Kushinara Nibbana Bhumi Pagoda- Free Online Analytical Research and Practice University for “Discovery of Buddha the Awakened One with Awareness Universe” in 116 Classical Languages
White Home, Puniya Bhumi Bengaluru, Prabuddha Bharat International.
Categories:

Archives:
Meta:
April 2020
M T W T F S S
« Mar   May »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
04/17/20
LESSON 3338 Sat 18 Apr 2020 Free Online NIBBANA TRAINING from KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA -PATH TO ATTAIN PEACE and ETERNAL BLISS AS FINAL GOAL DO GOOD! PURIFY MIND AND ENVIRONMENT! Even a seven year old can Understand. A seventy year old must practice. Say YES to Paper Ballots NO to EVMs/VVPATs to save Democracy, Liberty, Equality and Fraternityfor the welfare, happiness and peace for all Awakened aboriginal societies. is the HONEST VOICE of ALL ABORIGINAL AWAKENED SOCIETIES (VoAAAS) Dr B.R.Ambedkar thundered “Main Bharat Baudhmay karunga.” (I will make India Buddhist) All Aboriginal Awakened Societies Thunder ” Hum Prapanch Prabuddha Bharatmay karunge.” (We will make world Prabuddha Prapanch) The Ontology of the Middle Way-Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One, It is indisputable that SC/ST-Bahujan political formations such as the BSP have risen to prominence in Prabuddha Bharatian life since the 1990s and this has therefore found lodgements in the academic world, till then obsessed with the multiplicity of modes of production and the authentic flavour of Prabuddha Bharatian nationalism. The role of Dr BR Ambedkar (1891-1956) in the making of the Indian republic was more widely accepted.Independent country has developed a strong appetite for aspects of fascism, including Nazi ideology. https://www.worldometers.info/ BEST NEWS One of the Chief Ministers Padapadi Yelanisamy declared that COVID-19 will be contained and it will become ZERO on 20-4-2020 Permanent CURFEW will be ended while the World Research Scientists say that the Vaccine for COVID-19 will get ready after two years. The need of the hour is RAPID CURE Kits for COVID-19 The farmers growing flowers are worried that threr are no takers. the CM may send them to EVM Modi so that he can place them on the ear of people of this country. Recovered from COVID-19 571,145 Mahāsatipaṭṭhāna Sutta — Attendance on awareness — Classical Serbian-Класични српски
Filed under: General, Vinaya Pitaka, Sutta Pitaka, Abhidhamma Pitaka, Tipiṭaka KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA
Posted by: site admin @ 10:10 am

LESSON 3338 Sat 18 Apr 2020

Free Online NIBBANA TRAINING
from

KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA -PATH TO ATTAIN PEACE and ETERNAL BLISS AS FINAL GOAL


DO GOOD! PURIFY MIND AND ENVIRONMENT!
Even a seven year old can Understand. A seventy year old must practice.

Say YES to Paper Ballots
NO to EVMs/VVPATs to save Democracy, Liberty, Equality and Fraternityfor
the welfare, happiness and peace for all Awakened aboriginal societies.

is the

HONEST


VOICE of ALL ABORIGINAL AWAKENED SOCIETIES (VoAAAS)

Dr B.R.Ambedkar thundered “Main Bharat Baudhmay karunga.” (I will make India Buddhist)

All Aboriginal Awakened Societies Thunder ” Hum Prapanch Prabuddha Bharatmay karunge.” (We will make world Prabuddha Prapanch)

The Ontology of the Middle Way-Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One,

It is indisputable that SC/ST-Bahujan political
formations such as the BSP have risen to prominence in Prabuddha Bharatian life since
the 1990s and this has therefore found lodgements in the academic
world, till then obsessed with the multiplicity of modes of production
and the authentic flavour of Prabuddha Bharatian nationalism. The role of Dr BR
Ambedkar (1891-1956) in the making of the Indian republic was more
widely accepted.Independent country has developed a strong appetite for aspects of fascism, including Nazi ideology.

https://www.worldometers.info/

BEST NEWS

One of the Chief Ministers Padapadi Yelanisamy  declared that COVID-19 will be contained and it will become ZERO on 20-4-2020

Permanent CURFEW will be ended

while the World Research Scientists say that the Vaccine for COVID-19 will get ready after two years.


The need of the hour is RAPID CURE Kits for COVID-19


The
farmers growing flowers are worried that threr are no takers. the CM
may send them to EVM Modi so that he can place them on the ear of people
of this country.

Recovered from COVID-19

571,145

Mahāsatipaṭṭhāna Sutta — Attendance on awareness — Classical Serbian-Класични српски

Класични српски-Класични српски
НАЈБОЉЕ ВИЈЕСТИ


Један од главних министара Падапади Иеланисами изјавио је да ће
ЦОВИД-19 бити садржан и он ће постати ЗЕРО 20-4-2020. Стални ЦУРФЕВ биће
завршен након што светски научници за истраживање кажу да ће се вакцина
за ЦОВИД-19 добити након две године.

Пољопривредници који
узгајају цвеће забринути су да их нема. ЦМ их може послати ЕВМ Моди-у
како би их ставио на ухо људима ове земље.

Опоравак од ЦОВИД-19
571,145

Светска популација 7,778,517,927Тренутно Светско становништво на
18-4-220

Светска популација 7,778,517,927 -Тренутна светска популација 41,590,066Брви ове године
139.942Другове данас
Ове године 17,460,506 смртоносних дана
58,751Деатхс данас
24,129,560Нети раст становништва ове године
81,191Нети раст становништва данас

Влада и економија
5,481,773,380 $ Јавни расходи за здравство данас
3.753.373.534 долара издатци за јавно образовање данас
1,712,405,709 $ Јавни војни издаци данас
Ове године произведено 23,282,427 аутомобила
Ове године произведено је 44.663.942 бицикала 74.524.393Компјутери произведени ове године
Друштво и медији
Ове године објављено 793.965 нових наслова књига 174.312.047Велике новине су данас циркулиране
Данас се широм света продаје 243,954ТВ уређаја
Данас је продато 2.362.026 мобилних телефона
$ 105,998,421Менеи је потрошио на видеоигре данас 4,534,456,061Интернет корисници данас у свету
95,293,566,586Е-поруке су послане данас
2,481,888Блог постова написаних данас
282,132,839Твеетс послани данас 2,593,999,700Гоогле претраге данас
Животна средина
1.543.928Најбољи губитак ове године (хектара)
Ове године је изгубљено од ерозије тла (ха) 2,078,545
10,728,389,548 ЦО2 емисије ове године (у тонама) 3,562,551Освештавање ове године (хектари)
Отпуштено 2,907,154 Токсичне хемикалије
у околини ове године (тона)
Храна
842.360.549Не прехрањени људи на свету 1.691.974.855Привели људи на свету
754,718,673Обим људима у свету
11.218 Људи који су данас умрли од глади 210.803.650Мене су потрошили данас у САД због болести повезаних са гојазношћу.
$ 69,348,153Монеи је потрошио на губитак килограма
програми у САД-у данас
Вода
1,291,200,739Вода је коришћена ове године (милион Л)
249,988 Смрти изазване водним болестима ове године
801,843,574 Људи без приступа
сигуран извор воде за пиће
Енергија
Данас се користи 171.445.200 енергија (МВх), од чега: 145.943.835- из необновљивих извора (МВх)
25,818,152- из обновљивих извора (МВх) 1,074,284,145,827
Сунчева енергија која данас погађа Земљу (МВх)
35,163,373 Нафтно пумпа данас (барели) 1,511,417,534,010Олово лево
(барели) 15,762Дневна до краја нафте (~ 43 године)
1,096,446,218,561Народни гас остао (бое)
57.708Дне краја природног гаса
4,317,408,770,165Угаљ лево (бое)
148,876Дневна до краја цоа
Здравље
Ове године смртно је страдало од 3.853.771 смртних болести
Ове године смртно страдало од 144.399 сезонских грипа
2,256,460 Смрти деце млађих од 5 година
12,619,367Аборти ове године
91,756 Смрти мајки током рођења ове године
41.721.644ХИВ / АИДС заражених
499,043 Смрти изазване ХИВ-ом / АИДС-ом у овој години
2,438,100 Смрти изазване раком ове године
291,186 Смрти изазване маларијом ове године
5.564.476.374 Цигарете пушене данас
Ове године 1,484,020 смрти усљед пушења
742,478 Смрти изазване алкохолом ове године
318.339 самоубистава ове године
118,759,072,928 долара ове године су новца потрошили на илегалне дроге
Ове године у саобраћајним несрећама 400 саобраћајних несрећа 400,732
Деле ово!
До,
Уважени уважени истраживачи света и свих бесплатних онлине е-врховних
судова света, министарстава за истраживање и здравље свих влада света,
лекари који се баве истраживањем, медијима и друштвеним медијима и 99,9%
свих буђених абориџинских друштава уопште.

Суб: Захтев за доношење налога свим владама да објаве све детаље о томе како се опоравио од ЦОВИД-19
571,145 се 18-4-2020 опоравио од ЦОВИД-19. Такви детаљи ће помоћи свих 7.777.428.302

Кликните на

хттпс://ввв.ворлдометерс.инфо/

за


Тренутна свјетска популација која је преживјела свјетско становништво и
живи у миру ослобођена текуће трајне полицијске сатнице коју су
наметнуле владе.

1. Да ли је ЦОВИД-19 биолошки вирус или лабораторијски креиран вирус за ИИИ светски биолошки рат

Са љубазним поздравима и повољним наруџбама

С поштовањем
Јагатхеесан Цхандрасекхаран.


2. Такву жалбу могу преживјети сви преживјели људи бесплатним
интернетским врховним судовима, министарствима за истраживање и
здравство свих влада свијета, докторима истраживања, медијима и
друштвеним медијима уопште.

3. Закључајте своје домове и поставите

ЗАБРАЊЕН УЛАЗ
одбора за


ЦОВИД-19, Иама дхармараја, ЕВМ убица демократских институција (Моди),
Бевакооф Јхоотхе Псхопхопс (БЈП) и шеф РСС-а (Ровди / Раксхаса Сваиам
Севакс) фашистички Хитлери да спрече смрт од глади

4. Сви
7,778,517,927Тренутно светско становништво које преживљава у свету биће увек срећно, добро и сигурно!

Нека сви живе дуго!

Нека сви буду мирни, тихи, будни, пажљиви и имају равнодушност са јасним разумевањем да се све мења!

Како се опоравио 571.145 случајева ЦОВИД-19:
41,590,066Брви ове године 139,942Брви данас 17,460,506Дрше ове године
58,751Друго данас 24,129,560Нети раст становништва ове године 81,191Нети
пораст становништва данас

5. Свијет ће бити сретан ако ће тајна о
томе како и са којим вакцином или лијеком бити излијечена, која мора
бити објављена. То ће уштедјети трошкове лијечења од 7,5 Лакх у влади и
15 УС $ у приватним болницама.

6. Сви врховни судови морају донијети наредбе на овом рачуну да садрже ЦОВИД-19. Социјални медији морају истакнути овај аспект.


7. Све владе и њихови фондови формирани за ЦОВИД-19 морају и треба да
плаћају накнаде за болнице и обезбеде интернетску храну и прихватилиште
за раднике мигранте тако што ће богатство земаља равномерно
дистрибуирати између свих делова друштва ради њихове добробити, среће и
мира. избор је између глади и инфекције и њиховог постизања вјечног
блаженства као коначног циља. Поред БЦГ вакцина које су убризгане људима
спречавају вирус,

хттпс://ввв.даилимаил.цо.ук/…/ЦОВИД-19-Аустралиан-ресеарцхе…


8. Аустралијски истраживачи тврдили су два постојећа лека која могу да
„излече“ ЦОВИД-19 лековима ХИВ и анти-маларијом, јер лекови који се
користе за лечење ХИВ-а и маларије могу се користити за борбу против
ЦОВИД-19, кажу научници из аустралијске терапије која се креће плазмом
као обећавајућа опција за спас живота све док се не нађе вакцина.
Хидроксиклорокрокин против маларије, који је Трумп сматрао могућношћу
лечења за ЦОВИД-19, где се Моди поклонио захтевима председника Доналда
Трумпа.

9. А свакако не и стални продужени полицијски час
скривеног лечења хиндутве као што су испијање крављег урина, купка од
крављег гноја, пљескање рукама, потискивање (тхоппу каранам) богу
ганесха, ангха прадарсханам и светла за осветљење за избацивање ЦОВИД-19
и окривљавање Абориџини пробуђени муслимани који су претворени у СЦ /
СТ (недодирљиве) за ширење вируса од стране Моди, Агарвал, Пила Рајесх
од стране Здравственог одељења психопата Бевакооф Јхоотхе (БЈП). Како
није доказано, они морају бити резервисани према Закону о спречавању
злочина.

10.Бесплатна онлине НИББАНА ОБУКА
од
КУСХИНАРА НИББАНА БХУМИ ПАГОДА - ПУТ ДО ДОСПЕЋА И ВЕЧНОГ БЛАЗА КАО ЗАВРШНИ ЦИЉ
ЧИНИТЕ ДОБРО! ЧИСТО РАСПОЛОЖЕЊЕ И ОКОЛИНА!

Чак и седмогодишњак може да разуме. Седамдесетогодишњак мора да вежба.

Реците ДА гласачким листићима
НЕ ЕВМ-овима / ВВПАТ-овима да спасу демократију, слободу, једнакост и
братство за добробит, срећу и мир за сва пробуђена абориџинска друштва.

ЧЕСТО ГЛАСАЊЕ СВИХ АОРИГИНАЛНИХ ПРОЧИТАНИХ ДРУШТВА (ХВоАААС)

Др Б.Р.Амбедкар је громогласио „Маин Бхарат Баудхмаи карунга.“ (Направит ћу Индију будистичком)

Сва друштва пробуђена у Абориџину громогласно “Хум Прапанцх Прабуддха Бхаратмаи карунге.” (Направићемо свет Прабуддха Прапанцх)

Потреба сата је РАПИД ЦУРЕ комплети за ЦОВИД-19

Буда цитира класичну Маори-Маори Маори

хттпс://ен.википедиа.орг/вики/Ворлд_популатион

Пробуђени један са наставцима свести о
Бол је поклон
Уместо да га избегавате,
Научите да је пригрлите.
Без бола,
нема раста

Кад су Пробуђеног са свесношћу питали шта је стекао вежбајући концентрацију.
Одговорио је: “Ништа!”
„Међутим, Пробуђени са свешћу је рекао,
Да вам кажем
шта сам изгубио:
Љутња,
Анксиозност,
Депресија,
Несигурност,
Страх од старог
Старост и смрт. “

Бојати се

Шта нас цитати Пробуђеног са свесношћу уче о страху?

Замените свој страх за слободу.

“Чак се ни смрти не треба бојати онога ко је мудро живео.”


„Цела тајна постојања је да се нема страха. Никада се не бојте шта ће
бити од вас, не зависите од никога. Само се тренутак када одбаците сву
помоћ ослобађате. “

„Кад неко има осећај не воље за зло, када се
осети спокојно, неко ужива у слушању добрих учења; кад неко има та
осећања и цени их, ослобађа се страха. “

„Хаос је својствен свим сложеним стварима. Наставите с марљивошћу. “

„Неправда је кратак пут до смрти, а марљив је начин живота; глупи људи беспослени, мудри људи марљиви. “

„Никада не видим шта је урађено; Видим само шта још преостаје да се уради. “

“Не боравите у прошлости, не сањајте о будућности, концентришите ум на садашњи тренутак.”


„Боље је победити себе него победити хиљаду битака. Тада је победа
твоја. Не могу вам га узети ни анђели ни демони, небо или пакао. “

“Боље је путовати добро него стићи.”

„Мир долази изнутра. Не тражите без њих. “

„Једини прави неуспех у животу није бити истина ономе кога најбоље знају.“


„Нема ништа страшније од навике сумње. Сумња раздваја људе. То је отров
који распада пријатељства и прекида угодне односе. Трн је који иритира и
боли; то је мач који убија. “

„Хиљаде свећа се могу запалити са једне свеће и животни век неће бити скраћен. Срећа се никада не смањује дељењем. “

„Ми смо оно што мислимо. Све оно што јесмо настаје нашим мислима. Својим мислима стварамо свет. “

“Оно што мислимо, то постајемо.”

Мисли и идеје иду даље кроз акцију.

“Врч пуни кап по кап.”

„Идеја која је развијена и спроведена у рад је важнија од идеје која постоји само као идеја.“

„Мржња ни у једном тренутку не престаје мржњом. Мржња престаје саосећањем.
Ово је непроменљив закон. “

„Имати саосећање са свим бићима, подједнако богатима и сиромашнима; свако има своју патњу. Неки трпе превише, други премало. “

„Држати се беса је попут хватања врућег угља са намером да га бацате на некога другог; ти си тај који гори. “

“У полемику у тренутку када осећамо љутњу већ смо престали тежити истини и почели смо тежити себи.”


“Научите ову троструку истину свима: великодушан ум, љубазан говор и
живот служења и саосећања су ствари које обнављају човечанство.”

“Схватити све значи опростити све.”

“Нећеш бити кажњен због свог беса, казнићеш својим гневом.”

Здравље

Здрав ум и тело нас оснажују за живот.

„Свако људско биће је аутор сопственог здравља или болести.“

“Здравље је највећи дар, задовољство највеће богатство, верност најбољи однос.”


„Тајна здравља и за ум и за тело није да тугујете за прошлошћу, бринете
о будућности или предвиђате невоље, већ да живите у садашњем тренутку
паметно и озбиљно.“

„Да бисте уживали у добром здрављу, да бисте
пружили истинску срећу нечијој породици, да бисте свима донели мир, прво
морате да дисциплиновате и контролишете сопствени ум. Ако човек може да
контролише свој ум, он може да нађе пут до Буђења са свесношћу и сва
мудрост и врлина ће му природно доћи. “

“Одржавање доброг здравља је обавеза … у супротном нећемо бити у стању да одржимо свој ум јаким и бистрим.”

“Одржавање доброг здравља је обавеза … у супротном нећемо бити у стању да одржимо свој ум јаким и бистрим.”


„Без здравља живот није живот; то је само стање ума и патње, слика
смрти. “Живот и живот Живот је путовање, а мудрост је Северна звезда.


“Хјухо доживљава јединство живота види своје сопствено Ја у свим
бићима, а сва бића у сопственом Ја, и на све гледа са непристрасним.”

“Као што свећа не може да гори без ватре, тако и људи не могу живети без духовног живота.”


„Као што се благо открива са земље, тако се и врлина појављује из
добрих дела, а мудра се појављује из чистог и мирног ума. Да би се
сигурно лагано кретао кроз лавиринт људског живота, потребна је светлост
мудрости и водство животиње. “

“Живот пати”. “Стопало осети стопало када осети земљу голим стопалом.”

“Мора постојати зло да би добро могло доказати своју чистоћу изнад њега.”
“Да би живео чист несебичан живот, не сме се ништа сматрати сопственим усред обиља.”

“Када схватите колико је све савршено, нагнути ћете главу уназад и смејати се небу.”

“Не можете путовати стазом док не постанете сама стаза.”


„Ваш посао је да откријете свој посао, а затим свим снагом да му се
препустите.“ Саосећање, повезаност и јединство Ми имамо утицај и вредни
смо.

„Све се ствари појављују и нестају због подударања узрока и
услова. Ништа никада не постоји потпуно само; све је повезано са свим
осталим. “

„Амбиција је попут саосећања, нестрпљива и кашњења и ривала.“

„Јединство се може манифестирати само Бинарним. Само јединство и идеја Јединства су већ две. “


„Можете да тражите у целом свемиру некога коме је потребно ваше
саосећање и наклоност него ви сами, а ту особу не можете нигде наћи. Ви
сами, колико год у целом универзуму заслужујете своју љубав и љубав. “

Ум, мисао и размишљање Наше мисли обликују нас и свет око нас.

„Сва погрешна дела настају због ума. Ако се ум трансформише, може ли остати неправде? “


„Анинсинсера и злог пријатеља више се плаши него дивље звери; зла
животиња може ранити ваше тело, али зли пријатељ ће вам ранити дух. “


“Не верујте ништа, без обзира где сте то прочитали или ко је рекао,
номинирајте ако сам то рекао, осим ако се не слаже са вашим разумом и
сопственим здравим разумом.”

“Он је у стању ко мисли да је у стању.”

„Човјеков властити ум, а не непријатељ или непријатељ, га је намамио на зле начине.“ „Ум је све. Оно што мислиш да постајеш. “

“Они који су ослобођени огорчених мисли сигурно проналазе мир.”
„Ми смо оно што мислимо. Све оно што јесмо настаје нашим мислима. Својим мислима стварамо свет. “

Лични развојМастер себе.

„Не прецењујте оно што сте добили, нити завидите другима. Онај ко завиди другима не постиже душевни мир. “

„Врлине, попут муза, увек се виде у групама. Добар принцип никада није пронађен само у било којој дојци. “

“Освајање себе је већи задатак од освајања других.”

“Врлина је прогоњена више од злих него што их добро воли.”
„Обликоване су наше мисли; постајемо оно што мислимо. Кад је ум чист,
радост следи као сенка која никад не напушта. “Самопоуздање не
дозвољавајте себи.

„Нико нас не спашава осим нас самих. Нико не може и нико не сме. Ми сами морамо кренути стазом. “

„Створите сопствено спасење. Не зависите од других. “Говорите пажљиво изаберите своје речи.

„Адог се не сматра добрим псом, јер је добар лајеж. Човек се не сматра добрим човеком, јер је добар говорник. “

“Боље од хиљаду шупљих речи, једна је реч која доноси мир.”


“Језик попут оштрог ножа … Убија без да црпи крв.” “Мудри су начинили
свој говор мислима, просипајући га док је зрно просијало кроз сито.”

„Све речи које изговоримо треба изабрати са пажњом, људи ће их чути и на њих утицати добро или зло.“ Истина је свуда око нас.

„На небу не постоји разлика између истока и запада; људи су стварали мисли из сопственог ума и онда верују да су истините.

„Постоје само две грешке које човек може да направи на путу ка истини; не иде скроз и не започне. “

“Три ствари се не могу дуго сакрити: сунце, месец и истина.”

сопствене речи будде са најбољим анимираним песмама плес песме у класичном српском-Класични српски


Сатипаттхана Сутта (МН 10). Дискурс о успостављању пажње) и
Махасатипаттхана Сутта (ДН 22) (Велики дискурс о успостављању пажње) су
два најважнија и најраширенија дискурса у палијском канону Теравада
будизма. Први се такође налази у амгама других раних школа, а пригрлили
су га савремени махајански практичари, попут Тхицх Нхат Ханх.

Ови
дискурси (Пали: сутта) дају начин за практиковање пажње у разним
контекстима и потенцијално континуирано. Познато, Буда на почетку овог
разговора изјављује: “Ово је директан пут (Пали: екаиано … магго),
монаси, за прочишћавање бића, за превазилажење туге и туге, за гашење
патње и туга, ходање стазом истине, за спознају ниббане …. “
Превод наслова

Енглески преводи наслова, “Сатипаттхана Сутта”, укључују:

“Дискусија узбуђења пажње” типитака / мн / мн.010.сома.хтмл (Сома, 1999)
“Основе дискусије о пажњи” типитака / мн / мн.010.ниса.хтмл (Нианасатта, 1994)
“Оквири референтног дискурса” типитака / мн / мн.010.тхан.хтмл (Тханиссаро, 1995)


Према Аналаио (2006, стр. 29–30), Тханиссаро (2000) и Нианапоника
(1996, стр. 9–10), део разлога за разноликост у преводу овог наслова има
везе са сложеном речи Пали „ анализира сатипаттхана “. Може се
протумачити као “сати-паттхана” (”темељ умности”) или “сати-упаттхана”
(”присуство сабраности”).

Што се тиче префикса „Маха-“ у Пали
наслову ДН 22, то једноставно значи „велико“ или „веће“ и вероватно се
односи на проширени одељак ДН 22 о пажњи на Четврте племените истине.

Разни прикази и канонски пласмани
БУДДМоон.јпг


У кинеском канону, Ниан Цху Јинг (念 處 經, Смртиупастхана Сутра),
заснован на извору Сарвастивадин, налази се на страни 582 из Таисхо
Трипитака Вол. 1, Мадхиама Агама бр. 26. Друга верзија са Тхе
Смртиупастхана Сутра није преведена на тибетански, осим као део дуге
Прађапарамита сутре у коју је била уграђена. У тибетанском преводу
постоји „Саддхарма Смртиупастхана Сутра“ (брана па’и цхос дран па ние
бар бзхаг па’и мдо // дампе цходрен пание барзхак пе до) али ово је
веома велика рана махаиана сутра и потпуно је другачија текст. Вен.
Ајахн Сујато завршио је опсежно упоредно истраживање о разним одласцима
Сутте, под називом Историја мисаоности. Ове различите верзије су
прилично сличне.

У Тхеравадин Пали канону, Сатипаттхана Сутта је
десети дискурс у Мајдхима Никаиа (МН), па га често називају „МН 10“; у
канонском издању Пали Тект Социети (ПТС), овај текст започиње на 55.
страници првог свеска своје тродимензионалне Мајјхиме Никаиа (М), па је
наизменично представљен као “М и 55.”

Што се тиче Махасатипапана
Сутте, ово је 22. дискурс у Дигха Никаиа (ДН) и зато га често називају
“ДН 22″; у издању Цанон-а ПТС-а, Махасатипаттхана Сутта почиње на 289.
страници другог свеска ПТС-ове тро звезде Дигха Никаиа (Д) и на тај је
начин наизменично представљен као “Д ии 289.”

У пост-каноничкој
палијској литератури, класични коментар Сатипаттхана Сутте (као и за
целокупну Мајјхиму Никаиа) налази се у Буддхагхосиним Папанцасудани
(Буллитт, 2002; Сома, 2003).

Садржај
Бурма012.јпг

У
овој сути, Буда идентификује четири референце за успостављање умности
(сатипаттхана): тело, сензације (или осећања), ум (или свест) и менталне
садржаје. Затим се даље рашчлањују на следеће одељке и пододељке:

Тело (Каја)
Дисање (погледајте и Анапанасати Сутта)
Положаји (ходање, стајање, седење, лежање)
Јасно схватање
Размишљање о одбојности тела
Размишљање о материјалним елементима
Гробље контемплације
Сензације / осећања (Ведана)
пријатна или непријатна или нимало пријатна-ни непријатна (неутрална) осећања
овоземаљска или духовна осећања
Ум / свест (Цитта)
пожуда (сарагам) или без пожуде (витарагам)
мржња (садосам) или без мржње (витадосам)
заблуда (самохам) или без заблуде (витамохам)
уговорени (санкхиттам) или распршени (виккхиттам)
узвишен (махаггатам) или не узвишен (амахаггатам)
надмашив (са-уттарам) или ненадмашан (ануттарам)
утихнули (самахитам) или нису утихнули (асамахитам)
отпуштено (вимуттам) или није пуштено (авимуттам)
Ментална садржина (Дхамма)
Тхе Хиндранцес
Агрегати приањања
Основе смисла и њихови ударци
Чимбеници буђења са свесношћу
Четири племените истине

Контекст
Типографија заснована на личности
Гб.буддха.моон.јпг


Према Аналаио (2006, стр. 24–25) и Сома (2003, стр. Кскии - ккив),
Папанцасудани препоручују различиту сатипаттхану у зависности од тога да
ли је особа:

више тежи ка афективној жудњи или интелектуалној спекулацији; и,
се више мери у њиховим одговорима или брзом реакцијом.

На основу ове две димензије, препоручена сатирићана на коментару у личности огледа се у доњој мрежи.
искуствена оријентација
(лик)
афективна
(екстровертна) когнитивна
(интроверт)
реактивност /
темперамент успорен телесни ум
брзо сензирање менталних садржаја


Сома (2003, стр. Кскив) додаје да би сви вежбачи (без обзира на њихов
карактер и темперамент) такође требали вежбати држање држања (кретање,
стајање, седење, лежање) и Јасно разумевање, о чему пише: “Читава пракса
пажљивост зависи од тачног схватања вежби садржаних у ова два дела која
се овде спомињу. “

Пракса са једним фокусом, узастопна и истовремено

Постоје разни начини на које се могу користити методе описане у Сатипаттхана Сутта укључујући:

Усредсредите се на једну методу. Метода о којој се највише пише у енглеском језику јесте пажња даха.
Вежбајте различите методе појединачно узастопце.
Одржавајте пажљивост дисања као примарног предмета док користите друге методе за решавање подражаја који не дишу.
Вежбајте више метода било у тандему или на контекст вођен начин

Такође видети

Савесност (будизам)
Будистичка медитација
Випассана
Махасати медитација

Сродни дискурси:

Анапанасати Сутта
Каиагата-сати Сутта
Маха-сатипаттхана Сутта

Сродне праксе:

Сампајанна
Патикуламанасикара

Сродни концепти:

Махабхута
Камматтхана
Ведана
Вијнана
Скандха
Садаиатана / Аиатана
Седам фактора просветљења
Четири племените истине

Извор

Википедија: Сатипаттхана Сутта

Махасатипаттхана Сутта - Похађање свести - уз најбољу анимирану слику Буде, песму, плес на класичном српском-Класични српски

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх…
Сатипаттхана Сутта (дискурс о основама пажње)

Иуттадхаммо Бхиккху
77,9К претплатника
Јутарњи разговор у приватном боравку у Цоломбоу, 21. децембра 2014
Категорија
образовање
Лиценца
Лиценца за доделу Цреативе Цоммонса (поновна употреба је дозвољена)
Изворни видео снимци
Погледајте атрибуције
Јутарњи разговор у приватном боравку у Цоломбоу, 21. децембра 2014
О овој веб страници
иоутубе.цом
Сатипаттхана Сутта (дискурс о основама пажње)
Јутарњи разговор у приватном боравку у Цоломбоу, 21. децембра 2014
Махасатипаттхана Сутта - Похађање свести - у 29) Класични енглески, римски,

Овај сутта се широко сматра основном референцом за праксу медитације.
Увод

И. Посматрање Каје
СВЕДОК ШЕШЕЉ - ОДГОВОР: Одељак о анапани
Б. Одељак о положају
Ц. Одељак о сампајанини
Д. Одељак о одбојности
Е. Одељак о елементима
Ф. одсек на девет основа шарне

ИИ. Посматрање Ведана

ИИИ. Посматрање Цитте

ИВ. Посматрање Дхамми
СВЕДОК ШЕШЕЉ - ОДГОВОР: Одељак о Ниварајима
Б. Одељак о Кхандхасима
Ц. Одељак о осећајним сферама
Д. Одељак о Бојјхангасу
Е. Одељак о истинама
Е1. Изложба Дуккхасацца
Е2. Изложба Самудаиасацца
Е3. Изложба Ниродхасаке
Е4. Изложба Маггасацца

Увод

Тако сам чуо:
Једном приликом Бхагава је боравио међу Курусима у Каммасадхамми, пијачном граду Куруса. Тамо се обратио бхиккхусу:
- Бхиккхус.– Бхадданте је одговорио на бхиккхус. Бхагава је рекао:
- Ово, бхиккхус, је пут који не води ничему осим прочишћењу бића,
превазилажењу туге и жалости, нестанку дуккха-доманасса, постизању
правог пута, остваривању Ниббане, то јест четири сатипаттханас.


Које четири? Овде, бхиккхус, бхиккху живи посматрајући киа у каиа, атапи
сампајано, сатима, одустајући од абхијјх-доманасса према свету. Он
борави посматрајући ведану у ведани, атапи сампајано, сатима, одустајући
од абхијјх-доманасса према свету. Он пребива посматрајући цитре у
цитта, атапи сампајано, сатима, одрекао се абхијјха-доманасса према
свету. Он пребива посматрајући дхамму · с у дхамми · с, атапи сампајано,
сатима, одустајући од абхијјха-доманасса према свету.

И. Каианупассана

СВЕДОК ШЕШЕЉ - ОДГОВОР: Одељак о анапани


И како, бхиккхус, живи бхиккху посматрајући кају у киаји? Овде,
бхиккхус, бхиккху, након што је отишао у шуму или отишао у корен дрвета
или отишао у празну собу, седи савијајући ноге укрштајући, постављајући
кају усправно и постављајући сати паримукхам. Будући да је сато он
удише, биће сато он издише. Дуго дишећи он разуме: ‘Дуго дишем’;
издишући дуго он разуме: ‘Дубоко дишем’; дисање укратко он разуме:
‘дисам укратко’; издишући кратко он разуме: ‘дисам кратко’; тренира
себе: ‘осетивши целу кају, удахнем’; тренира себе: ‘осетивши целу кају,
издисаћу’; тренира себе: ‘смирујући каиа-санкхарас, удахнем’; тренира
себе: ‘смирујући каиа-санкхарас, издахнем’.

Баш као што,
бхиккхус, вешт токар или приправник, прави дуги заокрет, схвата: ‘Правим
дугачак заокрет’; чинећи кратак завој, разуме: ‘Ја правим кратак
завој’; на исти начин, бхиккхус, бхиккху, дуго дисање, разуме: ‘Дуго
дишем’; издишући дуго он разуме: ‘Дубоко дишем’; дисање укратко он
разуме: ‘дисам укратко’; издишући кратко он разуме: ‘дисам кратко’;
тренира себе: ‘осетивши целу кају, удахнем’; тренира себе: ‘осетивши
целу кају, издисаћу’; тренира себе: ‘смирујући каиа-санкхарас, удахнем’;
тренира себе: ‘смирујући каиа-санкхарас, издахнем’.

Тако пребива
посматрање каје у каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји
споља, или пребива посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива
посматрајући самудају појава у каји, или пребива посматрајући одумирање
појава у каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у
каиа; или друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему,
само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се
ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у
каиа.

Б. Одељак о положају

Надаље, бхиккхус, бхиккху, док
хода, разумије: ‘ходам’, или док стоји стоји: ‘стојим’, или док сједим
он разумије: ‘сједим’, или док леже он разумије: ‘ Лезим ‘. Иначе, у ком
год положају да се налази његова каја, он то схвати у складу са тим.


xn--e1aq.xn--80adgdoacm0c.xn--c1avg
Jagatheesan Chandrasekharan

Тако
пребива посматрање каје у каји изнутра, или пребива посматрање каје у
каји споља, или пребива посматрање каје у каји изнутра и споља; он
пребива посматрајући самудају појава у каји, или пребива посматрајући
одумирање појава у каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи
феномене у каиа; или друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна
у њему, само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и
не држи се ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи
посматрајући киа у каиа.

Ц. Одељак о сампајанини

Надаље,
бхиккхус, бхиккху, док се приближава и док одлази, дјелује са
сампајанном, док гледа унапријед и док гледа око себе, понаша се са
сампајанном, савијајући се и док се истеже, понаша се са сампајанном,
док носи хаљине и горњи огртач и док носи посуду, он се понаша са
сампајанином, док једе, док пије, док жваче, док куша, понаша се са
сампајаном, док учествује у квару и мокрењу, понаша се са сампајанином,
док хода, док стоји, док седите , док спава, док је будан, док говори и
док ћути, понаша се са сампајанном.

Тако пребива посматрање каје у
каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

Д. Одељак о одбојности


Надаље, бхиккхус, бхиккху сматра ово тијело, од стопала горе и од длаке
на глави доље, која је ограничена његовом кожом и пуна разних врста
нечистоћа: “У овој каји постоје длаке главе, длака на телу, ноктима,
зубима, кожи, месу, тетивама, костима, коштаној сржи, бубрезима, срцу,
јетри, плеури, слезини, плућима, цревима, мезентерији, стомаку са
његовим садржајем, изметом, жучи, гнојницом гној, крв, зној, маст, сузе,
маст, пљувачка, носна слуз, синовијална течност и мокраћа. “

Баш
као да је, бхиккхус, постојала кеса са два отвора и напуњена разним
врстама зрна, попут брда, паприка, мунг пасуља, крављег грашка, сезама
сезама и ољуштеног пиринча. Човек доброг вида, откопчавши га, размотрио
би [његов садржај]: “Ово је брдски орах, ово је патуљасти; то су мунг
пасуљ, они су крављи грашак, они су сезамово семе и ово је љуска рижа;”
на исти начин, бхиккхус, бхиккху сматра ово тело, од стопала горе и од
длаке на глави доле, која је ограничена његовом кожом и пуна разних
врста нечистоћа: “У овој каји, тамо су длаке главе, длаке тела, ноктију,
зуби, кожа, месо, тетиве, кости, коштана срж, бубрези, срце, јетра,
плеура, слезина, плућа, црева, мезентерија, желудац са својим садржајем,
изметом, жуч, гној, гној, крв, зној, маст, сузе, маст, слина, слузница
носа, синовијална течност и мокраћа. “

Тако пребива посматрање
каје у каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или
пребива посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући
самудају појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у
каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или
друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери
пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта
на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

Е. Одељак о елементима


Надаље, бхиккхус, бхиккху, одражава се на ову саму каиа, међутим она је
постављена, али је распоређена као састојак од елемената: “У овој каји
се налази земаљски елемент, водени елемент, елемент ватре и елемент
зрака.”

Баш као што је, бхиккхус, вешт месар или
месар-приправник, убивши краву, седео на раскрсници и исекао је на
комаде; на исти начин, бхиккхус, бхиккху рефлектира ову саму кају,
међутим она је постављена, међутим она је смештена: “У овој каји постоји
елемент земље, водени елемент, елемент ватре и елемент ваздуха.”


Тако пребива посматрање каје у каји изнутра, или пребива посматрање
каје у каји споља, или пребива посматрање каје у каји изнутра и споља;
он пребива посматрајући самудају појава у каји, или пребива посматрајући
одумирање појава у каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи
феномене у каиа; или друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна
у њему, само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и
не држи се ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи
посматрајући киа у каиа.

(6)
Даље, бхиккхус, бхиккху, баш као
да види мртво тело, бачено у земљано тло, неповезане кости разбацане ту
и тамо, овде ручна кост, тамо кост стопала, овде кост глежња, тамо кост
поткољенице , овде бедрена кост, кост кука, овде ребро, задња кост,
овде кичмена кост, вратна кост, овде вилица, зубна кост или лобања, он
то сматра веома каиа : “И ова каја је такве природе, постаће таква и
није ослобођена таквог стања.”

Тако пребива посматрање каје у
каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(7)
Надаље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тијело, бачено у
земљано тло, а кости су поцрвењеле попут шкољке, и то сматра врло
киајом: “Ова каја је такоде природе, она иде постати такав, и није
ослобођен таквог стања. “

Тако пребива посматрање каје у каји
изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(8)
Даље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тело, бачено у земљано
тло, нагомилано у кости стари више од годину дана, ово сматра веома
каиа: “И ова каја је такве природе, постаће такав и није ослобођен
таквог стања. “

Тако пребива посматрање каје у каји изнутра, или
пребива посматрање каје у каји споља, или пребива посматрање каје у каји
изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају појава у каји, или
пребива посматрајући одумирање појава у каји, или пребива посматрајући
самудају и преносећи феномене у каиа; или друго, [схватајући:] “ово је
киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке нане и пуког
патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на свету. Дакле,
бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(9)
Надаље,
бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тијело, бачено у земљано тло,
труле кости спуштене у прах, сматра ово врло киајом: “Ова каја је такоде
природе, постају овакви и нису ослобођени таквог стања. “

Тако
пребива посматрање каје у каји изнутра, или пребива посматрање каје у
каји споља, или пребива посматрање каје у каји изнутра и споља; он
пребива посматрајући самудају појава у каји, или пребива посматрајући
одумирање појава у каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи
феномене у каиа; или друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна
у њему, само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и
не држи се ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи
посматрајући киа у каиа.

Тако пребива посматрање каје у каји
изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

Ф. одсек на девет основа шарне

(1)
Надаље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тијело, бачено у
земљану земљу, једног дана мртвог или два дана мртвог или тродневног
мртвог, натеченог, плавкастог и гнојног, он то сматра врло каиа: ” Ова
каја је такође такве природе, постаће таква и није ослобођена таквог
стања. “

Тако пребива посматрање каје у каји изнутра, или пребива
посматрање каје у каји споља, или пребива посматрање каје у каји
изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају појава у каји, или
пребива посматрајући одумирање појава у каји, или пребива посматрајући
самудају и преносећи феномене у каиа; или друго, [схватајући:] “ово је
киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке нане и пуког
патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на свету. Дакле,
бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(2)
Даље,
бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тело, бачено у земљано тло,
једе вране, једе соколи, једу супе, једу чапље, пси их поједу, биће једу
тигрови, једу их пантери, једу их разне врсте бића, он сматра ову врло
каиа: “Ова је каја такође такве природе, постати ће таква и није
ослобођена таквог стања. “

Тако пребива посматрање каје у каји
изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(3)
Надаље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тијело, бачено у
земљано тло, шљокицу с месом и крвљу, коју држе заједно тетиве, сматра
да је ово врло каиа: “Ова каја је такођер таква природа, постаће такав и
није ослобођен таквог стања. “

Тако пребива посматрање каје у
каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или пребива
посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају
појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у каји, или
пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или друго,
[схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(4)
Даље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тело, бачено у земљано
тло, кичасто месо без меса и натопљено крвљу, које држе заједно тетиве,
сматра ово врло киаом: “Ова каја такође припада таква природа, постаће
таква и није ослобођена таквог стања. “

Тако пребива посматрање
каје у каји изнутра, или пребива посматрање каје у каји споља, или
пребива посматрање каје у каји изнутра и споља; он пребива посматрајући
самудају појава у каји, или пребива посматрајући одумирање појава у
каји, или пребива посматрајући самудају и преносећи феномене у каиа; или
друго, [схватајући:] “ово је киа!” сати је присутна у њему, само у мери
пуке нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта
на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући киа у каиа.

(5)
Надаље, бхиккхус, бхиккху, баш као да види мртво тијело, бачено у
земљану земљу, кичму без меса и крви, сједињену тетивама, сматра да је
ово врло каиа: „Ова каја је такођер таква природа, постаће овако, и није
ослобођена таквог стања. “

Разуме мана, разуме дхамме, разуме
самиојану која настаје захваљујући ово двоје, он разуме како настаје
неисписана самиојана, разуме како је напуштена самиојана напуштена, и
разуме како напуштена самиојана не настаје убудуће.

Дакле, он
пребива посматрање дхамми у дхаммама изнутра, или остаје посматрање
дхамми у дхаммама споља, или остаје посматрање дхамми у дхаммама изнутра
и споља; он пребива посматрајући самудају појава у дхаммама, или
пребива посматрајући одустајање од појава у дхаммама, или пребива
посматрање самудаје и преношење феномена у дхамама; или друго,
[схватајући:] “ово су дхамме!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама, у
односу на шест унутрашњих и спољних аиатанана.

Д. Одељак о Бојјхангасу


Даље, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама у вези са
седам бојјахага. И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући
дхамме у дхаммама у односу на седам бојјахаса?

Овде, бхиккхус,
бхиккху, који је у њему присутан сати самбојјхага, разуме: “у мени је
сати самбојјхага” тамо где није присутна сати самбојјхага, он разуме: “у
мени нема сати самбојјхаге”; он разуме како настаје непозвани сат
самбојјхага; он разуме како се настали сат самбојјханга развија до
савршенства.

Будући да је дхаммавицаиа самбојјханга присутна у
себи, он разуме: “унутар мене је дхаммавицаиа самбојјхага”; тамо где
није присутна дхаммавицаиа самбојјханга, он разуме: “унутар мене нема
дхаммавицаиа самбојјхага”; он разуме како настаје непозвани дхаммавицаиа
самбојјханга; он разуме како се настала дхаммавицаиа самбојјханга
развија до савршенства.

У њему је присутна вирија самбојјхага, он
разуме: „унутар мене је вирија самбојјхага“; тамо у коме није присутан
вирииа самбојјхага, он разуме: “унутар мене не постоји вирииа
самбојјхага”; он разуме како настаје непозвани вирииа самбојјханга; он
разуме како се настала вирија самбојјхага развија до савршенства.


Будући да је у њему присутан пити самбојјхага, он разуме: “унутар мене
је пити самбојјхага”; тамо где у њему није присутан пити самбојјхага, он
разуме: “унутар мене нема пити самбојјхага”; разуме како настаје
непозвани пити самбојјханга; он разуме како се настали пити самбојјханга
развија до савршенства.

У њему је присутан пасаддхи самбојјхага,
он разуме: “унутар мене је пасаддхи самбојјхага”; тамо у коме није
присутан пасаддхи самбојјхага, он разуме: “у мени нема пасаддхи
самбојјхаге”; он разуме како настаје непозвани пасаддхи самбојјхага; он
разуме како се настали пассаддхи самбојјханга развија до савршенства.


Будући да је унутар њега присутан самадхи самбојјханга, он разуме:
„унутар мене је самадхи самбојјхага“; тамо у коме није присутан самадхи
самбојјхага, он разуме: “у мени нема самадхи самбојјхага”; разуме како
настаје непозвани самадхи самбојјхага; он разуме како се настали самадхи
самбојјханга развија до савршенства.

Будући да је унутар њега
присутна упеккха самбојјхага, он разуме: “унутар мене је упеккха
самбојјхага”; тамо у коме није присутан упеккха самбојјхага, он разуме:
“унутар мене нема упеккха самбојјхага”; разуме како настаје непозвани
упеккха самбојјханга; он разуме како се настали упеккха самбојјханга
развија до савршенства.

Дакле, он пребива посматрање дхамми у
дхаммама изнутра, или остаје посматрање дхамми у дхаммама споља, или
остаје посматрање дхамми у дхаммама изнутра и споља; он пребива
посматрајући самудају појава у дхаммама, или пребива посматрајући
одустајање од појава у дхаммама, или пребива посматрање самудаје и
преношење феномена у дхамама; или друго, [схватајући:] “ово су дхамме!”
сати је присутна у њему, само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он
живи одвојено и не држи се ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху,
живи посматрајући дхамме у дхаммама, говорећи о седам бојјахага.


Овде, бхиккхус, бхиккху, који је у њему присутан уддхацца-куккуцца,
разуме: “унутар мене је уддхацца-куккуцца”; тамо где у њему није
присутан уддхацца-куккуцца, он разуме: “унутар мене нема
уддхацца-куккуцца”; разуме како настаје непозвани уддхацца-куккуцца;
разуме како је напуштена уддхака-куккуцца напуштена; и он разуме како
напуштена уддхака-куккуцца у будућности не настаје.

Овде,
бхиккхус, бхиккху, који је унутар њега присутан вицикиццха, разуме:
„унутар мене је вицикиццха“; тамо где није присутан вицикиццха, он
разуме: “унутар мене нема вицикиццха”; разуме како настаје непозвани
вицикиццха; разуме како је напуштена вицикиццха напуштена; и он разуме
како напуштена вицикиццха не настаје у будућности.

Дакле, он
пребива посматрање дхамми у дхаммама изнутра, или остаје посматрање
дхамми у дхаммама споља, или остаје посматрање дхамми у дхаммама изнутра
и споља; он пребива посматрајући самудају појава у дхаммама, или
пребива посматрајући одустајање од појава у дхаммама, или пребива
посматрање самудаје и преношење феномена у дхамама; или друго,
[схватајући:] “ово су дхамме!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама, у
односу на пет ниваранас.

Б. Одељак о Кхандхасима

Даље,
бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама у односу на пет
кахада. И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући дхамме у
дхаммама у односу на пет кахада?

Ево, бхиккхус, бхиккху
[разазнаје]: “такав је рупа, такав је самудаја од рупе, такав је одлазак
од рупе; такав је ведана, такав је самудаја ведана, такав је одлазак
ведана”; је санна, такав је и самудаја санна, такав је и одлазак санна;
такав је санкхара, такав је и самудаја од санкхара, такав је одлазак
санкхара; такав је виннана, такав је самудаја виннана, такав је
преминуће виннана “.

Дакле, он пребива посматрање дхамми у
дхаммама изнутра, или остаје посматрање дхамми у дхаммама споља, или
остаје посматрање дхамми у дхаммама изнутра и споља; он пребива
посматрајући самудају појава у дхаммама, или пребива посматрајући
одустајање од појава у дхаммама, или пребива посматрање самудаје и
преношење феномена у дхамама; или друго, [схватајући:] “ово су дхамме!”
сати је присутна у њему, само у мери пуке нане и пуког патиссатија, он
живи одвојено и не држи се ни за шта на свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху,
живи посматрајући дхамме у дхаммама, у односу на пет кахада.

Ц. Одељак о осећајним сферама


Даље, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама у односу
на шест унутрашњих и спољних аиатанана. И даље, бхиккхус, како један
бхиккху живи посматрајући дхамме у дхаммама у односу на шест унутрашњих и
спољних аиатанана?

Овде, бхиккхус, бхиккху разуме цакху, он
разуме рупу, он разуме самиојану која настаје захваљујући ово двоје, он
разуме како настаје непозвани самиојана, разуме како је напуштена са
абандонедиојана напуштена, и он разуме како напуштена самиојана не
настаје у будућности.

Разуме соту, разуме саду, разуме самиојану
која настаје захваљујући ово двоје, разуме како настаје неисписана
самиојана, разуме како је напуштена самиојана напуштена, и разуме како
напуштена самиојана не настаје убудуће.

Разумева гану, он разуме
ганду, разуме самиојану која настаје захваљујући ово двоје, он разуме
како настаје непозвана сајојајана, разуме како је напуштена сајојајана
напуштена, и разуме како напуштена сајојајана не настаје убудуће.


Разуме џивху, разуме расу, разуме самиојану која настаје захваљујући
ово двоје, разуме како настаје неисписана самиојана, разуме како је
напуштена самиојана напуштена, и разуме како напуштена самиојана не
настаје убудуће.

Разуме кају, разуме фоттхаббу, разуме самиојану
која настаје услед ове двојице, разуме како настаје непозвана самиојана,
разуме како је напуштена самиојана напуштена, и разуме како напуштена
самиојана не настаје убудуће.

Е. Одељак о истинама

И
надаље, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама у односу
на четири арије · саке. И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи
посматрајући дхамме у дхаммама у односу на четири арије · саке?

Е1. Изложба Дуккхасацца


А шта је, бхиккхус, дуккха арииасацца? Јати је дуккха, старење је
дуккха (болест је дуккха) марана је дуккха, туга, ламентација, дуккха,
доманасса, а невоља је дуккха, удруживање с оним што није вољено је
дуккха, дисоцијација од онога што се воли је дуккха, а не добити оно што
жели је дуккха; укратко, пет упадана · к · кхандхас су дуккха.

А
шта је, бхиккхус, јати? За различита бића у разним класама бића, јати,
рођење, силазак [у материцу], настајање [у свету], појава, приказивање
каханди, стицање ајатанаса. Ово, бхиккхус, назива се јати.

А шта
је, бхиккхус, јара? За различита бића у разним класама бића, јара, стање
пропадања, пукнуће [зуба], сиједа коса, губитак косе, пад виталности,
пропадање индрије: ово, бхиккхус, се зове јара.

А шта је,
бхиккхус, мараја? За различита бића у разним класама бића, пропаст,
стање померања [ван егзистенције], распад, нестанак, смрт, маренда,
одлазак, распад кхандха, полагање леша: ово, бхиккхус, назива се марана.


А шта је, бхиккхус, туга? У једном, бхиккхус, повезан са разним врстама
несреће, дотакнут различитим врстама дуккха дхамме, туге, жалости,
стања туге, унутрашње туге, унутрашње велике туге: ово, бхиккхус,
називамо тугом.

И шта је, бхиккхус, ламентација? У једном,
бхиккхус, повезан са разним врстама несреће, дотакнут различитим врстама
дуккха дхамме, повике, јадиковања, плача, јаука, стања плача, стања
плакања: ово, бхиккхус, називамо јадање.

А шта је, бхиккхус,
дуккха? Шта год, бхиккхус, тјелесна дуккха, тјелесна непријатност,
дуккха настала тјелесним контактом, неугодни ведаиитас: ово се,
бхиккхус, назива дуккха.

А шта је, бхиккхус, доманасса? Шта год,
бхиккхус, ментална дуккха, ментална непријатност, дуккха настала
менталним контактом, непријатни ведаиитас: ово се, бхиккхус, назива
доманасса.

А шта је, бхиккхус, очај? У једном, бхиккхус, повезан
са разним врстама несреће, дотакнут различитим врстама дуккха дхамме,
невоље, очаја, стања у невољи, стања у очају: ово се, бхиккхус, назива
очај.

И шта је, бхиккхус, дуккха повезаности са оним што је
неспорно? Овде, што се тиче облика, звукова, укуса, мириса, телесних
појава и менталних појава, постоје ненадмашни, не уживају, непријатни
или пак други који желе нечију штету, они који желе губитак, они који
желе нечију нелагоду, они који желе нечије ослобађање од везаности,
сусретања, повезивања, бити заједно, сусрести се са њима: ово, бхиккхус,
назива се дуккха повезаности с оним што није спорно.

И шта је,
бхиккхус, дуккха одвајања од онога што је прихватљиво? Овде се тичу
облика, звукова, укуса, мириса, телесних појава и менталних појава који
су пријатни, пријатни, пријатни или пак они који желе предност, они који
желе нечију корист, они који желе нечију удобност, они који желе жеља
да се неко ослободи везаности, да се не сретне, да се не повезује, да не
буде заједно, да их не сусреће: ово, бхиккхус, назива се дуккха
одвајањем од онога што је прихватљиво.

И шта је, бхиккхус, дуккха
да не добије оно што жели? У бићима, бхиккхусима, који имају
карактеристику да се рађа, рађа се таква жеља: “Ох, стварно, можда за
нас не постоји јати, и заиста, не можемо ли доћи до јати.” Али то се не
може постићи жељом. Ово је дуккха не добити оно што жели.

Код
бића, бхиккхуса, који имају карактеристику да остаре, јавља се таква
жеља: “Ох, стварно, можда нема јара за нас, и заиста, можда не бисмо
дошли на јара.” Али то се не може постићи жељом. Ово је дуккха не добити
оно што жели.

У бићима, бхиккхусима, који имају карактеристику
да се разболе, рађа се таква жеља: “Ох, стварно, можда нема болести за
нас, и заиста, можда не долазимо до болести.” Али то се не може постићи
жељом. Ово је дуккха не добити оно што жели.

Код бића, бхиккхуса,
који имају карактеристику да остаре, јавља се таква жеља: “Ох, заиста,
можда неће бити мараке за нас, и заиста, можда не бисмо дошли на
мараку.” Али то се не може постићи жељом. Ово је дуккха не добити оно
што жели.

ИИ. Посматрање Ведана

И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући ведана у ведану?


Овде, бхиккхус, бхиккху, доживљава сукха ведана, подвлачи: „Ја
доживљавам сукха ведана“; доживљава дуккха ведана, подвлачи: „Ја
доживљавам дуккха ведана“; доживљавање адуккхам-асукха ведана, подвлачи:
„Ја доживљавам адуккхам-асукха ведана“; доживљавам сукха ведана самиса,
подвлачи: „Ја доживљавам сукха ведана самиса“; доживљавам сукха ведана
нирамиса, подвлачи: „Ја доживљавам сукха ведана нирамиса“; доживљава
дуккха ведана самиса, подвлачи: „Ја доживљавам дуккха ведана самиса“;
доживљава дуккха ведана нирамиса, подвлачи: „Ја доживљавам дуккха ведана
нирамиса“; доживљавам адуккхам-асукха ведана самиса, подвлачи: „Ја
доживљавам адуккхам-асукха ведана самиса“; доживљавам адуккхам-асукха
ведана нирамиса, подвлачи: „Ја доживљавам адуккхам-асукха ведана
нирамиса“.

Тако пребива посматрање ведана у ведани изнутра, или
пребива посматрање ведана у ведани споља, или остаје посматрање ведана у
ведани споља и споља; он пребива посматрајући самудају појава у ведани,
или пребива посматрајући одустајање од појава у ведани, или пребива
посматрајући самудају и преносећи феномене у ведани; или друго,
[схватајући:] “ово је ведана!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Тако, бхиккхус, бхиккху живи посматрајући ведана у ведану.

ИИИ. Посматрање Цитте

И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући цитату у цитта?


Овде, бхиккхус, бхиккху разуме цитту са рагом као „цитта са рага“, или
он цитта без рага разуме као „цитта без рага“, или разуме цитту са досом
као „цитта са доса“, или он разуме цитту без досе као “цитта без досе”,
или он цитта са мохама разуме као “цитта са моха”, или он разуме цитту
без моха као “цитта без моха”, или он сакупља цитту као “сакупљена
цитта”, или разуме расути цитта као “распршена цитта”, или он разуме
проширену цитту као “проширену цитту”, или непроширену цитту разуме као
“непроширену цитру”, или он разуме непролазну цитту као “прошириву
цитту”, или он разуме ненадмашива цитта као “ненадмашна цитта”, или он
устаљену цитту схвата као “насељену цитату”, или он неслужену цитту
разуме као “нераспоређену цитту”, или он ослобођену цитту разуме као
“ослобођену цитту”, или он необележену цитту разуме као “неисверену
цитту”.

Тако пребива посматрање цитте у циттани изнутра, или
остаје посматрање цитта у циттани споља, или остаје посматрање цитте у
циттани споља или екстерно; он пребива посматрајући самудају појава у
цитити, или пребива посматрајући преношење појава у цитити, или пребива
посматрајући самудају и преносећи феномене у цитти; или друго,
[схватајући:] “ово је цитта!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Тако, бхиккхус, бхиккху живи посматрајући цитату у цитта.

ИВ. Посматрање Дхамми

СВЕДОК ШЕШЕЉ - ОДГОВОР: Одељак о Ниварајима


И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући дхамме у дхамми?
Овде, бхиккхус, бхиккху живи посматрајући дхамме у дхамми у односу на
пет ниваранас. И даље, бхиккхус, како један бхиккху живи посматрајући
дхамме у дхаммама у односу на пет ниваранас?

Овде, бхиккхус,
бхиккху, који је у њему присутан камаццханда, разуме: „постоји
камаццханда у мени“; тамо где у њему није присутна камацанда, он разуме:
“унутар мене нема камацанде”; он разуме како настаје непозвана
камаццханда; он разуме како је напуштена камаццханда напуштена; и он
разуме како напуштена камацанда не настаје у будућности.

Овде,
бхиккхус, бхиккху, који је у њему присутан биапада, схвата: “унутар мене
је бапада”; тамо где није присутан бапада, он разуме: „у мени нема
бипада“; он разуме како настаје непозвани Биапада; разуме како је
напуштена бапада напуштена; и он разуме како напуштена бапада не настаје
у будућности.

Овде, бхиккхус, бхиккху, у коме је присутан
тајнамидха, схвата: “унутар мене је тхинамиддха”; тамо у коме није
присутан тинамидха, он разуме: “у мени нема тимнамидхе”; разуме како
настаје непозвани тинамиддха; он разуме како је напуштена тинамидха
напуштена; и он разуме како напуштена тинамидха не би настајала у
будућности.

Jagatheesan Chandrasekharan

Код
бића, бхиккхуса, који имају карактеристике туге, јадиковања, дуккха,
доманасса и невоље, рађа се таква жеља: “Ох, стварно, за нас не може
бити туге, жалости, дуккха, доманасса и невоље, и стварно, зар не дођите
на тугу, жалост, дукху, доманасу и невољу. ” Али то се не може постићи
жељом. Ово је дуккха не добити оно што жели.

А шта су, бхиккхус,
укратко пет упаданаккхандхас? То су: рупа упаданаккхандха, веданаа
упаданаккхандха, санна упаданаккхандха, санкхара упаданаккхандха,
виннана упаданаккхандха. Они се укратко називају бхиккхусом, пет
упаданаккхандхас.

То се назива, бхиккхус, дуккха арииасацца

Е2. Изложба Самудаиасацца


А шта је, бхиккхус, дуккха-самудаиа арииасацца? То тахха води ка
поновном рођењу, повезано са жељом и уживањем, проналажењем радости овде
или тамо, то јест: кама-танха, бхава-танха и вибхава-танха. Али овај
танха, бхиккхус, кад се појављује, где настаје и када се насељује, где
се насељава? У оном свету који делује пријатно и пријатно, то је место
где се танха, кад настаје, где се настањује, насељава.

И шта је
на свету угодно и пријатно? Око у свету је пријатно и пријатно, постоји
танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Ухо у свету
је пријатно и пријатно, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
слегне, насељава се. Нос у свету је пријатан и пријатан, постоји танха,
кад се појави, настане, тамо се слегне, насељава се. Језик у свету је
пријатан и сусретљив, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
слегне, насељава се. Каиа је у свету пријатна и пријатна, постоји танха,
кад се појави, настане, тамо се слегне, насељава се. Мана у свету је
пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави, настане, тамо када се
насели, насељава се.

Видљиви облици у свету су пријатни и
пријатни; постоји танха, кад се појави, настане, тамо се насељава,
насељава. Звуци у свету су пријатни и пријатни; постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се слегну, насељавају. Мириси у свету су пријатни и
пријатни, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се слегну,
насељавају. Укуси у свету су пријатни и пријатни, постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се слегне, насељава се. Телесне појаве у свету су
пријатне и пријатне; постоји танха, кад настаје, настаје, тамо се
насељава, насељава. Дхамме у свету су пријатне и пријатне, постоји
танха, кад се појави, настане, тамо се слегну, насељавају.


Око-виннана у свету је пријатно и пријатно, тамо танха, кад се појави,
настане, тамо се насељава, насељава. Ухо-виннана у свету је пријатно и
пријатно, тамо танха, кад се појави, настаје, тамо се насељава,
насељава. Нос-виннана у свету је пријатан и пријатан; постоји танха, кад
се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Језик-виннана у свету
је пријатан и сусретљив, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
насељава, насељава. Каиа-виннана у свету је пријатна и сусретљива,
постоји танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава.
Мана-виннана у свету је пријатна и сусретљива, постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се насељава, насељава.

Самфаза ока у свету
је пријатна и пријатна; постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
насељава, насељава. Самфаза уха у свету је пријатна и пријатна, постоји
танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Самфаза носа у
свету је пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави, настане,
тамо се слегне, насељава се. Самфаза језика у свету је пријатна и
сусретљива, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се насељава,
насељава. Каиа-сампхасса је у свету пријатна и сусретљива, постоји
танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Мана-самфасса
у свету је пријатна и сусретљива, постоји танха, кад се појави,
настане, тамо се насељава, насељава.

Ведана која је рођена из
самфасе ока у свету је пријатна и сусретљива, постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се насељава, насељава. Ведана у свету рођена од
самфасе ушију је пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави,
настане, тамо се насељава, насељава. Ведана која је рођена из самфасе из
носа у свету је пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави,
настане, тамо се насељава, насељава. Ведана која је рођена из
језика-самфасе у свету је пријатна и сусретљива, постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се насељава, насељава. Веданаа рођена из
каиа-сампхасса у свету је пријатна и сусретљива, постоји танха када се
појави, настане, тамо се насељава, насељава. Ведана која је рођена од
мана-самфасе у свету је пријатна и пријатна; постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се насељава, насељава.

Санна видљивих форми
на свету је пријатна и пријатна, тамо танха, кад се појави, настаје,
тамо се насељава, насељава. Санна звукова у свету је пријатна и
пријатна; постоји танха, кад се појави, настане, тамо се слегну,
насељавају. Санна мириса у свету је пријатна и пријатна; постоји танха,
кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Санна укуса у свету
је пријатна и пријатна, тамо танха, кад настане, настаје, тамо се
насељава, насељава. Санна телесних појава у свету је пријатна и
пријатна; тамо танха, кад се појави, настаје, тамо се насељава,
насељава. Санна Дхаммас у свијету је угодна и угодна, тамо танха, кад се
појави, настаје, тамо се насељава, насељава.

Намјера [повезана
са] видљивим облицима у свијету је угодна и пријатна; тамо се појављује
танха, кад настане, тамо се насељава, насељава. Намера [везана за]
звукове у свету је пријатна и пријатна; постоји танха, кад се појави,
настане, тамо се слегне, насељава се. Намера [везана за] мирисе у свету
је пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
слегну, насељавају. Намјера [везана за] укусе у свијету је угодна и
пријатна; тамо се појављује танха, кад настане, тамо се насељава,
насељава. Намјера [везана за] тјелесне појаве у свијету је угодна и
пријатна; тамо се појављује танха, кад настане, тамо се насељава,
насељава. Намјера [везана за] дхамме у свијету је угодна и пријатна;
постоји танха, кад се појави, тамо се настани, настани.

Танха за
видљиве форме у свету је пријатна и пријатна, тамо танха када се појави,
настаје, тамо када се слегне, насељава се. Танха за звукове у свету је
пријатна и пријатна, тамо танха када настане, настаје, тамо када се
слегне, насељава се. Танха за мирисе у свету је пријатна и пријатна,
тамо танха кад се појави, настане, тамо се слегну, насељавају. Танха за
укус у свету је пријатан и пријатан, тамо танха, кад се појави, настане,
тамо се насељава, насељава. Танха за телесне појаве у свету је пријатна
и пријатна, тамо танха када се појави, настане, тамо се насељава,
насељава. Танха за дхамме у свијету је угодна и пријатна, тамо танха
када се појави, настане, тамо се насељава, насељава.

Витакка
видљивих форми у свету је пријатна и пријатна; постоји танха, кад се
појави, настане, тамо се насељава, насељава. Витакка звукова у свету је
пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
слегну, насељавају. Витакка мириса у свету је пријатна и пријатна,
постоји танха, кад се појави, настане, тамо се слегну, насељавају.
Витакка укуса у свету је пријатна и пријатна, тамо танха, кад настане,
настане, тамо се слегне, насељава се. Витакка телесних појава у свету је
пријатна и пријатна; постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
насељава, насељава. Витакка дхамми у свету је пријатна и пријатна;
постоји танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава.


Викара видљивих форми у свету је пријатна и пријатна; постоји танха,
кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Викара звукова у
свету је пријатна и пријатна, постоји танха, кад настаје, настаје, тамо
се насељава, насељава. Викара мириса у свету је пријатна и пријатна,
постоји танха, кад се појави, настане, тамо се слегну, насељавају.
Викара укуса у свету је пријатна и пријатна, тамо танха, кад настане,
настане, тамо се слегне, насељава се. Викара телесних појава у свету је
пријатна и пријатна, постоји танха, кад се појави, настане, тамо се
насељава, насељава. Викара дхамми у свету је пријатна и пријатна, тамо
танха, кад се појави, настане, тамо се насељава, насељава. Ово се назива
бхиккхус, дуккха · самудаиа арииасацца.

Е3. Изложба Ниродхасаке


А шта је, бхиккхус, дуккха-самудаиа арииасацца? То тахха води ка
поновном рођењу, повезано са жељом и уживањем, проналажењем радости овде
или тамо, то јест: кама-танха, бхава-танха и вибхава-танха. Али овај
танха, бхиккхус, када је напуштен, где је напуштен и када престаје, где
престаје? У оном свету који изгледа пријатно и пријатно, то је место где
је танха, кад је напуштен, напуштен, где престаје, престаје.

И
шта је на свету угодно и пријатно? Око у свету је пријатно и пријатно,
тамо је Танха, кад је напуштено, напуштено, тамо када престане,
престаје. Ухо у свету је пријатно и пријатно, тамо је Танха, кад је
напуштено, напуштено, тамо када престане, престаје. Нос у свијету је
угодан и угодан, тамо је Танха, кад је напуштен, напуштен, тамо кад
престане, престаје. Језик у свијету је угодан и угодан, тамо је Танха,
кад је напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје. Каја је у свету
угодна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад
престане, престаје. Мана у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха,
кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.

Видљиви
облици у свету су пријатни и пријатни; тамо је Танха, кад је напуштен,
напуштен, тамо кад престане, престаје. Звуци у свету су пријатни и
пријатни; тамо је Танха, кад је напуштен, напуштен, тамо кад престане,
престаје. Мириси у свету су пријатни и пријатни, тамо је Танха, кад је
напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје. Укуси у свету су
пријатни и пријатни, тамо је Танха, кад је напуштен, напуштен, тамо кад
престане, престаје. Телесне појаве у свету су пријатне и пријатне, тамо
је Танха, кад је напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје. Дхамме
у свету су пријатне и пријатне, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престане, престаје.

Око-виннана у свету је
пријатно и пријатно, тамо је Танха, кад је напуштено, напуштено, тамо
када престаје, престаје. Ухо-виннана у свету је пријатно и пријатно,
тамо је танха, кад је напуштено, напуштено, тамо када престаје,
престаје. Нос-виннана у свијету је угодан и угодан, тамо је Танха, кад
је напуштен, напуштен, тамо кад престаје, престаје. Језик-виннана у
свијету је угодан и угодан, тамо је Танха, кад је напуштен, напуштен,
тамо кад престаје, престаје. Каиа-виннана у свету је пријатна и
пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престаје,
престаје. Мана-виннана у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха,
кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.

Самфаза
ока у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштено,
напуштено, тамо када престаје, престаје. Самфаза уха у свету је пријатна
и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо када
престаје, престаје. Самфаза носа у свету је пријатна и пријатна, тамо је
Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо када престаје, престаје.
Самфаза језика у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је
напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје. Каиа-сампхасса је у
свету угодна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена,
тамо кад престане, престаје. Мана-самфасса у свету је пријатна и
пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане,
престаје.

Ведана која је рођена из самфасе ока у свету је
пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престаје, престаје. Ведана у свету рођена од самфасе ушију је
пријатна и пријатна, тамо је танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престаје, престаје. Ведана која је рођена из самфасе из носа у свету
је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена,
тамо кад престане, престаје. Ведана која је рођена од језика самфасе у
свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престане, престаје. Веданаа рођена из каиа-сампхасса
у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престане, престаје. Ведана која је рођена од
мана-самфасе у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је
напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.

Санна видљивих
облика на свету је пријатан и пријатан, тамо је Танха, кад је напуштен,
напуштен, тамо када престаје, престаје. Санна звукова у свету је
пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
када престаје, престаје. Санна мириса у свету је пријатна и пријатна,
тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.
Санна укуса у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је
напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје. Санна телесних појава
у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престаје, престаје. Санна Дхаммас у свијету је
угодна и угодна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад
престане, престаје.

Намјера [везана за] видљиве форме у свијету
је угодна и пријатна; тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престаје, престаје. Намјера [везана за] звучи у свијету угодно је и
пријатно, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане,
престаје. Намјера [везана за] мирисе у свијету је угодна и пријатна,
тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.
Намјера [везана за] укусе у свијету је угодна и пријатна, тамо је
Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје. Намјера
[везана за] тјелесне појаве у свијету је угодна и пријатна, тамо је
Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престаје, престаје. Намјера
[везана за] дхамме у свијету је угодна и пријатна; тамо је Танха, кад
је напуштена, напуштена, тамо кад престаје, престаје.

Танха за
видљиве форме у свету је пријатна и пријатна, тамо је танха, кад је
напуштена, напуштена, тамо кад престаје, престаје. Танха за звукове у
свету је пријатна и пријатна, тамо је танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо када престаје, престаје. Танха за мирисе у свету је
пријатна и пријатна, тамо је танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престане, престаје. Танха за укус у свету је пријатан и пријатан,
тамо је танха, кад је напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје.
Танха за телесне појаве у свету је пријатна и пријатна, тамо је танха,
кад је напуштена, напуштена, тамо кад престаје, престаје. Танха за
дхамме у свијету је угодна и пријатна, тамо је танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престаје, престаје.

Витакка видљивих форми у
свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо када престаје, престаје. Витакка звукова у свету је
пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштено, напуштено, тамо
када престане, престаје. Витакка мириса у свету је пријатна и пријатна,
тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје.
Витакка укуса у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је
напуштен, напуштен, тамо кад престане, престаје. Витакка телесних појава
у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена,
напуштена, тамо кад престаје, престаје. Витакка дхамми у свету је
пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престане, престаје.

Викара видљивих форми у свету је пријатна
и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо када
престаје, престаје. Викара звукова у свету је пријатна и пријатна, тамо
је Танха, кад је напуштен, напуштен, тамо када престаје, престаје.
Викара мириса у свету је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је
напуштена, напуштена, тамо кад престане, престаје. Викара укуса у свету
је пријатна и пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо
кад престане, престаје. Викарија телесних појава у свету је пријатна и
пријатна, тамо је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо када
престаје, престаје. Викара дхамми у свету је пријатна и пријатна, тамо
је Танха, кад је напуштена, напуштена, тамо када престаје, престаје. То
се назива, бхиккхус, дуккха · ниродха арииасацца.

Е4. Изложба Маггасацца


А шта је, бхиккхус, дуккха · ниродха · гамини патипада арииасацца?
Управо је ова арија аттхангика магга, односно саммадиахи, саммасанкаппо,
саммаваца, саммакамманто, самма-ајиво, саммаваиамо, саммасати и
саммасамадхи.

А шта је, бхиккхус, саммадиттхи? То, бхиккхус, што
је нана дуккха, нана дуккха-самудаја, нана дуккха-ниродха и нана
дуккха-ниродха-гамини патипада, које се назива бхиккхус, саммадиахи.


А шта су, бхиккхус, саммасанкаппас? Они, бхиккхуси, који су сакапаси
неккхамме, сакапсас абиапада, санкаппас од авихимса, они се називају,
бхиккхус, саммасанкаппас.

А шта је, бхиккхус, саммаваца? То,
бхиккхус, који се суздржава од мусавада, уздржава се од писуна ваца,
уздржава се од пхаруса ваца и уздржава се од сампхаппалапа, што се
назива, бхиккхус, саммаваца.

А шта је, бхиккхус, самма-камманта?
То, бхиккхус, који се суздржава од панатипата, уздржава се од
адиннадана, уздржава се од абрахмацарииа, што се назива, бхиккхус,
самма-камманта.

А шта је, бхиккхус, самма-Ајива? Овде, бхиккхус,
племенити ученик, одустајући од погрешног преживљавања, подржава свој
живот исправним средствима за живот, што се назива, бхиккхус,
самма-ајива.

А шта је, бхиккхус, саммаваиама? Овде, бхиккхус,
бхиккху ствара своју шансу за не-настајање непозваних папака и акусала
дхамми, он се веже, ружи своју вирију, снажно примењује своју цитту и
тежи; он ствара своју шансу за одбацивање насталих папака и акусала
дхамми, он се испољава, ружи своју вирију, снажно примењује своју цитту и
тежи; он генерише своју шансу за настајање ненаданог кусала дхамме,
испољава се, буди своју вирију, снажно примењује своју цитту и тежи; он
ствара своју шансу за постојаност насталих кусала дхамми, за њихово
непостојање збрке, за њихов пораст, развој, култивацију и њихово
довршење, он се испољава, узбуђује своју вирију, снажно примењује своју
цитту и тежи. То се назива бхиккхус, саммаваиама.

Шта је,
бхиккхус, саммасати? Овде, бхиккхус, бхиккху живи посматрајући киа у
каиа, атапи сампајано, сатима, одустајући од абхијјх-доманасса према
свету. Он борави посматрајући ведану у ведани, атапи сампајано, сатима,
одустајући од абхијјх-доманасса према свету. Он пребива посматрајући
цитре у цитта, атапи сампајано, сатима, одрекао се абхијјха-доманасса
према свету. Он пребива посматрајући дхамму · с у дхамми · с, атапи
сампајано, сатима, одустајући од абхијјха-доманасса према свету. То се
назива бхиккхус, саммасати.

А шта је, бхиккхус, саммасамадхи?
Овде, бхиккхус, бхиккху, одвојио се од каме, одвојио се од акусала
дхамме, ушао у прву јхану, тамо борави, са витакком и вицаром, са пити и
сукха рођеним из одреда. Са смиривањем витакка-вицаре, улазећи у другу
јхану, он остаје у њој са унутрашњом танкилизацијом, обједињавањем
цитта, без витакка или вицара, са пити и сукхом рођеном од самадхи. И с
равнодушношћу према питију, он борави упекха, сато и сампајано, он
доживљава у каиа сукхи коју арије описују: „онај ко је равнодушан и уман
пребива у [овој] сукхи“, ушавши у трећу џану, он остаје у њему.
Напуштајући суху и напуштајући дуккху, соманасу и доманасу, који су
претходно нестали, без сукха или дуккха, чистоћом упеккха и сати, ушавши
у четврту јхану, он остаје у њој. То се назива бхиккхус, саммасамадхи.

То се назива, бхиккхус, дуккха · ниродха · гамини патипада арииасацца.


Дакле, он пребива посматрање дхамми у дхаммама изнутра, или остаје
посматрање дхамми у дхаммама споља, или остаје посматрање дхамми у
дхаммама изнутра и споља; он пребива посматрајући самудају појава у
дхаммама, или пребива посматрајући одустајање од појава у дхаммама, или
пребива посматрање самудаје и преношење феномена у дхамама; или друго,
[схватајући:] “ово су дхамме!” сати је присутна у њему, само у мери пуке
нане и пуког патиссатија, он живи одвојено и не држи се ни за шта на
свету. Дакле, бхиккхус, бхиккху, живи посматрајући дхамме у дхаммама, у
односу на четири арије-саке.

Предности вежбања Сатипаттханас


Јер, ко би, бхиккхус, практиковао ове четири сатипахане на овај начин
током седам година, може се очекивати један од два резултата: или
[савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања,
анагамита.

А камоли седам година, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус,
практиковао ове четири сатипахане на овај начин током шест година, може
се очекивати један од два резултата: или [савршено] знање о видљивим
појавама, или ако је остало нешто приањања, анагамита.

А камоли
шест година, бхиккхус. За онога ко би, бхиккхус, практиковао ове четири
сатипахане на овај начин током пет година, може се очекивати један од
два резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или ако је
остало нешто приањања, анагамита.

А камоли пет година, бхиккхус.
За онога ко би, бхиккхус, током ове четири године на овај начин
практиковао ове четири сатирижане, може се очекивати један од два
резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало
нешто приањања, анагамита.

А камоли четири године, бхиккхус. За
онога ко би, бхиккхус, током ове три године на овај начин практиковао
ове четири сатипаттане, може се очекивати један од два резултата: или
[савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања,
анагамита.

А камоли три године, бхиккхус. За онога ко би,
бхиккхус, две године практиковао ове четири сатипахане на овај начин,
може се очекивати један од два резултата: или [савршено] знање о
видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања, анагамита.

А
камоли две године, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус, практиковао ове
четири сатипахане на овај начин током једне године, може се очекивати
један од два резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или
ако је остало нешто приањања, анагамита.

А камоли једну годину,
бхиккхус. За онога ко би, бхиккхус, практиковао ове четири сатипахане на
овај начин током седам месеци, може се очекивати један од два
резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало
нешто приањања, анагамита.

А камоли седам месеци, бхиккхус. Јер,
ко би, бхиккхус, практиковао ове четири сатипахане на овај начин током
шест месеци, може се очекивати један од два резултата: или [савршено]
знање о видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања, анагамита.


А камоли шест месеци, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус, практиковао ове
четири сатипахане на овај начин током пет месеци, може се очекивати
један од два резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или
ако је остало нешто приањања, анагамита.

А камоли пет месеци,
бхиккхус. За онога ко би, бхиккхус, током четири месеца на овај начин
практиковао ове четири сатипаттхане, може се очекивати један од два
резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало
нешто приањања, анагамита.

А камоли четири месеца, бхиккхус. За
онога ко би, бхиккхус, током три месеца на овај начин практиковао ове
четири сатипаттхане, може се очекивати један од два резултата: или
[савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања,
анагамита.

А камоли три месеца, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус,
током два месеца на овај начин практиковао ове четири сатипахане, може
се очекивати један од два резултата: или [савршено] знање о видљивим
појавама, или ако је остало нешто приањања, анагамита.

А камоли
два месеца, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус, практиковао ове четири
сатипахане на овај начин током једног месеца, може се очекивати један од
два резултата: или [савршено] знање о видљивим појавама, или ако је
остало нешто приањања, анагамита.

А камоли један месец, бхиккхус.
Јер, ко би, бхиккхус, практиковао ове четири сатипахане на овај начин
током пола месеца, може се очекивати један од два резултата: или
[савршено] знање о видљивим појавама, или ако је остало нешто приањања,
анагамита.

А камоли пола месеца, бхиккхус. Јер, ко би, бхиккхус,
практиковао ове четири сатапахане на овај начин недељу дана, може се
очекивати један од два резултата: или [савршено] знање о видљивим
појавама, или ако је остало нешто приањања, анагамита.

“Овај,
бхиккхус, је пут који не води ничему осим прочишћењу бића, превазилажењу
туге и жалости, нестанку дуккха-доманасса, постизању правог пута,
остваривању Ниббане, то јест четворици сатипаттханас. ” Тако је речено и
на основу свега тога је речено.

Тако је говорио Бхагава. Одушевљен, бхиккхус је поздравио речи Бхагава.

Jagatheesan Chandrasekharan

World Population

as on
18-4-220
  
World Population
41,590,066Births this year
139,942Births today
17,460,506Deaths this year
58,751Deaths today
24,129,560Net population growth this year
81,191Net population growth today


Government & Economics
$ 5,481,773,380Public Healthcare expenditure today
$ 3,753,373,534Public Education expenditure today
$ 1,712,405,709Public Military expenditure today
23,282,427Cars produced this year
44,663,942Bicycles produced this year
74,524,393Computers produced this year

Society & Media
793,965New book titles published this year
174,312,047Newspapers circulated today
243,954TV sets sold worldwide today
2,362,026Cellular phones sold today
$ 105,998,421Money spent on videogames today
4,534,456,061Internet users in the world today
95,293,566,586Emails sent today
2,481,888Blog posts written today
282,132,839Tweets sent today
2,593,999,700Google searches today

Environment
1,543,928Forest loss this year (hectares)
2,078,545Land lost to soil erosion this year (ha)
10,728,389,548CO2 emissions this year (tons)
3,562,551Desertification this year (hectares)
2,907,154 Toxic chemicals released
in the environment
this year (tons)

Food
842,360,549Undernourished people in the world
1,691,974,855Overweight people in the world
754,718,673Obese people in the world
11,218People who died of hunger today
$ 210,803,650Money spent for obesity related
diseases in the USA
today
$ 69,348,153Money spent on weight loss
programs in the USA
today

Water
1,291,200,739Water used this year (million L)
249,988Deaths caused by water related
diseases
this year
801,843,574People with no access to
a safe drinking water source

Energy
171,445,200Energy used today (MWh), of which:
145,943,835- from non-renewable sources (MWh)
25,818,152- from renewable sources (MWh)
1,074,284,145,827 Solar energy striking Earth today (MWh)
35,163,373Oil pumped today (barrels)
1,511,417,534,010Oil left (barrels)
15,762Days to the end of oil (~43 years)
1,096,446,218,561Natural Gas left (boe)

57,708Days to the end of natural gas

4,317,408,770,165Coal left (boe)
148,876Days to the end of coa

Health
3,853,771Communicable disease deaths this year

144,399Seasonal flu deaths this year
2,256,460Deaths of children under 5 this year
12,619,367Abortions this year
91,756Deaths of mothers during birth this year
41,721,644HIV/AIDS infected people
499,043Deaths caused by HIV/AIDS this year
2,438,100Deaths caused by cancer this year
291,186Deaths caused by malaria this year
5,564,476,374Cigarettes smoked today
1,484,020Deaths caused by smoking this year
742,478Deaths caused by alcohol this year
318,339Suicides this year
$ 118,759,072,928Money spent on illegal drugs this year
400,732Road traffic accident fatalities this year


To,
Respected Honourable Research Scientists of the World

and of
All Free Online E-Supreme Courts of the world,Research and Health
Ministries of all Governments of the World, Research Doctors, Media and
Social Media and the 99.9% All Awakened Aboriginal Societies at large

Sub:
Request for passing orders to all the Governments to make public full
details on how did

Recovered from COVID-19



571,145

as on 18-4-2020 recover from COVID-19. Such
details will help all  7,777,428,302

Click  

https://www.worldometers.info/

for

Current
World Population surviving world population to live in peace relieved
from the the ongoing permanent curfew imposed by the Governments.

1. Is COVID-19 a Biological Virus or Lab Created Virus for III World Biological War

With Kind Regards and for favourable orders

Yours Sincerly
Jagatheesan Chandrasekharan1.

2.
Such an appeal may be sent by all surviving people to the Free Online
E-Supreme Courts,Research and Health Ministries of all Governments of
the World, Research Doctors, Media and Social Media at large

3. Lock your homes and place a

NO ENTRY
board for
 
COVID-19,
Yama dharmaraja, EVM  Murderer of democratic institutions(Modi), Bevakoof
Jhoothe Psychopaths (BJP) and the chief of RSS(Rowdy/Rakshasa Swayam
Sevaks) Facist Hitlers to prevent starvation deaths

4. May all 

surviving world population  be ever happy, well and secure!

 May all live long!

 May all be calm, quiet, alert, attentive, and have equanimity mind with a clear understanding that everything is changing !

How did 571,145 COVID-19 cases recovered:

41,590,066Births this year
139,942Births today

17,460,506Deaths this year

58,751Deaths today

24,129,560Net population growth this year

81,191Net population growth today

5.
The  world will be happy if the secret as to how and with what vaccine
or medicine have they been cured which has to be published.This will
save treatment cost of Rs 7.5 Lakhs in Government and Rs.15 lakhs in
Private Hospitals.

6. All Supreme Courts must pass orders on this account to contain COVID-19.Social Media must highlight this aspect.

7.
All Governments and their trusts formed for COVID-19 must and should
pay the Hospital charges and provide online food and shelter for migrant
workers by distributing the wealth of the countries equally among all
sections of the societies for their welfare, happiness and peace as a
choice is between starvation and infection and for them to attain
Eternal Bliss as  Final Goal.Apart from BCG vaccines which was injected
to the people prevented the virus,

https://www.dailymail.co.uk/…/COVID-19-Australian-researche…

8.
Australian researchers claimed  two existing drugs which could ‘cure’
COVID-19 with HIV and anti-malaria drugs as  Drugs used to treat HIV and
malaria could be used  to tackle the COVID-19,according to scientists
in Australia convalescent plasma therapy as a promising option to save
lives till a vaccine is found. Anti-malarial drug hydroxychloroquine,
which Trump has touted as a treatment optionfor COVID-19 where Modi
bowed to President Donald Trump’s demands.

9. And  certainly not
the permanent extended curfew of stealth shadowy hindutva treatment such
as drinking cow’s urine, Cow dung bath, clapping hands, pushups (thoppu
karanam) to god ganesha, angha pradarshanam, and lighting lamps to
drive out COVID-19 and blaming the Aboriginal Awakened Muslims Who are
converted SC/STs (untouchables) for the spread of virus by the Modi,
Agarwal, Pila Rajesh by Health Department of Bevakoof Jhoothe
Psychopaths (BJP). As it is not proved they must be booked under
Prevention of Atrocities Act.

10.Free Online NIBBANA TRAINING
from
KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA -PATH TO ATTAIN PEACE and ETERNAL BLISS AS FINAL GOAL
DO GOOD! PURIFY MIND AND ENVIRONMENT!

Even a seven year old can Understand. A seventy year old must practice.

Say YES to Paper Ballots
NO
to EVMs/VVPATs to save Democracy, Liberty, Equality and Fraternity for
the welfare, happiness and peace for all Awakened aboriginal
societies.is the

HONEST VOICE of ALL ABORIGINAL AWAKENED SOCIETIES (HVoAAAS)

Dr B.R.Ambedkar thundered “Main Bharat Baudhmay karunga.” (I will make India Buddhist)

All Aboriginal Awakened Societies Thunder ” Hum Prapanch Prabuddha Bharatmay karunge.” (We will make world Prabuddha Prapanch)

COVID-19    Coronavirus Pandemic


Last updated: April 17, 2020, 16:30 GMT

Recovered from COVID-19

571,145

Graphs - Countries - Death Rate - Symptoms - Incubation - Transmission - News

Coronavirus Cases:

2,227,011
view by country

Deaths:

150,601

Reported Cases and Deaths by Country, Territory, or Conveyance

The coronavirus COVID-19 is affecting
210 countries and territories around the world and 2 international conveyances. The day is reset after midnight GMT+0. The list of countries and territories and their continental regional classification is based on the United Nations Geoscheme. Sources are provided under “Latest Updates”. Learn more about Worldometer’s COVID-19 data




comments (0)
LESSON 3337 Fri 17 Apr 2020 & LESSON 3336 Thu 16 Apr 2020 Free Online NIBBANA TRAINING from KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA -PATH TO ATTAIN PEACE and ETERNAL BLISS AS FINAL GOAL DO GOOD! PURIFY MIND AND ENVIRONMENT! Even a seven year old can Understand. A seventy year old must practice. Say YES to Paper Ballots NO to EVMs/VVPATs to save Democracy, Liberty, Equality and Fraternityfor the welfare, happiness and peace for all Awakened aboriginal societies. is the HONEST VOICE of ALL ABORIGINAL AWAKENED SOCIETIES (VoAAAS) Dr B.R.Ambedkar thundered “Main Bharat Baudhmay karunga.” (I will make India Buddhist) All Aboriginal Awakened Societies Thunder ” Hum Prapanch Prabuddha Bharatmay karunge.” (We will make world Prabuddha Prapanch) The Ontology of the Middle Way-Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One, It is indisputable that SC/ST-Bahujan political formations such as the BSP have risen to prominence in Prabuddha Bharatian life since the 1990s and this has therefore found lodgements in the academic world, till then obsessed with the multiplicity of modes of production and the authentic flavour of Prabuddha Bharatian nationalism. The role of Dr BR Ambedkar (1891-1956) in the making of the Indian republic was more widely accepted.Independent country has developed a strong appetite for aspects of fascism, including Nazi ideology.
Filed under: General, Abhidhamma Pitaka
Posted by: site admin @ 2:17 am

LESSON 3337 Fri 17 Apr 2020    

             &

LESSON 3336 Thu 16 Apr 2020


Free Online NIBBANA TRAINING
from



KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA -PATH TO ATTAIN PEACE and ETERNAL BLISS AS FINAL GOAL



DO GOOD! PURIFY MIND AND ENVIRONMENT!
Even a seven year old can Understand. A seventy year old must practice.



Say YES to Paper Ballots
NO to EVMs/VVPATs to save Democracy, Liberty, Equality and Fraternityfor
the welfare, happiness and peace for all Awakened aboriginal societies.



is the



HONEST



VOICE of ALL ABORIGINAL AWAKENED SOCIETIES (VoAAAS)



Dr B.R.Ambedkar thundered “Main Bharat Baudhmay karunga.” (I will make India Buddhist)


All Aboriginal Awakened Societies Thunder ” Hum Prapanch Prabuddha Bharatmay karunge.” (We will make world Prabuddha Prapanch)

The Ontology of the Middle Way-Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One,

It is indisputable that SC/ST-Bahujan political
formations such as the BSP have risen to prominence in Prabuddha Bharatian life since
the 1990s and this has therefore found lodgements in the academic
world, till then obsessed with the multiplicity of modes of production
and the authentic flavour of Prabuddha Bharatian nationalism. The role of Dr BR
Ambedkar (1891-1956) in the making of the Indian republic was more
widely accepted.Independent country has developed a strong appetite for aspects of fascism, including Nazi ideology.



https://www.scribd.com/document/121630699/The-Ontology-of-the-Middle-Way

The Ontology of the Middle Way

For The Gain of The Many For The Welfare of The Many

Who in the world
is a man constrained by conscience,
who awakens to censure
like a fine stallion to the whip?
Those restrained by conscience
are rare —
those who go through life
always mindful.
Having reached the end
of suffering & stress,
they go through what is uneven
evenly;
go through what is out-of-tune
  in tune.

True Teachings of The Awakened One

The Prison World vs. the World Outside

Our
mind, if we were to make a comparison with the world, is a perpetual
prisoner, like a person born in jail who lives in jail, behind bars,
with no chance to get out to see the outside world — someone who has
grown from childhood to adulthood entirely in a prison cell and so
doesn’t know what there is outside; someone who has seen pleasure and
pain only in the prison and has never been out to see what kind of
pleasure, comfort, and freedom they have in the outside world. We have
no way of knowing what kind of happiness and enjoyment they have there
in the outside world, how they come and go, how they live, because we
are kept in prison from the day we are born until the day we die. This
is a comparison, an analogy.

We have only the pleasure and pain
that the prison has to offer, with nothing special, nothing obtained
from the outside world so that when it enters the prison we could see
that, ‘This is something different from the prison world — this is from
the outside world, outside the prison;’ so that we could make
comparisons and know that, ‘This is like this, that is like that; this
is better than that, that is better than this.’ There is nothing but the
affairs of the prison. However much the pleasure and pain, however
great the deprivations, the difficulties, the oppression and coercion,
that’s simply the way it’s been all along from the very beginning — and
so we don’t know where to look for a way out or how to free ourselves.
We don’t even know where the outside world is, because we have seen only
the inside world: the prison where we have always been locked away,
oppressed, starved, beaten, tortured, deprived. Even our bedding, food,
belongings — everything of every sort — is like that of a prisoner in
jail. And yet people like this can still live this way because they have
never seen enough of the outside world to be able to make comparisons
as to which is better, which is more pleasant, in order to feel inclined
to search for a way out to the outside world.

A mind controlled
by the power of defilement and mental effluents is like this. It has
been imprisoned by various kinds of defilement for aeons and aeons. For
example, in our present lifetime, the defilements that hold sway over
the hearts of living beings have been with us since the day of our
birth. They have kept us in continual custody, never giving us any
freedom within ourselves at all. For this reason, we have difficulty
imagining what sort of pleasure there could be above and beyond the way
things are, just like a person who was born and has always lived in a
prison.

What sort of world is the world outside? Is it a good
place to visit? A good place to live? The Dhamma proclaims it loud and
clear, but hardly anyone is interested. Still, there are fortunately
some places where some people are interested. In places where no one
proclaims it, where no one speaks of what the outside world — a mind
with Dhamma in charge — is like, no one knows what the teachings of the
religion are like. No one knows what the happiness that comes from the
Dhamma is like. Such people are so surrounded by darkness, so completely
drowned in attachment, that not even a single limb shows above the
surface, because there is no religion to pull them out. It’s as if the
outside world didn’t exist. They have nothing but the prison, the
defilements, holding the heart in custody. Born in this world, they have
only the prison as their place to live and to die.

A mind that
has never known what could give it greater pleasure, comfort, and
freedom than it has at present, if we were to make a different
comparison, is like a duck playing in a mud puddle under a shanty. It
keeps playing there: splat, splat, splat, splat, splat. No matter how
dirty or filthy it is, it’s content to play because it has never seen
the water of the ocean, of a river, of a lake or a pond large enough for
it to swim and immerse its entire body with ease. It has known only the
mud puddle that lies stagnant under the shanty, into which things in
the shanty get washed down. And so it plays there, thinking it’s fun,
swimming happily in its way — why? Because it has never seen water wider
or deeper than that, enough to give it more enjoyment in coming and
going or swimming around than it can find in the mud puddle under the
shanty.

As for ducks that live along broad, deep canals

,
they’re very different from the duck under the shanty. They really enjoy
themselves along rivers, lakes, canals, and ponds. Wherever their owner
herds them, there they go — crossing back and forth over highways and
byways, spreading in flocks of hundreds and thousands. Even ducks like
these have their happiness.

What do they stand for?

They
stand for the mind. A mind that has never seen the pleasure, the
comfort, the enjoyment that comes from the Dhamma is like the duck
playing in the mud puddle under the shanty, or those that enjoy swimming
in canals, rivers, or lakes.

We at present have our pleasure and
happiness through the controlling power of the defilements, which is
like the happiness of prisoners in jail. When the mind receives training
from the outside world — meaning the Dhamma that comes from the
transcendent (lokuttara) Dhammas, from the ‘land’ of nibbana on down,
level by level to the human world, revealing every level, every realm —
we find that those of us who are inclined, who are interested in the
outside world, in happiness greater than that which exists at present,
still exist. When we hear the Dhamma step by step, or read books about
the outside world — about Dhamma, about releasing ourselves from the
pain and suffering we are forced to undergo within our hearts — our
minds feel pleasure and enjoyment. Interest. A desire to listen. A
desire to practice so as to reap the results step by step. This is where
we begin to see the influence of the outside world making itself felt.
The heart begins to exert itself, trying to free itself from the tyranny
and oppression from within, like that of a prisoner in jail.

Even
more so, when we practice in the area of the mind: The more peace we
obtain, then the greater the effort, the greater the exertion we make.
Mindfulness and discernment gradually appear. We see the harm of the
tyranny and the oppression imposed by the defilements in the heart. We
see the value of the Dhamma, which is a means of liberation. The more it
frees us, the more ease we feel in the heart. Respite. Relief. This
then is a means of increasing our conviction in ascending stages, and of
increasing our effort and stamina in its wake. The mindfulness and
discernment that used to lie buried in the mud gradually revive and
awaken, and begin to contemplate and investigate.

In the past, no
matter what assaulted us by way of the eye, ear, nose, tongue, body, or
mind, we were like dead people. We held these things to be ordinary and
normal. They never provoked our mindfulness and discernment to
investigate and explore, searching for beginnings and ends, causes and
effects. Even though these things had been our enemies for a long, long
time, making their assaults both day and night, we were never
interested.

Now, however, we develop an interest. When the heart
begins to enter the current of the Dhamma in which it has been trained
to the point of developing a basis for mindfulness and discernment, step
by step, it is bound to see clearly both what is beneficial and what is
harmful, because these things dwell together — benefits and harm —
within this heart. The mind develops agility in contemplating and
investigating. The heart develops boldness in its explorations. Seeing
harm, it tries to remedy it. Seeing benefits, it tries to open the way
for them; it tries to foster them in ascending stages.

This is
called the mind gradually gaining release from tyranny and oppression —
the prison — within. At the same time, it is gaining a view of the
outside world, seeing what sort of world it is, seeing whether it’s like
the prison that exists at present. Our eyes can see the outside world
to some extent, can see how those in the outside world live, how they
come and go — and what about us in the prison? What is it like to live
overcome by defilements? How does the mind feel as we gain gradual
relief from the defilements? We can begin to make comparisons.

Now
at last we have an outside world and an inside world to compare! The
happiness and ease that come from removing however many of the
defilements we can remove, appear. The stress that continues as long as
the remaining defilements still exert their influence, we know clearly.
We see their harm with our discernment on its various levels and we try
continually to remedy the situation without letting our persistence
lapse.

This is when mindfulness, discernment, conviction, and
persistence stir themselves out to the front lines: when we see both the
outside world — however much we have been able to liberate the heart
from defilement — and the inside world, where the defilements keep up
their oppression and coercion. Before, we never knew what to use for
comparisons, because we had never seen anything other than this. Because
we were born buried in pain and suffering this way, no pleasure from
the outside world — from the Dhamma — ever appeared to us.

What
did appear was the kind of happiness that had suffering behind the
scenes, waiting to stomp in and obliterate that happiness without giving
a moment’s notice.

Now, however, we are beginning to know and
see. We see the happiness of the outside, that is, of the outside world,
of those who have Dhamma reigning in their hearts; and we see the
happiness inside the prison, the happiness that lies under the influence
of defilement. We also see the suffering and stress that lie under the
influence of defilement. We know this all clearly with our own
mindfulness and discernment.

The happiness that comes from the
outside world — in other words, from the current of the Dhamma seeping
deep into the heart — we begin to see, step by step, enough to make
comparisons. We see the outside world, the inside world, their benefits
and drawbacks. When we take them and compare them, we gain an ever
greater understanding — plus greater persistence, greater stamina — to
the point that when anything connected with defilement that used to
tyrannize and oppress the mind passes our way, we immediately feel
called upon to tackle it, remedy it, strip it away, and demolish it step
by step through the power of mindfulness and discernment backed by
persistent effort.

The mind will set itself spinning. When its
awareness of harm is great, its appreciation of what is beneficial is
also great. When the desire to know and see the Dhamma is great, when
the desire to gain release is great, persistence will have to become
greater in their wake. Stamina and resilience will also come in their
wake, because they all exist in the same heart. When we see harm, the
entire heart is what sees it. When we see benefits, the entire heart is
what sees. When we try to make our way with various methods in line with
our abilities, it’s an affair of the entire heart making the effort to
free itself.

This is why these things, such as persistence, that
are the mind’s tools, the mind’s support, come together. For example,
saddha, conviction in the paths (magga) and their fruitions (phala),
conviction in the realm beyond suffering and stress; viriya,
persistence, perseverance in gaining release for oneself step by step;
khanti, stamina, endurance in order to be unyielding in passing over and
beyond: All of these things come together. Mindfulness and discernment,
contemplating along the way, seeing what is right and what is wrong,
will come in their wake.

If we were to speak in terms of the
principles of the formal Dhamma as expressed by the Buddha, this is
called the path converging (magga-samangi), gradually gathering itself
into this single heart. Everything comes together: Right View, Right
Resolve, Right Speech, Right Action, all the way to Right Concentration,
all come gathering into this single heart. They don’t go anywhere else.

Right
Action: Our only right undertakings are sitting and walking meditation,
because we have reached the stage of precision work where the heart
gathers together. The mind is in a state of the path converging —
gathering itself into a single heart.

Right View, Right Resolve:
These refer to the concerns of discernment, always exploring the affairs
of the elements, the khandhas, whatever appears or makes contact,
arises and vanishes, whether good or evil, past or future, appearing in
the heart. Mindfulness and discernment slash these things to bits step
by step without bothering to waste time.

Right Action: On the
level of the body, this refers to doing sitting and walking meditation,
making the effort to abandon the defilements no matter what our posture.
On the level of the heart, this refers to persistence within the mind.

Right
Speech: We speak only of the Dhamma. Our conversation deals only with
the topics of effacement (sallekha-dhamma), topics of polishing away or
washing away defilements and mental effluents from the heart, telling
what methods we can use that will utterly end the defilements: This is
Right Speech.

Right Livelihood: When the heart feeds on any
object that’s its enemy, this is called maintaining a wrong livelihood.
Since the object is an enemy of the heart, the heart will have to be
clouded. There’s nothing good about it at all. It has to lead to greater
or lesser amounts of suffering and stress within the heart in
proportion to the heart’s crudeness or refinement. This is called
poison. Wrong livelihood. We have to correct it immediately.
Immediately.

Any mental object that’s rightful, that leads to
happiness, well-being, and ease, is a fitting preoccupation, a fitting
food for the heart, providing it with peace and well-being. This is how
Right Livelihood is maintained with Dhamma on the ascending levels of
training the heart. As for Right Livelihood on the physical level,
dealing with food or alms, that applies universally for Buddhists in
general to conduct themselves in line with their personal duties.

Right
Effort: What sort of effort? This we know. The Buddha taught four kinds
of effort: (1) Try to be careful not to let evil arise within yourself.
(2) Try to abandon evil that has already arisen. In being careful not
to let evil arise, we have to be careful by being mindful. Using
mindfulness in trying not to let evil arise means being alert to the
mind that thinks and wanders about, gathering suffering and stress into
itself. This is because thought-formations of the wrong sort are the
origin of stress, and so we should be careful to guard against them.
Don’t be careless or complacent. (3) Try to develop what is skillful —
intelligence — so as to increase it step by step. (4) Try to safeguard
the skillful things that have arisen so as to develop them even further
and not let them deteriorate. All of these right exertions apply right
within us.

Right Mindfulness keeps watch over the heart.
Mindfulness and self-awareness keep constant track of its behavior and
activities. Whatever makes contact by way of the eye, ear, nose, tongue,
or body, if it doesn’t go into the heart, where does it go? The heart
is an enormous place, always ready to be informed of various things,
both good and evil. Discernment is what contemplates and deliberates.
Mindfulness is what keeps vigilant, inspecting whatever comes in to
engage the heart. Whatever the preoccupation, good or evil, mindfulness
and discernment contemplate and are selective of what engages the heart.
Whatever they see as improper, the mind will reject immediately.
Immediately. Discernment is what makes the rejection.

Right
Concentration: Our work for the sake of making the defilements quiet
through concentration is steady and constant, to the point where the
results appear as peace and calm in the heart, as a true place of rest
without any distractions coming in to disturb the heart at that moment.

When
entering concentration so as to relax the mind, in order to give
strength to discernment in its continuing explorations, you should go
ahead and really rest — rest in concentration. Enter the calm.
Completely stop all thoughts and explorations in the area of
discernment. Let the mind settle in and relax. It doesn’t have to think
or contrive anything at all related to its work. Let the mind rest
comfortably by giving it a single preoccupation. If the mind happens to
be extremely engrossed in its investigations so that you can’t rein it
in, use ‘buddho’ as a means to drag it in. Make the mind stay with
‘buddho, buddho, buddho.’ Even though the meditation word ‘buddho’ may
be a mental contrivance, it’s a contrivance in a single focal idea.
Contriving a single focal idea can cause the mind to settle down.



For
example, if while we are repeating, ‘buddho, buddho, buddho,’ the mind
flashes back to its work because it is engrossed in its unfinished
business, we should repeat the meditation word even faster so as not to
let the mind go back to its work. In other words, when the mind is at
the stage where it is engrossed in its work, we could say — to put it in
worldly terms — that we can’t let down our guard, although on this
level it’s hard to say that the mind lets down its guard. To get nearer
the truth, we should say that we can’t loosen our grip. To put it
simply, we can’t loosen our grip. Otherwise the mind will jump back out
to work. So at this point we have to be firm with our meditation word.
Force the mind to stay with its single preoccupation — ‘buddho’ — as a
means of reining the mind in. Repeat ‘buddho, buddho, buddho’ in really
close frequency; then ‘buddho’ and the mind will become one. The heart
will be firm and calm down, calm down, relaxing, relaxing, setting aside
all its work. The mind will become cool and peaceful. This is Right
Concentration.

When the time comes to rest, you have to rest like
this for it to qualify as Right Concentration. When you’ve had enough,
when you see that the mind has regained strength, then simply let go —
that’s all — and the mind will spring immediately back to work. It
springs out of oneness, of having a single preoccupation, and returns to
being two with its work. At this point, the heart gets back to work
without worrying about concentration while it is working. In the same
way, when centering the mind for the sake of stillness, you don’t have
to worry about your work at all.

When resting, you have to rest,
in the same way that when eating you don’t have to do any work at all
except for the work of eating. When sleeping, sleep peacefully. You
shouldn’t be concerned with any work at all. But once you have begun
work, you shouldn’t concern yourself with eating and sleeping. Really
set your mind on your work. This is called doing a solid piece of work:
work in its proper phases, work at the proper time, in keeping with
events, ‘Right Action,’ work that doesn’t overstep its boundaries,
appropriate work.

The practice of centering the mind is something
you can’t neglect. In practicing for the sake of the heart’s happiness,
the view that centering the mind, keeping still, serves no purpose is
wrong. If someone is addicted to concentration, unwilling to come out
and work, that’s improper and should be criticized so that he or she
will get down to work. But once the mind has become engrossed in its
work, concentration is a necessity in certain areas, at certain times.
Ordinarily, if we work without resting or sleeping, we ultimately can’t
continue with our work. Even though some of our money gets used up when
we eat, let it be used up — because the result is that our body gains
strength from eating and can return to its work in line with its duties.
Even though money gets used up and the food we eat gets used up, still
it’s used up for a purpose: for energy in the body. Whatever gets
consumed, let it be consumed, because it doesn’t hurt our purposes. If
we don’t eat, where are we going to get any strength? Whatever gets
spent, let it be spent for the sake of strength, for the sake of giving
rise to strength.

The same holds true with resting in
concentration: When we’re resting so as to give rise to stillness, the
stillness is the strength of mind that can reinforce discernment and
make it agile. We have to rest so as to have stillness. If there is no
stillness, if there’s nothing but discernment running, it’s like a knife
that hasn’t been sharpened. We keep chopping away — chock, chock, chock
— but it’s hard to tell whether we’re using the edge of the blade or
the back. We simply have the desire to know, to see, to understand, to
uproot defilement, whereas discernment hasn’t been sharpened by resting
in stillness — the reinforcement that gives peace and strength in the
heart — and so it’s like a knife that hasn’t been sharpened. Whatever
gets chopped doesn’t cut through easily. It’s a simple waste of energy.

So
for the sake of what’s fitting while resting the mind in its ‘home of
concentration,’ we have to let it rest. Resting is thus like using a
whetstone to sharpen discernment. Resting the body strengthens the body,
and in the same way resting the mind strengthens the mind.

When
it comes out this time, now that it has strength, it’s like a knife that
has been sharpened. The object is the same old object, the discernment
is the same old discernment, the person investigating is the same old
person, but once we focus our examination, it cuts right through. This
time it’s like a person who has rested, slept, and eaten at his leisure,
and whose knife is fully sharpened. He chops the same old piece of
wood, he’s the same old person, and it’s the same old knife, but it cuts
right through with no trouble at all — because the knife is sharp, and
the person has strength.

In the same way, the object is the same
old object, the discernment is the same old discernment, the person
practicing is the same old person, but we’ve been sharpened. The mind
has strength as a reinforcement for discernment and so things cut right
through in no time at all — a big difference from when we hadn’t rested
in concentration!

Thus concentration and discernment are
interrelated. They simply do their work at different times. When the
time comes to center the mind, center it. When the time comes to
investigate in the area of discernment, give it your all — your full
alertness, your full strength. Get to the full Dhamma: the full causes
and the full effects. In the same way, when resting, give it a full
rest. Practice these things at separate times. Don’t let them interfere
with each other — being worried about concentration when examining with
discernment, or being preoccupied with the affairs of discernment when
entering concentration — for that would be wrong. Whichever work you’re
going to do, really make it a solid piece of work. This is the right
way, the appropriate way — the way Right Concentration really is.

Once
discernment has begun uprooting defilements step by step, the heart
develops brightness. The lightness of the mind is one of the benefits
that come from removing the things that are hazardous, the things that
are filthy. We see the value of this benefit and keep on investigating.

What
defilement is, is a weight on the heart. Our mind is like a prisoner
constantly overpowered — coerced and tormented — by defilements and
mental effluents ever since we were born. When we come right down to it,
where is defilement? Where is being and birth? Right here in this same
heart. When you investigate, these things gather in, gather in, and
enter this single heart. The cycle of rebirth doesn’t refer to anything
else: It refers to this single heart that spins in circles. It’s the
only thing that leads us to birth and death. Why? Because the seeds of
these things are in the heart.

When we use mindfulness and
discernment to investigate, we explore so as to see clearly, and we keep
cutting in, step by step, until we reach the mind that is the culprit,
harboring unawareness (avijja), which is the important seed of the cycle
in the heart. We keep dissecting, keep investigating in, investigating
in, so that there is nothing left of ‘this is this’ or ‘that is that.’
We focus our investigation on the mind in the same way as we have done
with phenomena (sabhava-dhamma) in general.

No matter how much
brightness there may be in the heart, we should know that it’s simply a
place for the heart to rest temporarily as long as we are still unable
to investigate it to the point where we can disperse and destroy it. But
don’t forget that this shining star of a heart is actually unawareness.




So investigate, taking that as the focal point of your investigation.

So
then. If this is going to be obliterated until there’s no more
awareness, leaving nothing at all — to the point where the ‘knower’ is
destroyed along with it — then let’s find out once and for all. We’re
investigating to find the truth, to know the truth, so we have to get
all the way down to causes and effects, to the truth of everything of
every sort. Whatever is going to be destroyed, let it be destroyed. Even
if ultimately the ‘knower’ who is investigating will be destroyed as
well, then let’s find out with our mindfulness and discernment. We don’t
have to leave anything remaining as an island or a vantage point to
deceive ourselves. Whatever is ‘us,’ whatever is ‘ours,’ don’t leave it
standing. Investigate down to the truth of all things together.

What’s
left, after the defilement of unawareness is absolutely destroyed, is
something beyond the range to which convention can reach or destroy.
This is called the pure mind, or purity. The nature of this purity
cannot be destroyed by anything at all.

Defilements are
conventional realities that can arise and vanish. Thus they can be
cleansed, made to increase, made to decrease, made to disappear, because
they are an affair of conventions. But the mind pure and simple — the
phenomenon called a released mind — lies beyond the range to which any
defilements, which are all conventions, can reach and destroy. If the
mind isn’t yet pure, it’s a conventional reality just like other things,
because conventional things have infiltrated it. Once they are entirely
removed, the phenomenon of release is one that no defilement can any
longer affect — because it lies beyond range. So what is destroyed?

Stress
stops, because the cause of stress stops. Nirodha — the cessation of
stress — also stops. The path, the tool that wipes out the cause of
stress, also stops. The four Noble Truths all stop together. Stress
stops, the cause of stress stops, the path stops, the cessation of
stress stops.

But listen! What knows that ‘that stops’ is not a
Noble Truth. It lies above the Noble Truths. The investigation of the
Noble Truths is an investigation for the sake of this. Once we reach the
real thing, the four Noble Truths have no more role to play, no need to
be cleansed, remedied, or removed. For example, discernment: Now that
we’ve worked to the full extent, we can let go of discernment, with no
need to set rules for it. Both mindfulness and discernment are tools in
the battle. Once the war is over, the enemy is wiped out, so these
qualities are no longer at issue.

What’s left? Purity. The
Buddha, in proclaiming the Dhamma to the world, took it from this pure
nature. The doctrines of the religion came from this nature, and in the
approach he used in teaching, he had to teach about stress because these
conditions are directly related to this mind. He taught us to know how
to remedy, how to stop, how to strive — everything of every sort — all
the way to the goal at the end of the path, after which nothing more
need be said. This is purity. The mind has come out to the outside
world. It has left the prison and come to the outside world — freedom —
never to be imprisoned again.

But no one wants to go to this
world, because they have never seen it. This is an important world —
lokuttara, the transcendent, a realm higher than other worlds — but we
simply call it the outside world, outside of all conventions. We call it
a ‘world’ just as a figure of speech, because our world has its
conventions, and so we simply talk about it that way.

Think about
escaping from this prison. You’ve been born in prison, live in prison
and die in prison. You’ve never once died outside of prison. So, for
once, get your heart out of prison. You’ll be really comfortable —
really comfortable! — like the Buddha and his Noble Disciples: They were
born in prison like you, but they died outside of the prison. They died
outside of the world. They didn’t die in this world that’s so narrow
and confining.

comments (0)
Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One
Filed under: General, Vinaya Pitaka, Sutta Pitaka, Abhidhamma Pitaka, Tipiṭaka KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA
Posted by: site admin @ 2:12 am

image.png

-Spiritual Community of The True Followers of The Path Shown by The Awakened One

I. The Reasons for Taking Refuge

When
it is said that the practice of the Awakened One with Awareness’s
teaching starts with taking refuge, this immediately raises an important
question. The question is: “What need do we have for a refuge?” A
refuge is a person, place, or thing giving protection from harm and
danger. So when we begin a practice by going for refuge, this implies
that the practice is intended to protect us from harm and danger. Our
original question as to the need for a refuge can thus be translated
into another question: “What is the harm and danger from which we need
to be protected?” If we look at our lives in review we may not see
ourselves exposed to any imminent personal danger. Our jobs may be
steady, our health good, our families well-provided for, our resources
adequate, and all this we may think gives us sufficient reason for
considering ourselves secure. In such a case the going for refuge
becomes entirely superfluous.

To understand the need for a refuge
we must learn to see our position as it really is; that is, to see it
accurately and against its total background. From the Buddhist
perspective the human situation is similar to an iceberg:

a
small fraction of its mass appears above the surface, the vast
substratum remains below, hidden out of view. Owing to the limits of our
mental vision our insight fails to penetrate beneath the surface crust,
to see our situation in its underlying depths. But there is no need to
speak of what we cannot see; even what is immediately visible to us we
rarely perceive with accuracy. The Buddha teaches that cognition is
subservient to wish. In subtle ways concealed from ourselves our desires
condition our perceptions, twisting them to fit into the mould they
themselves want to impose. Thus our minds work by way of selection and
exclusion. We take note of those things agreeable to our
pre-conceptions; we blot out or distort those that threaten to throw
them into disarray.

From the standpoint of a deeper, more
comprehensive understanding the sense of security we ordinarily enjoy
comes to view as a false security sustained by unawareness and the
mind’s capacity for subterfuge. Our position appears impregnable only
because of the limitations and distortions of our outlook. The real way
to safety, however, lies through correct insight, not through wishful
thinking. To reach beyond fear and danger we must sharpen and widen our
vision. We have to pierce through the deceptions that lull us into a
comfortable complacency, to take a straight look down into the depths of
our existence, without turning away uneasily or running after
distractions. When we do so, it becomes increasingly clear that we move
across a narrow footpath at the edge of a perilous abyss. In the words
of the Buddha we are like a traveler passing through a thick forest
bordered by a swamp and precipice; like a man swept away by a stream
seeking safety by clutching at reeds; like a sailor crossing a turbulent
ocean; or like a man pursued by venomous snakes and murderous enemies.
The dangers to which we are exposed may not always be immediately
evident to us. Very often they are subtle, camouflaged, difficult to
detect. But though we may not see them straightaway the plain fact
remains that they are there all the same. If we wish to get free from
them we must first make the effort to recognize them for what they are.
This, however, calls for courage and determination.

On the basis
of the Buddha’s teaching the dangers that make the quest for a refuge
necessary can be grouped into three general classes: (1) the dangers
pertaining to the present life; (2) those pertaining to future lives;
and (3) those pertaining to the general course of existence. Each of
these in turn involves two aspects: (A) and objective aspect which is a
particular feature of the world; and (B) a subjective aspect which is a
corresponding feature of our mental constitution. We will now consider
each of these in turn.



I
have heard that on one occasion the Blessed One was staying near
Savatthi in Jeta’s Grove, Anathapindika’s monastery. Then a certain
devata, in the far extreme of the night, her extreme radiance lighting
up the entirety of Jeta’s Grove, went to the Blessed One. On arrival,
having bowed down to him, she stood to one side. As she was standing
there, she said to him, “Tell me, dear sir, how you crossed over the
flood.”


“I crossed over the flood without pushing forward, without staying in place.”1

“But how, dear sir, did you cross over the flood without pushing forward, without staying in place?”

“When
I pushed forward, I was whirled about. When I stayed in place, I sank.
And so I crossed over the flood without pushing forward, without staying
in place.”

[The devata:]

At long last I see
a brahman, totally unbound,
who     without pushing forward,
without staying in place,
has crossed     over
the entanglements
of the world.
That
is what the devata said. The Teacher approved. Realizing that “The
Teacher has approved of me,” she bowed down to him, circumambulated him —
keeping him to her right — and then vanished right there.
[3:59 AM,
4/17/2020] Manju: Those who practice the Dhamma will begin to know the
Dhamma or to gain a feel for the Dhamma in the area of meditation more
markedly than in other areas, and more extensively. For example, the
gratification that comes from being generous is moving in one way, the
gratification that comes from maintaining the precepts is moving in
another way, the feelings of gratification that come from the different
forms of goodness are moving in their own separate ways. This is called
finding gratification in skillfulness.

But all of these feelings
of gratification converge in the practice of meditation. We begin to
feel moved from the moment the mind begins to grow still, when the heart
gathers its currents together to stand solely on its own. Even though
we may not yet obtain a great deal of stillness from the inward
gathering of the mind, we still find ourselves gratified within, in a
way we can clearly sense. If the mind or the Dhamma were a material
object, there wouldn’t be anyone in the world who wouldn’t respect the
religion, because the goodness, the well-being, and the marvels that
arise from the religion and from the practicing in line with the
teachings of the religion are things desired the world over.

Goodness,
well-being, marvels: These are things the world has always desired from
time immemorial — with a desire that has never lost its taste — and
they are things that will always be desired until the world loses its
meaning, or until people become extinct, having no more sense of good
and evil. That’s when the world will no longer aspire for these great
blessings. The well-being that comes from the marvels — the Dhamma in
the area of its results — is something to which all living beings
aspire, simply that their abilities differ, so that some attain their
aspirations, while others don’t.

But the Dhamma can’t be
displayed for the world to perceive with its senses of sight, hearing,
smell, taste, or touch in the way other things can. Even though there
may be other immaterial phenomena similar to the Dhamma — such as smells
— still they aren’t like the true Dhamma that is touched by the hearts
of those who have practiced it. If the Dhamma could be displayed like
material objects, there is no doubt but that the human world would have
to respect the religion for the sake of that Dhamma. This is because the
Dhamma is something more marvelous than anything else. In all the three
levels of existence, there is no greater marvel than in the Dhamma.

The
Dhamma can appear as a marvel, conspicuous and clear in the mind. The
mind is what knows it — and only the mind. It can’t be displayed in
general like material objects, as when we take things out to admire or
to show off to others. The Dhamma can’t possibly be displayed like
material objects. This is what makes the world lack interest — and lack
the things that could be hoped from the Dhamma — in a way that is really
a shame.

Even those who want the marvel of the Dhamma don’t know
what the marvel is, or what the profundity of the Dhamma is, because
the mind has never had contact with that profundity. The eye has never
had contact with the marvel. The ear has never obtained any marvel from
the current of the Dhamma, because the Dhamma can’t be displayed as a
current of sound as other things can. This is one obstacle that prevents
people from becoming moved by the Dhamma, that prevents them from fully
believing and fully entrusting themselves to the Dhamma in a way
consistent with the world’s long-felt hunger for well-being and
prosperity.

Each of the Buddhas who has gained Awakening and
taught the Dhamma to the world has had to reflect to the full extent of
his intelligence and ability on the myriad ways of teaching the Dhamma
to the world so that the world could see it as a marvel, inasmuch as the
Dhamma can’t be put in shop windows or in public places. This is
because the true Dhamma lies in the heart and reveals itself only in
words and deeds, which doesn’t excite a gratifying sense of absorption
in the same way as touching the Dhamma directly with the heart.

Because
there is no way to display the Dhamma directly, the Buddhas display it
indirectly through teaching. They point out the causes — the Dhamma of
conduct and practices leading to the Dhamma of results at this or that
point or this or that level; and at the same time they proclaim the
results — the excellence, the marvels of the stages and levels of the
Dhamma that can be touched with the heart, all the way to the highest
marvel, vimutti, the mental release called nibbana within the heart.

Every
Buddha has to devise strategies in teaching the Dhamma so as to bring
that marvel out to the world by using various modes of speech and
conduct — for example, describing the Dhamma and showing the conduct of
the Dhamma as being like this and that — but the actual Dhamma can’t be
shown. It is something known exclusively in the heart, in the way in
which each Buddha and each arahant possesses this marvel. None of the
Buddhas, none of the arahants who possess this marvel are in any way
deficient in this regard.

The marvel lies in their hearts —
simply that they can’t take the marvel that appears there and display it
in the full measure of its wonder. Thus they devise strategies for
displaying it in their actions, which are simply attributes of the
Dhamma, not the actual Dhamma itself. For instance, the doctrine they
teach in the texts is simply an attribute of the Dhamma. Their act of
teaching is also just an attribute of the Dhamma. The actual Dhamma is
when a meditator or a person who listens to their teachings about the
Dhamma follows the Dhamma in practice and touches it stage by stage
within his or her own heart. This is called beginning to make contact
with the actual Dhamma, step by step. However much contact is made, it
gives a sense of gratification felt exclusively within the heart of the
person who has gained that contact through his or her own practice.

When
it comes to ingenuity in teaching, no one excels the Buddhas. Even so,
they reveal only what they see as appropriate for humanity. They can’t
reveal the actual Dhamma — for example, by taking out the true marvel in
their hearts and unfolding it for the world to see, saying, ‘This is
the marvel of the Tathagata, of each Buddha. Do you see it?’ This can’t
be done, for here we’re talking about the marvel of the purity of a
heart that was previously swamped with defilement like a heap of
assorted excrement, but now has become a pure, unsullied nature, or a
pure, amazing nature because of the practice of constantly and
relentlessly cleansing it. They can’t show that Dhamma to the world,
saying, ‘Do you see this? Look at it. Look at it. Feast your eyes till
they’re full and then strive to make this treasure your own!’ So
instead, they teach by using various strategies for those who practice,
describing the path in full detail, in terms both of causes and of
results.

What they bring out to show is simply the current of
their voices, the breath of their mouths. That’s what they bring out to
speak, simply the breath of their mouths. They can’t bring out the real
thing. For example, when they say, ‘It’s marvelous like this,’ it’s just
sound. The marvelous nature itself can’t be brought out. All they can
bring out is the action of saying, ‘That nature is marvelous,’ so that
we can speculate for ourselves as to what that marvel is like. Even
though this doesn’t remove our doubts, it’s better than if we had never
heard about it at all.

But the basic principle in making us come
to know and see the marvel of the Dhamma is that first we have to
speculate and then we follow with practice. This qualifies as following
the principles of the Dhamma the Buddha taught, and this is fitting and
proper. No matter what the difficulties and hardships encountered in
following the path, we shouldn’t let them form barriers to our progress,
because this is where the path lies. There are no other byways that can
take us easily to the goal. If our practice is difficult, we have to
stick with it. If it’s painful, we have to bear it, because it’s a duty
we have to perform, a burden we have to carry while working so as to
attain our aims.

The Dhamma of a pure mind is like this: The mind
is the Dhamma, the Dhamma is the mind. We call it a mind only as long
as it is still with the body and khandhas. Only then can we call it a
pure mind, the mind of a Buddha, or the mind of an arahant. After it
passes from the body and khandhas, there is no conventional reality to
which it can be compared, and so we can’t call it anything at all.

No
matter how marvelous that nature, no matter how much it may be ours,
there is no possible way we can use conventional realities to describe
it or to make comparisons, because that Dhamma, that realm of release,
has no conventions against which to measure things or make comparisons.
It’s the same as if we were in outer space: Which way is north, which
way is south, we don’t know. If we’re on Earth, we can say ‘east,’
‘west,’ ‘north,’ and ’south’ because there are things that we can
observe and compare so as to tell which direction lies which way. We
take the Earth as our standard. ‘High’ and ‘low’ depend on the Earth as
their frame of reference. How much higher than this, lower than this,
north of this, south of this: These things we can say.

But if
we’re out in outer space, there is no standard by which we can measure
things, and so we can’t say. Or as when we go up in an airplane: We
can’t tell how fast or how slow we’re going. When we pass a cloud, we
can tell that we’re going fast, but if we depend simply on our eyesight,
we’re sure to think that the speed of the airplane is nowhere near the
speed of a car. We can clearly see how deceptive our eyesight is in just
this way. When we ride in a car, the trees on both sides of the road
look as if they were falling in together down on the road behind us.
Actually, they stay their separate selves. It’s simply that the car runs
past them. Since there are things that we sense, that lie close enough
for comparison, it seems as if the car were going really fast.

As
for the airplane, there’s nothing to make comparisons with, so it looks
as if the plane were dawdling along, as if it were going slower than a
car, even though it’s actually many times faster.

This is how it
is when we compare the mind of an ordinary run-of-the-mill person with
the mind of the Buddha. Whatever the Buddha says is good and excellent,
we ordinary people tend to say that it’s not. Whatever we like, no
matter how vile, we say that it’s good. We don’t admit the truth, in the
same way as thinking that a car goes faster than an airplane.

The
practice of attending to the mind is something very important. Try to
develop mindfulness (sati) and discernment so that they can keep up with
the things that come and entangle the mind. By and large, the heart
itself is the instigator, creating trouble continually, relentlessly. We
then fall for the preoccupations the heart turns out — and this makes
us agitated, upset, and saddened, all because of the thoughts formed by
the heart.

These come from the heart itself, and the heart itself
is what falls for them, saying that this is this, and that is that,
even though the things it names ‘this’ and ‘that’ merely exist in line
with their nature. They have no meaning in and of themselves, that they
are like ‘’this’ or ‘that.’ The mind simply gives them meanings, and
then falls for its own meanings, making itself glad or sad over those
things without end. Thus the stress and suffering that result from
thought-formations have no end, no point of resolution, just as if we
were floating adrift in the middle of the sea waiting to breathe our
last breath.

The Buddhas all reached Awakening here in this human
world because the human world is rich in the Noble Truths. It’s where
they are plain to see. The Noble Truth of stress (dukkha) lies in the
human body. Human beings know about stress — because they’re smarter
than common animals. The Noble Truth of the origin of stress: This lies
in the human heart. The Noble Truth of the path — the path of practice
to cure defilement (kilesa), craving (tanha), and mental effluents
(asava), which are the things that produce stress: This, human beings
also know. What is the path? To put it briefly: virtue, concentration,
and discernment. These things human beings know and can put into
practice. The Noble Truth of the cessation of stress: This, human beings
also know. No matter which of these truths, all human beings know them —
although they may not know how to behave toward them or take interest
in behaving in line with them, in which case there is no way the Dhamma
can help them at all.

The Buddhas thus taught the Dhamma in the
human world, because the human world lies in the center of all the
levels of existence. We have been born in the center of existence, in
the midst of the religion. We should conform correctly to the central
point of the religion, so as to comprehend the religion’s teachings that
lie in the center of our heart.

The superlative Dhamma lies
right here. It doesn’t lie anywhere else. The mind is what can reach the
Dhamma. The mind is what knows all dhammas. The affairs of the Dhamma,
then, do not lie beyond the mind, which is a fitting vessel for them.
Good, evil, pleasure, pain: The mind knows these things before anything
else knows them, so we should develop mindfulness and discernment to be
resourceful, to keep up with the events that are always becoming
involved with the mind in the course of each day.

If we’re intent
on investigating the origin of stress, which fans out from our various
thought-formations, we will find that it arises without stop. It arises
right here in the mind. It’s fashioned right here. Even though we try to
make it quiet, it won’t be still. Why? Because of the ‘unquietness’,
the thoughts with which the mind disturbs itself, which it forms and
sends out towards its preoccupations (arammana) all the time. Once the
mind sends out its thoughts, it then gathers in stress for itself. It
keeps at it, in and out like this. What goes out is the origin of
stress, and what comes back in is stress. In other words, thoughts form
and go out as the origin of stress, and when the results come back to
the heart, they’re stressful. These things are constantly being
manufactured like this all the time.

When we want the mind to
have even just a little bit of calm, we really have to force it; and
even then these things still manage to drive the mind into forming
thoughts whenever we let down our guard. This is how it is with the
origin of stress, which is constantly producing suffering. It lies in
the heart and is always arising. For this reason, we must use
mindfulness and discernment to diagnose and remedy the origin of stress,
to keep an eye out for it, and to snuff it out right there, without
being negligent. Wherever we sit or stand — whatever our activity — we
keep watch over this point, with mindfulness alert to it, and
discernment unraveling it so as to know it constantly for what it truly
is.

All those who practice to remove defilement practice in this
way. In particular, those who are ordained practice by going into the
forest to look for a place conducive to their striving in order to wipe
out this very enemy. Even when they stay in inhabited areas, or wherever
they go, wherever they stay, they keep their attention focused
continually, step by step, on the persistent effort to remove and
demolish the origin of stress, which is a splinter, a thorn in the
heart. Such people are bound to develop more and more ease and
well-being, step by step, in proportion to the persistence of their
striving.

We can see clearly when the mind is still and settles
down: Thought-formations are still, or don’t exist. Turmoil and
disturbances don’t occur. The stress that would otherwise result doesn’t
appear. When the mind is quiet, stress is also quiet. When
thought-formations are quiet, the origin of stress is also quiet. Stress
is also quiet. All that remains at that moment is a feeling of peace
and ease.

The war between the mind and the defilements causing
stress is like this. We have to keep fighting with persistence. We have
to use mindfulness and discernment, conviction and persistence to
contend with the war that disturbs and ravages the mind, making it
stagger and reel within. The disturbances will then gradually be
suppressed. Even when there is only a moment of quiet, we will come to
see the harm of the thought-formations that are constantly disturbing
us. At the same time, we will see the benefits of mental stillness —
that it’s a genuine pleasure. Whether there is a lot of stillness or a
little, pleasure arises in proportion to the foundation of stillness or
the strength of the stillness, which in the texts is called samadhi, or
concentration.

A mind centered and still is called a mind in
concentration, or a mind gathered in concentration. This is what genuine
concentration is like inside the heart. The names of the various stages
of concentration are everywhere, but actual concentration is inside the
heart. The heart is what gives rise to concentration. It produces it,
makes it on its own. When concentration is still, the mind experiences
cool respite and pleasure. It has its own foundation set firmly and
solidly within.

It’s as if we were under an eave or under the
cooling shade of a tree. We’re comfortable when it rains, we’re
comfortable when the sun is out, because we don’t have to be exposed to
the sun and rain. The same holds true with a mind that has an inner
foundation of stillness: It’s not affected by this preoccupation or
that, which would otherwise disturb and entangle it repeatedly, without
respite. This is because stillness is the heart’s dwelling —
‘concentration,’ which is one level of home for the heart.

Discernment
(pañña) is ingenuity, sound judgment, evaluating causes and effects
within and without; above, below, and in between — inside the body — all
the way to the currents of the mind that send out thoughts from various
angles. Mindfulness and discernment keep track of these things,
investigating and evaluating them so as to know causes and effects in
terms of the heart’s thought-formations, or in terms of the nature of
sankhara within us, until we see the truth of each of these things.

Don’t
go investigating these things off target, by being clever with labels
and interpretations that go against the truth — because in the
investigation of phenomena, we investigate in line with the truth. We
don’t resist the truth, for that would simply enhance the defilements
causing stress at the very moment we think we’re investigating phenomena
so as to remove them.

Birth we have already experienced. As for
old age, we’ve been growing old from the day of our birth, older and
older, step by step. Whatever our age, that’s how long we’ve been
growing old, until we reach the end of life. When we’re old to the nth
degree, we fall apart. In other words, we’ve been growing old from the
moment of birth — older by the day, the month, the year — older and
older continually. We call it ‘growing up’, but actually it’s growing
old.

See? Investigate it for what it really is. This is the great
highway — the way of nature. Don’t resist it. For example, the body is
growing old, but we don’t want it to be old. We want it always to be
young. This is called resisting the truth — which is stress. Even when
we try to resist it, we don’t get anywhere. What do we hope to gain by
resisting it and creating stress for ourselves? Actually, we gain
nothing but the stress that comes from resisting the truth.

Use
discernment to investigate just like this. Whenever pain arises in any
part of the body, if we have medicine to treat it, then we treat it.
When the medicine can take care of it, the body recovers. When the
medicine can’t, it dies. It goes on its own. There’s no need for us to
force it not to die, or to stay alive for so-and-so many years, for that
would be an absurdity. Even if we forced it, it wouldn’t stay. We
wouldn’t get any results and would just be wearing ourselves out in
vain. The body has to follow its own natural principles.

When we
investigate in line with its truth this way, we can be at our ease.
Wherever there’s pain, keep aware of it continually in line with its
truth. Whether it hurts a lot or a little, keep aware of its
manifestations until it reaches the ultimate point of pain — the death
of the body — and that’s as far as it goes.

Know it in line with
its truth. Don’t resist it. Don’t set up any desires, because the
setting up of desire is a deficiency, a hunger. And hunger, no matter
when or what the sort, is pain: Hunger for sleep is pain, hunger for
food is pain, hunger for water is pain. When was it ever a good thing?

The
hunger, the desires that arise, wanting things to be like this, wanting
them to be like that: These are all nothing but disturbances, issues
that give rise to stress and pain. This is why the Buddha doesn’t have
us resist the truth.

Use your discernment to investigate, to
contemplate in line with the natural principles of things as they
already are. This is called discernment that doesn’t fly in the face of
truth — and the heart can then be at ease.

We study the four
‘Noble Truths’ here in our body. In other words, we study birth, aging,
illness, and death, all of which lie in this single heap of elements
(dhatu) without ever leaving it. Birth is an affair of these elements.
Growing up or growing old, it’s old right here. When there’s illness, it
manages to be ill right here, in one part or another. When death comes,
it dies right here. So we have to study right here — where else would
we study? We have to study and know the things that involve us directly
before we study anything else. We have to study them comprehensively and
to completion — studying our own birth, our aging, our illness and
pain, and completing our study of our own death. That’s when we’ll be
wise — wise to all the events around us.

People who know the
Dhamma through practicing so that they are wise to the events that occur
to themselves, do not flinch in the face of any of the conventional
realities of the world at all. This is how it is when we study the
Dhamma, when we know and see the Dhamma in the area of the heart — in
other words, when we know rightly and well. ‘Mindfulness and discernment
that are wise all around themselves’ are wise in this way, not wise
simply from being able to remember. They have to be wise in curing
doubt, in curing the recalcitrance of the heart, as well as in curing
their own attachments and false assumptions so as to leave only a nature
that is pure and simple. That’s when we’ll be really at ease, really
relieved.

Let the khandhas be khandhas pure and simple in their
own way, without our messing with them, without our struggling with them
for power, without our forcing or coercing them to be like this or like
that. The khandhas are then khandhas, the mind is then the mind, each
with its own separate reality, each not infringing on the others as it
used to. Each performs its own duties. This is called khandhas pure and
simple, the mind pure and simple, without any conventional realities
adulterating them. What knows is what knows, the elements are elements,
the khandhas are khandhas.

Whatever things may break apart, let
them break apart. We have already known them clearly with our
discernment. We have no doubts. We’ve known them in advance, even before
they die, so when death comes, what doubts can we have? — especially
now that they display the truth of their nature for us to see clearly.
This is called studying the Dhamma, practicing the Dhamma. To study and
practice this way is to follow the same way that sages have practiced
and known before us.

All of these conditions are matters of
conventional reality — matters of the elements, the khandhas, or the
sense media (ayatana). The four khandhas, the five khandhas, whatever,
are individual conditions, individual conditions that are separated in
line with conventions. Discernment is also a condition; and mindfulness,
another condition — conditions of the heart — but they’re Dhamma, means
of curing the mind that is clouded and obscured, means of washing away
the things that cloud and obscure it, until radiance appears through the
power of the discernment that cleanses the heart. Once the heart is
radiant, in the next step it becomes pure.

Why is it pure?
Because all impurities have fallen away from it. The various
misconstruings that are an affair of defilement are all gone from the
heart, so the heart is pure. This pure heart means that we have
completed our study of ourselves, in line with the statement of the
teaching:

vusitam brahmacariyam katam karaniyam:

‘The task of the religion is done, the holy life is complete, there is no further task to be done.’
When
the tasks we have had to do — abandoning and striving — are done to
completion, we know right here, because delusion lay right here in the
heart. We study and practice simply to cure our own delusion. Once we
know right here, and delusion is gone, what else is there to know? — for
beyond this there is nothing further to know. What else is there for us
to be deluded about? We’re no longer deluded, because we know fully all
around.

This very state of mind: When at the beginning I
referred to the superlative Dhamma, the marvelous Dhamma, I was
referring to this very state of mind, this very Dhamma — but it’s
something known exclusively within itself, and exists only within
itself. It’s marvelous — this we know within our own mind. It’s
superlative — this we also know within our own mind. We can’t take it
out or unfurl it like other things for other people to see.

So if
you want to have any Noble Treasures to show for yourself, practice.
Remove all those dirty stains from the heart, and the superlative things
I have mentioned will appear by their own nature — in other words, they
will appear in the mind.

This is called completing your study of
the Dhamma; and your study of the world is completed right here. The
‘world’ means the world of elements, the world of the khandhas that lie
right here with each of us, which are more important than the worlds of
elements and khandhas belonging to other people, because this world of
elements and khandhas lies with us and has been weighing on the heart
all along.

When we have studied the Dhamma to the attainment of
release, that’s all there is to study. We’ve studied the world to
completion and studied the Dhamma in full. Our doubts are gone, and
there is nothing that will ever make us doubt again. As the Buddha
exclaimed, ‘When dhammas become apparent to the Brahman, earnest and
absorbed, doubt comes to an end because the conditions, the factors for
continued being and birth, come to an end.’

Once we have reached
this level, we can live wherever we like. The war is ended — the war
between the mind and defilement, or the war between Dhamma and
defilement, is over. This is where we dismantle being and birth. This is
where we dismantle the heap of suffering in the round of rebirth —
right here in the heart. Since the heart is the wanderer through the
cycle of rebirth, we have to dismantle things right here, to know them
right here. Once we know, that’s the end of all problems right here.

In
this whole wide world there are no problems. The only problem was the
issue of the heart that was deluded about itself and about the things
that became involved with it. Now that it has completely rectified the
way it is involved with things, there is nothing left — and that’s the
end of the problem.

From this point on, there are no more
problems to trouble the heart until the day of its total nibbana. This
is how the Dhamma is studied to completion. The world — the world of
elements and khandhas — is studied to completion right here.

So
keep striving in order to see the marvel described at the beginning,
which was described in line with the truth with no aspect to invite any
doubt.

The Buddha and the Noble Disciples have Dhamma filling
their hearts to the brim. You are a disciple of the Tathagata, with a
mind that can be made to show its marvelousness through the practice of
making it pure, just like the Buddha and the Noble Disciples. So try to
make it still and radiant, because the heart has long lain buried in the
mud. As soon as you can see the harm of the mud and grow tired of it,
you should urgently wake up, take notice, and exert yourself till you
can manage to make your way free. Nibbana is holding its hand out,
waiting for you. Aren’t you going to come out?

Rebelliousness is
simply distraction. The end of rebelliousness is stillness. When the
heart is still, it’s at ease. If it’s not still, it’s as hot as fire.
Wherever you are, everything is hot and troubled. Once it is still, then
it’s cool and peaceful wherever you are — cool right here in the heart.
So make the heart cool with the practice, because the heat and trouble
lie with the heart. The heat of fire is one thing, but the heat of a
troubled heart is hotter than fire. Try to put out the fires of
defilement, craving, and mental effluents burning here in the heart, so
that only the phenomenon of genuine Dhamma remains. Then you will be
cool and at peace, everywhere and always.

And so I’ll ask to stop here.

comments (0)
LESSON 3336 Thu 16 Apr 2020
Filed under: General, Vinaya Pitaka, Sutta Pitaka, Abhidhamma Pitaka, Tipiṭaka KUSHINARA NIBBANA BHUMI PAGODA
Posted by: site admin @ 12:01 am


image.png

The Marvel of the Dhamma  Map of the Maurya Empire under Ashoka’s rule.
image.png
The Sanchi stupa in Sanchi, Madhya Pradesh established by emperor Ashoka in the third century BC.
image.png
Fragment of the 6th Pillar Edicts of Ashoka (238 BC), in Brahmi, sandstones. British Museum.
image.png
Silver
punch-mark coins of the Mauryan empire, bear Buddhist symbols such as
the Dharmacakra, the elephant (previous form of the Buddha), the tree
under which enlightenment happened, and the burial mound where the
Buddha died (obverse). 3rd century BC. Distribution of the Edicts of
Ashoka and Ashokan territorial limits.
image.png
Ashokan
territorial limits.[7] Greek Late Archaic style capital from Patna
(Pataliputra), thought to correspond to the reign of Ashoka, 3rd century
BC, Patna Museum (click image for references).
image.png
Bilingual
(Greek and Aramaic) inscriptions by king Ashoka at Kandahar
(Shar-i-kuna). (3rd century BC). Preserved at Kabul Museum. Today
disappeared. Two-dimensional inscription.
image.png
Ashokan pIllar at Vaishali
image.png
This
is the famous original sandstone sculpted Lion Capital of Ashoka
preserved at Sarnath Museum which was originally erected around 250 BCE
atop an Ashoka Pillar at Sarnath. The angle from which this picture has
been taken, minus the inverted bell-shaped lotus flower, has been
adopted as the National Emblem of India showing the Horse on the left
and the Bull on the right of the Ashoka Chakra in the circular base on
which the four Indian lions are standing back to back. On the far side
there is an Elephant and a Lion instead. The wheel “Ashoka Chakra” from
its base has been placed onto the center

LESSON 3336 Thu 16 Apr 2020




https://scroll.in/article/959209/this-book-explores-why-the-state-and-elites-let-subalterns-speak-even-while-oppressing-them


BOOK EXCERPT

This book explores why the state and elites let subalterns speak even while oppressing them



An excerpt from ‘History & Collective Memory In South Asia: 1200-2000’, by Sumit Guha.



“Subaltern
Studies”, founded in 1982 by a group of historians of India, has now
established itself as an internationally recognised school of history.
Its most famous article was published a few years later and simply
titled “Can the Subaltern Speak?” – and the author, Gayatri Chakravorty
Spivak, ended by denying the very possibility of meaningful subaltern
utterance.

It is indisputable that SC/ST-Bahujan political
formations such as the BSP have risen to prominence in Prabuddha Bharatian life since
the 1990s and this has therefore found lodgements in the academic
world, till then obsessed with the multiplicity of modes of production
and the authentic flavour of Prabuddha Bharatian nationalism. The role of Dr BR
Ambedkar (1891-1956) in the making of the Indian republic was more
widely accepted. His precursor – and founder of the non-Brahman
movement, Jyotirao (known in Maharashtra as “Mahatma”) Phule (1827-1890)
also received wider recognition in the English-language segment of
Indian public life.

Meanwhile, a hitherto little-noticed SC/ST celebration at the British-era war memorial to at Bhima-Koregaon
burst into public notice when the gathering was attacked on January 1,
2018. The episode illustrated how a Dalit historical memory has gathered
around the site since the 1920s, unnoticed by the official media and
academy.

My recent book
studies when and where subaltern voice and SC/ST memory could be heard
and remembered, and contrariwise, why certain regions and times
accumulated the textual archives from which history has been written.
Edited excerpts appear below.



Why
did the state and elites elicit subaltern speech even while they
confined SC/STs and lower castes to low-status roles and subjected them
to many arbitrary exactions?

Social inequality was, after all,
as pronounced here as elsewhere in South Asia. The book argues that
whether subaltern voices were elicited or suppressed depended upon the
social structure and property system prevailing in each area. The
tightly knit villages of Western Maharashtra elicited speech and
accustomed ordinary men and women to public roles.

Thus when a
dispute arose over the hereditary post of blacksmith and carpenter in
Sasvad, the peasant landholders together with office-holding craftsmen
such as the gardener, astrologer (Joshi), temple attendant, SC/ST
village servants, the Muslim maulana – all were assembled in the village
temple, and asked to testify on the matter.

The reported age of each witness was recorded: the youngest was forty and the oldest eighty.

Every
village in Maharashtra had at some time required the holders of these
offices to bear witness on contested matters. Older men had probably
done so many times. Most such testimonies have perished but many
survive.

When the hereditary post of headman of Vadgaon (near
Pune) was being litigated, the king asked both sides if they would abide
by the verdict of the other hereditary office-holders. Then all of the
latter were summoned to court. Five village office-holders (watandārs) –
Būd the gardener, Śivji son of Konḍji the barber, Bajāji son of
Vaḍjoji washerman, and Rāynāk son of Sāynāk, and Hansā son of
Cāndnāk, both Mahārs – gave depositions of what they knew from their
fathers and grandfathers.

A less detailed statement was given by
Nimbāji son of Janoji, the carpenter and Vaḍjā son of Bahirā, the
leather-worker. Older witnesses were found in a second round of
depositions: so the narrative of Sukhmāli, son of Santmāli, a man of
seventy-five, went back to the time of Sayad Burhan, the earliest
remembered village headman, who had vanished during the famine of
1629-30.

Thus despite widespread illiteracy, ordinary villagers
had passed on key elements of a local history from generation to
generation. The subaltern was expected to speak, and learned to do so in
official settings. Colonial officials were disconcerted by the
directness with which even ordinary plebeians asserted their claims.
Richard Jenkins, an experienced official accustomed to North Indian
servility, wrote in 1827:

“The
most remarkable feature perhaps, of the character of the Marhattas, of
all descriptions, is the little regard they pay to show or ceremony in
the common intercourse of life. A peasant or mechanic, of the lowest
order, appearing before his superiors, will sit down of his own accord,
tell his story without ceremony, and converse more like an equal than
an inferior; and if he has a petition to present, talks in a loud and
boisterous tone, and fearlessly sets forth his claims.”

Such subaltern self-representation is generally hard to find in the South Asian record.

This
feature of local political and judicial life in Maharashtra allows me
to address the historical self-conceptions and traditions of tribal and
Scheduled Castes  (both subaltern) communities in seventeenth and
eighteenth century
Western India. I end with a telling example of a woman speaking.

It
was common for cattle from the desiccated plains to be sent up to the
hills in summer as some grass would survive there. The boys of Pargaon
and Ghargaon took the animals from their villages up there to graze.
They then amused themselves by forming two teams, “Mughals” and
“Marathas” that replayed the wars of the previous generation.

Mimic
warfare turned serious and the “Marathas” defeated and pursued the
“Mughals”. One of the latter fell over a cliff in his flight, suffering a
head injury of which he died about two weeks later. His parents were
the hereditary barbers of Ghargaon: his mother then went to the Islamic
judge in the city of Ahmednagar and demanded the other village answer
for the death. The judge declared that it resulted from a quarrel
between children and there was no case to answer.

She was not
appeased and took the case to various officers. This would be no small
inconvenience: the messenger sent to bring the headman would have almost
certainly exacted a small fee and the costs of the journey and a longer
or shorter wait for an audience would fall on the defendant. Finally,
the woman’s voice penetrated the circle of attendants and reached
directly to the Maratha Chatrapati, Shahu I (r 1708-1749). The headman
of Pargaon was summoned to the royal court to explain. He was ultimately
exculpated – but now we can see why Jenkins was surprised by the “loud
and boisterous tone” of common people in Maharashtra. It had long had a
place in even in royal courts.

Excerpted with permission from History & Collective Memory In South Asia: 1200-2000, Sumit Guha, Permanent Black.

Sumit Guha is Professor of History, University of Texas, Austin.


Support our journalism by

subscribing to Scroll+
.

We welcome your comments at

letters@scroll.in
.



https://scroll.in/bulletins/267/covid-19-until-we-find-the-cure-the-world-can-do-with-a-little-care

Covid-19: Until we find the cure, the world can do with a little care


In these testing times, any gesture of hope or show of support can go a long way.



We
truly are living in the best of times and worst of times. The world as
we knew, shook in a matter of days, and while some of us have managed to
overcome the gloom with activities and interests that otherwise work
and travel kept us away from, a few others have not been as privileged.

Albert
Camus wrote, “There have been as many plagues in the world as there
have been wars, yet plagues and wars always find people equally
unprepared”. We face a lockdown of global proportions, scarcity of
resources, families away from each other for an indefinite period, and
yet, we fight this, hand in hand.

An aspect of humanity which the ‘Caringly Yours’ app of Bajaj Allianz General Insurance
has captured beautifully in essence is its Social Trackback and
Self-Assessment tests to remain conscious of our state of health,
thereby curbing spread of the disease. While on the frontline we have
healthcare workers, citizen volunteers, delivery personnel, pharmacists
working on a war footing to ensure we eventually get over this state of
crisis, we also have a responsibility of our own.

You don’t have
to always go out of your way to help. There are simpler ways, such as
buy only what you need and not hoard, stay indoors to flatten the curve,
reach out to people to understand what they need, join digital citizen
volunteer groups, appeal to peer groups to fact-check each news article
they share, bust myths constantly, keep yourself updated by following
credible sources. Be vigilant, but remain compassionate.

The #CareWillOvercome video by Bajaj Allianz is a shining testimony to the spirit of humanity at this crucial moment.

In this tumultuous time, as our humanity is being reexamined
we owe it to ourselves. We all are in this together and we shall
overcome this, together.

This is a partnered post.


comments (0)