
mipfumbamwe. Mambo, iye pachake akabvunzurudza vatongi kubva kune mamiriyoni akawanda pamusoro pezvidzidzo zveBuddha. Vaya vakabata maonero asina kunaka vakazarurwa uye vakadzingwa kubva kuSajiligha pakarepo. Nenzira iyi Bhikkhu Saṅgha yakabviswa yevanyengeri uye bhikkhus anonyengera.
Dare iri rakawana zvimwe zvinhu zvinokosha zvakare. Mukuru
Mukuru Moggaliputta Tissa, kuitira kuti arambe dzimwe nhesi uye aone
kuti Dhamma yakachengetedzwa yakachena, yakabvumirana nebhuku panguva
yedare rainzi Kathatavatthu. Bhuku
iri rinosanganisira zvitsauko makumi maviri nezvitatu, uye rinongororwa
hurukuro (kathā) uye kufungidzirwa kwemaonero ekufungidzira akaitwa
nemapoka akasiyana-siyana panyaya dzefilosofi. Ndiyo yechishanu yemabhuku manomwe eAbhidhamma Piṭaka. Nhengo
dzeDare dzakapawo chisimbiso chechibvumirano chekudzidziswa kune
dzidziso yeBuddha, achichitumidza kuti Vibhajjavāda, Dzidziso
yekuongorora. Izvo zvakafanana nedzidziso yakagamuchirwa yeTheravāda. Chimwe
chezvinhu zvakakosha zvikuru kubudirira kwegungano reDhamma uye rimwe
raizobereka michero kwemazana emakore aizouya, akanga ari kutumirwa
kwaMambo wevatongi, avo vainyatsoziva muBuddha’s Dhamma naVinaya avo
vaizokwanisa kudzokorora zvose nemoyo, kuti vadzidzise mune mapfumbamwe nyika dzakasiyana. Ava vaDhammadūta vatongi vaisanganisira Venerable Majjhantika Thera vakaenda kuKashmir neGandhāra. Akakumbirwa kuparidzira Dhamma ndokugadza mutemo wevatongi ikoko. Venerable
Mahādeva yakatumirwa kuMahinsakamaṇḍaḷa (Modern Mysore) uye Venerable
Rakkhita Thera yakatumirwa kuvanavāsī (kuchamhembe kweKanaara
kumaodzanyemba kweIndia). Venerable Yonaka Dhammarakkhita Thera
akatumirwa kuUpper Aparantaka (kuchamhembe kweGujarat, Kathiawar, Kutch
neSindh] .
Venerable
Mahārakkhita Thera akaenda kuYonaka-loka (nyika yevaLonian, Bactrians
neVaGiriki.) Venerable Majjhima Thera akaenda kuHeavanta (nzvimbo iri
pedyo nemitambo yeHimalaya). Venerable Soṇa uye Venerable Uttara
vakatumwa kuSuṇṇṇabhūmi [zvino Mayanima]. The
Venerable Mahinda Thera, The Venerable Ittiya Thera, Venerable Uttiya
Thera, Venerable Sambala Thera uye Venerable Bhaddasāla Thera
vakatumirwa kuTambapaṇṇi (zvino yava Sri Lanka). Dhamma
mishandi yemamongi aya akabudirira uye akabereka michero yakawanda
mukati mekufamba kwenguva uye akaenda nenzira yakareba mukuvhiringidza
vanhu vemunyika idzi nechipo cheDhamma uye kuchinja mararamiro avo uye
tsika. Nekupararira kwaDhamma kuburikidza nemashoko eBuddha, panguva iyo India yakazozivikanwa seVevgguru, mudzidzisi wenyika. The Fourth Council Dare rechina rakaitirwa muTambapaṇṇi [Sri Lanka] muna 29 B.C. pasi pebasa reMambo Vaṭṭagāmaṇi. Chikonzero
chikuru chekuungana kwacho ndechokuziva kuti ikozvino hazvibviri kuti
vazhinji vemamongi varambe vachichengeta iyo yose Tipiṭaka mumarangariro
avo sezvakanga zvamboitika kare kune Venerable Mahinda nevaya
vakamutevera munguva pfupi pashure pacho. Nokudaro,
sezvo unyanzvi hwekunyora hwaive, panguva ino hukawanda hukuru,
hwaifungidzirwa hunobatsira uye hunodiwa kuti muviri wose wekudzidzisa
kwaBuddha unyorwa. Mambo Vaṭṭagāmaṇi akatsigira pfungwa yemuoni uye dare rakagadzirirwa zvakananga kuderedza Tipiṭaka zvachose kunyora. Nokudaro,
kuitira kuti Dhamma chaiyo igare yakachengetedzwa, Mahārakhita
anoremekedzwa uye mazana mashanu madonki akadzokorora mashoko eBuddha
ndokubva avanyora pasi pamichindwe mashizha. Iri purojekiti inoshamisa yakaitwa mubako rinonzi, i Āloka lena, iri mumucheka wepanyika yekare kune zvino yava Matale. Nokudaro chinangwa cheMatare chakagadziriswa uye kuchengetedzwa mukunyorwa kwechokwadi Dhamma kwakavimbiswa. Gare gare, mugore rechi18, Mambo Vijayarājasīha aiva nemifananidzo yeBuddha yakagadzirwa mubako iri. The Fifth Council IFifth Council yakaitwa muMāndalay, Burma yava kuzivikanwa seMyanmar muna 1871 A.D. mukutonga kwaMambo Mindon. Chinangwa
chikuru chemusangano uyu ndechekudzokorora dzidziso dzose dzeBuddha uye
kuvatsvakurudza mumashoko mashomanana kuti aone kana chimwe chazvo
chakanga chachinjwa, chakakanganisa kana kuti chidonherwe. Yakanga
ichitungamirirwa nevakuru vatatu, Venerable Mahāthera Jāgarābhivaṃsa,
Venerable Narindābhidhaja, uye Venerable Mahāthera Sumaṅgalasāmi mune
imwe boka remamwe zviuru zviviri nemana mazana mana (2 400). Kushamwaridzana kwavo Dhamma kudzokorora kwakagara kwemwedzi mishanu. Yakanga
iriwo basa remusangano uyu kuti zviite kuti Tipiṭaka yose ishandwe
kunyoresa pamashira mazana manomwe nemakumi maviri namapfumbamwe
emabharbhe mumagwaro echiMyanmar mushure mokudzokorora kwaro kwapera uye
kubvumirana kwakabvumirana. Iri
basa guru rakagadzirwa nemamwe zviuru zviviri nemazana mazana emadurite
eEudud uye vashandi vakawanda vane ruzivo avo pavakapedza kugadzirwa
kwebhande rimwe nerimwe vakaita kuti vagare mune zviduku zvishoma
‘piṭaka’ pagodas pane imwe nzvimbo inokosha munzvimbo dzeMambo Mindon’s
Kuthodaw Pagoda pasi peMāndalay Gomo apo iyi inonzi “bhuku guru pane dzimwe nyika”, rinomira kusvikira nhasi.
Mahārakkhita Thera akaenda kuYonaka-loka (nyika yevaLonian, Bactrians
neVaGiriki.) Venerable Majjhima Thera akaenda kuHeavanta (nzvimbo iri
pedyo nemitambo yeHimalaya). Venerable Soṇa uye Venerable Uttara
vakatumwa kuSuṇṇṇabhūmi [zvino Mayanima]. The
Venerable Mahinda Thera, The Venerable Ittiya Thera, Venerable Uttiya
Thera, Venerable Sambala Thera uye Venerable Bhaddasāla Thera
vakatumirwa kuTambapaṇṇi (zvino yava Sri Lanka). Dhamma
mishandi yemamongi aya akabudirira uye akabereka michero yakawanda
mukati mekufamba kwenguva uye akaenda nenzira yakareba mukuvhiringidza
vanhu vemunyika idzi nechipo cheDhamma uye kuchinja mararamiro avo uye
tsika. Nekupararira kwaDhamma kuburikidza nemashoko eBuddha, panguva iyo India yakazozivikanwa seVevgguru, mudzidzisi wenyika. The Fourth Council Dare rechina rakaitirwa muTambapaṇṇi [Sri Lanka] muna 29 B.C. pasi pebasa reMambo Vaṭṭagāmaṇi. Chikonzero
chikuru chekuungana kwacho ndechokuziva kuti ikozvino hazvibviri kuti
vazhinji vemamongi varambe vachichengeta iyo yose Tipiṭaka mumarangariro
avo sezvakanga zvamboitika kare kune Venerable Mahinda nevaya
vakamutevera munguva pfupi pashure pacho. Nokudaro,
sezvo unyanzvi hwekunyora hwaive, panguva ino hukawanda hukuru,
hwaifungidzirwa hunobatsira uye hunodiwa kuti muviri wose wekudzidzisa
kwaBuddha unyorwa. Mambo Vaṭṭagāmaṇi akatsigira pfungwa yemuoni uye dare rakagadzirirwa zvakananga kuderedza Tipiṭaka zvachose kunyora. Nokudaro,
kuitira kuti Dhamma chaiyo igare yakachengetedzwa, Mahārakhita
anoremekedzwa uye mazana mashanu madonki akadzokorora mashoko eBuddha
ndokubva avanyora pasi pamichindwe mashizha. Iri purojekiti inoshamisa yakaitwa mubako rinonzi, i Āloka lena, iri mumucheka wepanyika yekare kune zvino yava Matale. Nokudaro chinangwa cheMatare chakagadziriswa uye kuchengetedzwa mukunyorwa kwechokwadi Dhamma kwakavimbiswa. Gare gare, mugore rechi18, Mambo Vijayarājasīha aiva nemifananidzo yeBuddha yakagadzirwa mubako iri. The Fifth Council IFifth Council yakaitwa muMāndalay, Burma yava kuzivikanwa seMyanmar muna 1871 A.D. mukutonga kwaMambo Mindon. Chinangwa
chikuru chemusangano uyu ndechekudzokorora dzidziso dzose dzeBuddha uye
kuvatsvakurudza mumashoko mashomanana kuti aone kana chimwe chazvo
chakanga chachinjwa, chakakanganisa kana kuti chidonherwe. Yakanga
ichitungamirirwa nevakuru vatatu, Venerable Mahāthera Jāgarābhivaṃsa,
Venerable Narindābhidhaja, uye Venerable Mahāthera Sumaṅgalasāmi mune
imwe boka remamwe zviuru zviviri nemana mazana mana (2 400). Kushamwaridzana kwavo Dhamma kudzokorora kwakagara kwemwedzi mishanu. Yakanga
iriwo basa remusangano uyu kuti zviite kuti Tipiṭaka yose ishandwe
kunyoresa pamashira mazana manomwe nemakumi maviri namapfumbamwe
emabharbhe mumagwaro echiMyanmar mushure mokudzokorora kwaro kwapera uye
kubvumirana kwakabvumirana. Iri
basa guru rakagadzirwa nemamwe zviuru zviviri nemazana mazana emadurite
eEudud uye vashandi vakawanda vane ruzivo avo pavakapedza kugadzirwa
kwebhande rimwe nerimwe vakaita kuti vagare mune zviduku zvishoma
‘piṭaka’ pagodas pane imwe nzvimbo inokosha munzvimbo dzeMambo Mindon’s
Kuthodaw Pagoda pasi peMāndalay Gomo apo iyi inonzi “bhuku guru pane dzimwe nyika”, rinomira kusvikira nhasi.
rechitanhatu rakadanwa kuKaba Aye kuYangon, raimbova Rangoon muna 1954,
makore makumi masere nematatu mushure mekunge yechishanu yakabatwa
muMandalay. Yakabhadharwa nehurumende yeBurma yakatungamirirwa naHurumende, Mutungamiri U Nu. Akabvumira
kuvakwa kweMahā Pāsāna Gūhā, ibako guru rakavakwa kubva pasi, kuti rive
senzvimbo yekuunganidza yakafanana neIndia Sattapānni Cave - nzvimbo
yekutanga Dhamma Council. Pakazopera,
Gungano rakaungana musi wa17 Chivabvu, 1954. Sezvazvakangoitika
kumatare ekutanga, chinangwa chayo chekutanga chaiva kutsigira uye
kuchengetedza Dhamma naVinaya chaiye. Zvisinei, yakanga iri yakasiyana nepamusoro pokuti kureva kuti vatongi vaiita chikamu mairi vakabva kunyika masere. Ava
zviuru zviviri nemazana mashanu vakadzidza vaTravāda vatongi vaibva
kuMyanmar, Cambodia, India, Laos, Nepal, Sri Lanka, Thailand neVietnam. Iko
kunopera Venerable Mahāsi Sayadaw akagadzwa basa rakaisvonaka
rokukumbira mibvunzo inodiwa pamusoro peDhamma yeVenerable Bhadanta
Vicittasārābhivaṃsa Tipiṭakadhara Dhammabhaṇḍāgārika uyo akavapindura
vose vakadzidza uye vanogutsa. Nenguva
iyo gungano iri rakaungana, nyika dzose dzakabatanidzwa dzaive nePāli
Tipiṭaka dzakashandurwa mumabhuku avo, kunze kweIndia. Kudzokorora
kwemashoko eDhamma Magwaro kwakatora makore maviri apo Tipiṭaka nemamwe
mabhuku ezvinyorwa mune zvinyorwa zvose zvakaongororwa zvakaoma. Chero kusvibiswa kwakawanikwa kwakaonekwa, kuregererwa kwakakosha kwakagadzirwa uye maBhaibheri ese akazobatanidzwa. Zvinofadza kuti yakawanikwa kuti pakange pasina misiyano yakawanda mune zvinyorwa zvepi zvinyorwa. Pakupedzisira,
mushure mokunge Bato raive ravabvumirana nemutemo, zvose zvikamu
zveTipiṭaka nemapato avo zvakagadzirirwa kushandiswa pamichina yezvino
uye zvakabudiswa mumutauro weMyanmar (Burmese). Kubudirira
uku kunoshamisa kwakaitwa kuburikidza nemabasa akazvitsaurira ezviuru
zviviri nemazana mazana emamonki uye vanhu vakawanda vari vanhu. Basa ravo rakasvika pakupera muna May, 1956, maviri nehafu yemakumi mana shure kwekuwana Ishe paParinibbāna. Basa remakurukota iri raiva kubudirira kunoshamisa kwevatariri kubva munyika yose yeBhudha. Shanduro
yeTipiṭaka iyo yatakatanga kubudisa yakaratidzwa seyechokwadi kune
dzidziso dzakanaka dze Gotama muBuddha uye iyo inonyanya kupiwa mazita
avo kusvikira zvino. Mifananidzo yakadhindwa mushure mokunge Sixth Sazitagāyana yakadhindwa muMyanmar. Kuti
vanhu vaIndia vave nemabhuku aya, Vipassana Research Institute
yakatanga iyo purojekiti kuti ibudise Tipiṭaka neAṭṭhakathās uye ṭikas
mu Devanagari mugore ra1990. Akamutsa Rimwe Nokuziva Dzidziso dzeBuddha mumashoko 5
Nguva dzose Ita Zvakanaka Iva Nehanya! Kuti uwane tsanangudzo yakazara Ndapota shanyirai:
Analytic
Insight Net - FREE Online Tipiṭaka Research and Practice University uye
yakabatana NEWS kuburikidza ne http://sarvajan.ambedkar.org mune 105
CLASSICAL LANGUAGES
Kubva:
http://sarvajan.ambedkar.org Shandura iyi Google Translation mumutauro waamai vako uchishandisa
https://translate.google.com Ndicho CHIDZIDZO chako Imeyili:
buddhasaid2us@gmail.com
http://www.palicanon.org/
https://www.youtube.com/watch?v=HhVupJ6UERY
J. Krishnamurti - Brockwood Park 1979 - Discussion 4 with Buddhist Scholars - Truth
J. Krishnamurti - Official Channel
Published on Jan 6, 2014
J. Krishnamurti - Brockwood Park 1979 - Discussion 4 with Buddhist Scholars - Truth
Summary:
Q: Is there a difference between reality and truth?
All the things that thought has put together — literature, poetry,
painting, illusions, gods and symbols — that is reality for us. But
nature is not created by thought.
Can the mind, the network of all the senses apprehend, see and observe truth?
Psychological time is the invention of thought, which we use as a means
of achieving enlightenment. Is such time an illusion? Is truth
measurable by words? Truth is timeless, thought is of time, and the two
cannot run together.
Without love, without compassion, truth
cannot be. I cannot go to truth, I cannot see truth. Truth can only
exist when the self is not.
—
This channel is managed by the Krishnamurti Foundation Trust, UK, and by the Krishnamurti Foundation of America.
The role of the foundations was described by Krishnamurti when he
said, ’The foundations will see to it that these teachings are kept
whole, are not distorted, are not made corrupt. They will not give rise
to any sectarian spirit in their activities… nor create any kind of
place of worship around the teachings or the person.’
We
maintain extensive archives of Krishnamurti’s original works and all
four Krishnamurti foundations are actively engaged in the publication of
material in various forms.
Our videos contain thousands of
subtitles in more than 25 languages, translated by volunteers from all
over the world. If you would like to help us with translating subtitles,
please contact us at digital@kfoundation.org
For more information about J. Krishnamurti and the Krishnamurti foundations:
International Site - http://www.jkrishnamurti.org/
Facebook - https://www.facebook.com/jk.krishnamurti
Twitter - https://twitter.com/orgKrishnamurti
Krishnamurti Foundation Trust, UK - http://www.kfoundation.org/
Krishnamurti Foundation of America - http://www.kfa.org/
Krishnamurti Foundation of India - http://www.kfionline.org/
Fundación Krishnamurti Latinoamericana - http://www.fkla.org/
This organization is a registered charity. Registered charity number: 312865
© 1979 Krishnamurti Foundation Trust
Category
Education
youtube.com
J. Krishnamurti - Brockwood Park 1979 - Discussion 4 with Buddhist Scholars - Truth Summary: Q: Is there a…
WordPress database error: [Table './sarvajan_ambedkar_org/wp_comments' is marked as crashed and should be repaired]
SELECT COUNT(comment_ID) FROM wp_comments WHERE comment_post_ID = 5350 AND comment_approved = '1';
WordPress database error: [Table './sarvajan_ambedkar_org/wp_comments' is marked as crashed and should be repaired]
SELECT COUNT(*) FROM wp_comments WHERE comment_post_ID = '5350' AND comment_approved = '1'
Fatal error: Allowed memory size of 16777216 bytes exhausted (tried to allocate 382950 bytes) in /home/pegasus/SiteBlog-2.0.0-RELEASE_bundle/SiteBlog/wp-includes/functions-formatting.php on line 63